Imamo sreće što je na čelu države čovek koji razume značaj atletike za razvoj srpskog sporta: Jevrosimović o rezultatima, planovima i pomoći premijera i Vlade

Kada sa jedne strane imate talenat, sa druge strane struku, sa treće organizaciju ASS, a četvrte podršku države i razumevanje premijera Vučića, onda to ne može da ne da rezultat. Jevrosimović za Telegraf.rs o uspešnoj organizaciji Evropskog dvoranskog prvenstva u atletici i daljim planovima

Srbija, Beograd i Kombank Arena su prethodne nedelje bili centar svetske i evropske atletike. U svet je poslata najlepša slika naše prestonice, a kruna Evropskog dvoranskog prvenstva u atletici bila je osvojena zlatna medalja Ivane Španović u skoku u dalj, osvojena fantastičnim skokom od 7.24 metara. Tim povodom, razgovarali smo sa prvim čovekom srpske atletike, Veselinom Jevrosimovićem, koji je dolaskom na čelo ASS pre osam godina, sa najbližim saradnicima trasirao put uspeha, čije plodove danas ubiramo.

Kakvi su njegovi utisci sa ovog kompleksnog takmičenja, planovi Saveza, ali i koliko je značajna pomoć države i razumevanje Vlade za ovaj sport, Jevrosimović je preneo u intervju sa mnogo emocija i osećaja ponosa, što je atletika stavljena na pijedestal srpskog sporta.

>>> Zašto je atletika najbolji sport u Srbiji i kako od sportista pravi BOLJE ljude? (FOTO) (VIDEO)

>>> Najbolje fotografije sa Evropskog atletskog prvenstva u Beogradu!

T: Kako ste zadovoljni organizacijom Evropskog dvoranskog prvenstva u atletici, koje je protekle nedelje održano u beogradskoj Areni?

- S obzirom da nam je ovo prvi put da ovako veliko takmičenje organizujemo i da je ispred nas bila jedna velika planina pre tri godine iza koje nismo znali šta se nalazi, ovo je više nego uspešno organizovano prvenstvo. Šta više, sva priznanja koja smo dobili od svetske i evropske atletske organizacije i samih predsednika ovih institucija Sebastijana Koua i Svena Arnea Hansena, govore da je ovo najlepše i najorganizovanije Evropsko prvenstvo u dvorani na kome su oni ikad bili.

Oduševljeni su, ne samom organizacijom samih takmičenja, nastavlja Jevrosimović i napominje da su čelnici svetske i evropske atletike rekli da nigde nisu sreli toliko mladih, sposobnih i nasmejanih ljudi, koji znaju strane jezike i koji su spremni da u svakom trenutku pomognu.

- To je zaista veliki uspeh za naš sport, ističe predsednik ASS, koji do pre osam godina gotovo uopšte nije postojao. Sport koji smo mi uspeli da podignemo od nule, dignemo na noge i vratimo na mesto koje zaslužuje.

Kaže da su svi oni zluradi komentari koji su upućivani prethodno, da niko neće doći u Arenu i da publika nije zainteresovana pali u vodu.

- Ja mislim da smo u nedelju objasnili sve. Publika je objasnila kako se navija za svoje atletičare, svoju zemlju. Oborili smo rekord po posećenosti evropskih dvoranskih prvenstava. Videli ste, dok je svirala albanska himna nije bilo ni jednog zvižduka. Mi imamo atletsku publiku, dolazile su čitave porodice sa decom, bez ikakve bojazni od incidenata, došli su da uživaju u takmičenju. Da uživaju u sportu. Da budu ponosni i srećni.

Jevrosimović kaže da mu je drago mi je što smo pokazali svima, šta je atletika.

- Atletika nije samo sport, atletika je pokret za zdrav život, atletikom svi mogu da se bave. To je ideja Atletskog saveza. Mi propagiramo atletiku kao sport za zdrav život za čitave porodice. Kroz tu masovnost mi ćemo da dođemo do talentovane dece, koju ćemo da usmeravamo ka profesionalnoj atletici.

T: Sa očima punim zadovoljstva i ponosa pričate o organizaciji EP. Logistika i infrastruktura su posebno obeležile takmičenje, jer je staza u samoj dvorani podignuta na dva i po metra.

- Arena je bila ne samo sportsko borilište, već pravo jedno tehnološko čudo. Nikad do sada teži i komplikovaniji građevinski radovi u dvorani nisu izvedeni, dok su sama tehnologija, ekrani, oprema za merenje i startni blokovi povezani u jedan sistem, kako elektronski, hardverski, tako i softverski.

- Desila su dva mala kiksa, prilikom starta trka, međutim, oni nisu bili propust organizatora, već zvanične kompanije koja sarađuje sa evropskom federacijom, i prvi put je ta tehnologija demonstrirana. Radi se o mehanizmu startnog bloka i početnog impulsa kada takmičar startuje i elektronskog pištolja.

- Na kraju je sve uspešno prošlo, položili smo ispit. Nije mogla da ode lepša slika iz Beograda, nego u ova tri dana, jer je ceo svet prenosio takmičenje. RTS je prenosio direktno i oborio sve moguće rejtinge. Sve čestitke želim da uputim celokupnom RTS timu i reditelju Veselinu Grozdaniću, kome je ovo kruna karijere. Prenosi su rađeni sa 52 kamere. Atletsko prvenstvo u dvorani je najkomplikovanije za živi prenos. Vi na jednom mestu imate maltene 7 takmičenja u jednom. Sve je maestralno urađeno.

T: Spomenuli ste da je položen važan ispit. Da li ovo takmičenje, zapravo treba da bude potvrda da možemo da organizujemo i Svetsko dvoransko prvenstvo 2020. godine?

- To je mišljenje svih čelnika evropske i svetske atletske organizacije. Meni i danas stižu čestitke iz celog sveta na organizaciji ovog takmičenja. Mi ne samo da smo pokazali da to možemo da organizujemo, već da možemo da organizujemo bolje od drugih. Dobili smo podršku premijera Aleksandra Vučića i Vlade Srbije da se kandidujemo za organizaciju Svetskog prvenstva 2020. godine. Ova atletska staza će se demontirati i preneti u Ćupriju, gde se gradi nova hala i imaćemo treću atletsku dvoranu u Srbiji za trening i kada bude Svetsko prvenstvo mi ćemo stazu preneti iz Ćuprije u Arenu na par dana.

- To je najsavremenija staza, koja ima garanciju da se 10 puta sklopi i rasklopi. Mi danas imamo odlične uslove za bavljenje atletikom.

T: Da bi atletika bila na mestu na kome zaslužuje, važni su i uspesi srpskih atletičara. Prva u redu je Ivana Španović, koja nas je obradovala svojim rezultatom i medaljom. Gotovo da se više ne postavlja pitanje, da li će oboriti svetski rekord.

- Ne volim da licitiram ni sa medaljama ni sa rezultatom. Ja samo mogu da pohvalim sve naše atletičara, koji su hrabro borili. Ovo Evropsko prvenstvo nikad jače nije bilo. Protekla tri dana atletika je bila jača od Olimpijskih igara po rezultatima.

- Nigde niste imali da se sa 21.03 metra u bacanju kugle zauzme 5. ili 6. mesto. Da imate preko 5 takmičara koji su bacili preko 21 metar, odnosno 5 ili 6 skakača sa motkom sa skokom od 5.80 u finalu ili ovako jak skok u dalj. Mi smo bili fokusirani na Ivanu, koja je skočila više od svake konkurencije, ali i osvajačice preostale dve medalje su imale odličan rezultat, oko 7 metara.

- U takvoj konukrenciji, naši atletičari su se borili. Asmir Kolašinac je birao između noža i beogradske publike. Izabrao je beogradsku publiku i sada će najverovatnije morati na operaciju. Amela Terzić je istrčala veoma jaku trku, bile su veoma jake kvalifikacije i postigla je rekord.

- Devojka je dala sve od sebe. Međutim u trci na 1.500 metara nametnut je tempo koji nije njoj odgovarao. Mladi Anić je skočio blizu svog ličnog rekorda i on je ogroman potencijal, jer mi skoro 40 godina nismo imali skakača u dalj u finalu EP. Mala Milica Emini koja je kao juniorka ušla u kvalifikacije na 60 metara prepone, i kojoj će tek da se čuje.

Videli ste Dudaša, koji se hrabro borio, imao gotovo medalju oko vrata, ali mu se desio peh. On je jurio, srce je htelo, ali ga je telo izdalo. On je za mene takođe pobednik. Tamara Salaški se nije snašla u gužvi, ali ona vredi mnogo više. Svi su bili odlični.

Naravno, treći dan je završen velikim spektaklom, skokom Ivane Španović od 7.24 metara, trećim rezultatom u istoriji, najboljim u ovom veku. Ivana je pokazala da ima kapacitet i niko više ne može da nasluti koje su njene granice.

T:  Spomenuli ste punu Arenu, čitave porodice koje su posmatrale takmičenje. Koliko ovakvi rezultati mogu biti dodatni impuls Atletskom savezu da decu privuče da se bave ovim sportom, kao bazičnim, uz odlične preduslove koji su stvoreni u prethodnih osam godina? I da se iz te masovnosti dođe do kvaliteta?

Mislim da smo mi pokazali zašto je atletika kraljica sporta. Mi posle ovog takmičenja ne može da se odbranimo od roditelja koji žele da svoju decu upišu na atletiku. Mi imamo na hiljade zahteva. ASS je zatrpan, atletika je postala uzor, a naši sportisti uzor i pokazatelj roditeljima u kom sportu žele da vide svoje dete. Atletske škole su procvetale. Kada odete na atletsku stazu na Banjici, tamo je svakodnevno između 300 i 500 dece. To je jedna prelepa slika. Tek kada osetite tu atmosferu i energiju, vidite značaj toga što se uradili.

T:  U tom smislu je veoma važna pomoć države. I danas ste sa reprezentativcima i trenerima bili na prijemu u Vladi Srbije.

Imamo sreću, što je na čelu države čovek koji razume atletiku, podržava atletiku i bez čije podrške ne bi uspeli u ovome. Ovu priliku koristim da se zahvalim Aleksandru Vučiću, jer za vreme njegove vlade, mi smo uspeli da izgradimo 10 stadiona, dve dvorane, treća će biti završena uskoro u Ćupriji. Dobili smo izgradnju atletskog stadiona, jer nigde u svetu atletika i fudbal ne idu zajedno.

Svaka zemlja ima poseban atletski stadion, gde imate sve na jednom mestu. Gde možete da trenirate sve discipline na jednom mestu. Jednostavno ne možete da bacate i koplje i kuglu i kladivo na stadionu Zvezde ili Partizana, jer ćete uništiti teren. Mi kao grad od preko dva miliona ljudi, Beograd kao metropola, mora da ima atletski stadion, a sa njim dolazi i kandidatura za Evropsko prvenstvo na otvorenom, a možda i Svetsko kada za to dođe vreme.

Zaista svu zahvalnost dugujemo premijeru Aleksandru Vučiću i Ministarstvu omladine i sporta na čelu sa Vanjom Udovičićem, koji je pružio veliku podršku bazičnim sportovima, kao i gradonačelniku Siniši Malom, koji je bio predsednik Organizacionog odbora i gde smo svi zajedno kao tim uspeli da napravimo čudo. Mi smo tri godine teško radili, uložili mnogo emocija, energije i truda, da mi nismo još ni svesni koliko smo veliki uspeh napravili organizacijom ovog takmičenja.

Napravljen je jedan strašan tim u Organizacionom odboru, gde je direktor ASS Slobodan Branković pokazao prave menadžerske sposobnosti. On je neko koje na dnevnom nivou radio na postavljanju cele organizacije, koja je bila ogromna, gde ste imali preko 800 takmičera, 250 sudija, 650 akreditovanih predstavnika medija, 450 volontera i preko 300 članova obezbeđenja. Osvetlali smo obraz srpskom sportu, zemlji i poslali najlepšu sliku u svet o takmičenju, gradu i državi.

T: Posle ovako uspešnog takmičenja, moram da Vas pitam za planove. Najavili ste mogućnost organizacije još dva velika prvenstva u našem gradu, čime bi Beograd postao prestonica evropske atletike?

Moram da ponovim da je prava sreća, što na čelu države imamo čoveka koji razume značaj atletike za razvoj srpskog sporta uopšte, značaj atletike kao bazičnog sporta. Atletika nije sport za kojim jure sponzori. Bez pomoći države ne možete da razvijate atletiku.

Ulaganjem u atletiku, vi ne razvijate samo taj sport, već ulažete u sport generalno. Dete ako od malih nogu ne nauči pravilno trčanje, disanje, držanje, sinhornizaciju ruku i nogu, to će mu kasnije smetati u bavljenju drugim sportom. Ono ne mora da ostane u atletici, nisu svi talentovani za profesionalne atletičare, ali će dobiti jednu bazu za bavljenje bilo kojim drugim sportom.

Atletika je više od sporta. To su svi mogli da vide tokom ova tri dana. Taj sekundarni efekat koji atletika vuče sa sobom. Vi samo vidite jedan mali vrh, ali ne vidite celu planinu koja je ispod njega i celo prostranstvo. E, to je atletika.

Naš sledeći zadatak je rad sa strukom. Ona nam je najbitnija. Moramo da odškolujemo što više mladih trenera. To smo danas razgovarali i sa premijerom Vučićem. On je i sam to primetio, da nam u nekim disciplinama fale treneri, koje ćemo možda da dovedemo i iz inostranstva i koji treba da prenesu znanje i obuče naše stručnjake. Ja i u svom poslu učim stalno i učiću dok sam živ. To je jedan ciklus koji nema kraja.

Takođe, moramo da izgradimo atletski stadion da Beograd bude ponosan, i da nastavimo sa uspešnim rezultatima, koje su započeli Španović, Dudaš, Terzić, Kolašinac, Jelača, Bekrić.

Kao što primećujete, mi smo uvek imali jednog do dva uspešna atletičara. Danas ih imamo 15. Mi smo na Balkanijadi bili drugi odmah iza Grčke, sa 9 medalja, a 5 naših takmičara nije nastupilo. Mi smo najjača atletska sila na Balkanu.

To je dug proces. Atletika je sistem, koji vi ne možete da postavite za godinu ili dve, to se postavlja godinama, deceniju i onda počinje da daje rezultate. Ono što sada zasejemo, u tome ćemo za par godina da uživamo, da navijamo i radujemo se medaljama.

Za ovih osam godina, od kada sam došao na čelo Saveza, ne postoji takmičenje sa koga nismo doneli medalju. Takođe, ono što je značajno jeste da sam u tom periodu mnogo naučio. Kada sam se kandidovao nisam ni slutio da ćemo doći do ovog nivoa, šta će ovaj sistem koji smo postavili da izrodi. Ali, kada sa jedne strane imate talenat, sa druge strane struku, sa treće organizaciju ASS, a četvrte podršku države i razumevanje premijera Vučića, onda to ne može da ne da rezultat.

(Marko Ivas/Telegraf.rs)