NEKAD MVP DANAS PROSEK: Gde nestaju naši talentovani košarkaši?

Godinama unazad srpska košarka davala je najbolje igrače Evrope u mlađim kategorijama, ali retko ko od njih je uspeo da napravi zavidnu seniorsku karijeru i dođe do nivoa zvezde u nekom jačem klubu u Evropi

Srbija je oduvek bila zemlja košakaških talenata, i danas je to svakako, samo što ti talenti više ne postaju velike evropske i svetske zvezde, već ostaju nedorečeni igrači. Nekada smo imali velike igrače, nosioce igre u najjačim evropskim klubovima, koje su donosili strancima evropske titule, a kad se okupe u reprezentaciji gazili su sve pred sobom. A danas se samo sećamo tih uspeha, jer je od poslednje zlatne medalje prošlo više od 10 godina.

Oduvek smo se nadali da će nove generacije biti u stanju da zamene Bodirogu, Đorđeviča, Divca, Paspalja, Danilovića i ostale na magičnom pravougaoniku, ali predugo već Srbija čeka da se pojave igrači tog kvaliteta.

Poslednjih nekoliko godina stalno smo imali igrače koji osvajaju titule najboljih igrača (MVP) na Evropskim i svetskim šampionatima u mlađim kategorijama, ali oni nikada nisu dosegli taj vrhunski nivo u seniorskoj košarci.

KAKVA JE KORIST OD OSVAJANJA MEDALJA U MLAĐIM KATEGORIJAMA

Ako se pogleda godinama unazad, vidi se da su Dejan Musli, Miroslav Raduljica, Milan Mačvan, Nenad Miljenović, Aleksandar Cvetković stalno bili birani u najbolje petorke evropskih šampionata za mlade.  Selekcija Srbije je tada osvajala medalje na velikim evropskim i svetskim takmičenjima. Ali kakva je korist od toga i ko se seća ko je prošle godine bio prvak Evrope u juniorskom uzrastu. Očekivalo se od njih da će kad dođu među seniore nastaviti svoj put ka zvezdama, ali se to nije desilo.

Nekadašnji legendarni as, a sada potpredsednik KSS-a Dejan Bodiroga priča za Telegraf o ovoj situaciji sa kojom se suočio kada je došao u Savez.

- Pričali smo dosta o tome. Prelazak iz juniorske u seniorsku konkurenciju nije lagan, kao što se misli - kaže  Bodiroga.

Nakon generacije Teodosića, Tepića, Labovića i ostalih, stigla je generacija 1989. godište, koja je 2007. osvojila poslednju zlatnu medalju na EP juniora. Tu generaciju predvodio Milan Mačvan, momak koji je poneo titulu MVP-ja takmičenja.

On je kasnije došao do seniorskog tima Srbije i dobrih evropskih ugovora, ali daleko od toga da je postao vrhunski evropski as. Iz te genracije još su samo Branko Lazić i Ivan Smiljanić uspeli su da dođu do nekog seniorskog statusa jer igraju u Zvezdi, dok su ostali zaboravljeni.

Nakon njih nizali su se momci koji su oduševljavali košarkašku Evropu svojim talentom, Dejan Musli,  Andreja Milutinović, Nenad Miljenović, Aleksandar Cvetković. Međutim, njihove današnje igre u klubovima govore da će teško bilo ko od njih dostići reputaciju košarkaške zvezde u Evropi.

Legendarni trener Ranko Žeravica, koji prati sva prvenstva mlađih kategorija, kaže da smo mi u zaostatku za ostalim zemljama.

- Mi nemamo ekstra igrača, nijedan naš košakaš nije ni u prvih deset po statističkim parametrima na evropskim šampionatima. Mi igramo neku uranilovku, gde su svi igrači podjednaki, taktika se najviše forsira i zato smo možda bolji od drugih. Takođe, naši igrači u uzrastu 16,17, 18 godina mnogo više treniraju od vršnjaka i to rade taktiku i tu je ta prednost. Međutim, kada ovi stranci stastaju i počnu da treniraju isto, oni ih prevaziđu - smatra Žeravica.

Bilo kako bilo, ovako više ne ide. Srbija mora da počne da pravi vrhunske igrače, a to može samo ako se da sloboda mladim igračima da se razvijaju i da igraju. Ako sede na klupi nikada neće postati asovi. Oni moraju da nauče šta je pritisak, da nauče da izgube utakmicu, a ne samo da mašu peškirima kada ekipa da koš. Tek kada to ostvarimo, naša košarka će ponovo biti dominantna u Evropi. Do tada ćemo biti srećni ako se plasiramo od 5. do 8. mesta na EP ili SP.

(D. Stojmenović)