Srpska rekorderka Maja Ćirić: Za medalju su potrebne godine rada, talenat i malo sreće! (FOTO)

Nova zvezda srpske atletike zbog koje će klinci početi da se bave kraljicom sportova je Maja Ćirić vlasnica državnog rekorda na 400 metara na, nedavno održanom, mitingu u Beču.

Članica AK Partizan i reprezentativka Srbije Maja Ćirić, uspela da obori rekord Tamare Salaški rezultatom 52,78 sekundi što je, trenutno, drugi rezultat na svetu u ovoj disciplini. Doduše, sezona je tek počela.

Kad budete videli ove atletičarke biće vam krivo što niste došli na finale Kupa! (FOTO)

Preporučujemo

Time je Ćirićeva ispunila normu za Svetsko prvenstvo u dvorani, koje se održava u Birmingemu od 1. do 4. marta i priključila se Ivani Španović, Ameli Terzić, Tamari Salaški i Asmiru Kolašincu.

Maja je uvek strpljiva i fokusirana, predana sportu kojim se bavi. Trenutno je u Sloveniji, na pripremama ali je uspela da pronađe malo vremena za Telegraf kako bi prokomentarisala svoj veliki uspeh u Beču i novu sezonu koja je očekuje.

- O dometima ne razmišljam. Volela bih da iskoristim svoje potencijale i da ne postavljam ograničenja i norme kao imperativ.

• Da se osvrnemo na rezultat iz Beča. Kako je sve izgledalo na stazi iz tvog ugla?

- Moj cilj je bio da trčim što brže, da ispunim normu i ako je to moguće DR na 400m. Nisam razmišljala o plasmanu.  Zato sam krenula jako brzo, ispod 24, 50s prvih 200m. Zadnjih 20 metara posle izlaska iz krivine mi je dosta pao ritam i zato me je Slovakinja prestigla, vodila sam oko 395metara. Mada sam u prvim trenucima posle trke bila jako umorna već posle 20ak minuta sam se osećala jako dobro ( adrenalin…zadovoljstvo).

• Prešli ste iz Crvene zvezde u Partizan. Zašto ste se odlučili na taj potez?

Takve su bile okolnosti u tom trenutku. Svaka promena uglavnom može da donese dobro.

• Ipak, promena je donela veliki rezultat. Šta je sve doneo rad sa novim trenerom?

- Način treniranja se dosta promenio. Trening je raspoređen u 6-11 jedinica koje variraju s obzirom na period.

-Variraju i u smislu intenziteta i obima. Ciklusi treninga se menjaju dosta često i dosta je specifičnog rada na deficitarnim mišićnim grupama i na tehnici izvođenja vežbi. Intenzitet je dosta viši.

- Puno pažnje posvećujemo merenju, testiranju glavnih  mišića, elektronskom merenju vremena i diskutujemo o tome za šta i kako koristiti rezultate merenja. Puno sam naučila, a proces nije jednosmeran. Kroz razumevanje i trening dolaze rezultati.

• Kako izgleda Vaš uobičajeni dan i trening?

- Ranoranilac sam, tako da većinu stvari obavljam ujutru. Jedan deo toga je i prvi trening koji se proteže negde do ranih popodnevnih časova. Ukoliko imam dva treninga dnevno, u međuvremenu se posvetim odmoru i svojim malim hobijima.

-Veče je uvek određeno za porodicu, prijatelje ili neki film. Svaki trening je specifičan i zahteva dobru koncentraciju i dobru pripremljenost. Tako da većinu stvari ostavljam za kasnije i fokusiram se na zadatke koji su postavljeni.

• Koliko je naporno trenirati na relaciji Ljubljana - Beograd?

- Nije toliko naporno, koliko mi to pričinjava zadovoljstvo. Volim da sam u pokretu i da putujem tako da mi to olakšava sve. Kad sam u Ljubljani, znam da ne moram da vodim brigu o treningu jer to prepustim treneru Đorđeviću, dok u Beogradu odgovornost i organizovanost više dolaze do izražaja. U svakom slučaju, ume da bude teško, ali više je onih lepih trenutaka kad zaboravim na sve drugo.

• Vi ste naš 5. predstavnik u Birmingemu. Kakva su očekivanja?

- Očekivanja ne donose uvek dobro, tako da sam mislima slobodna po tom pitanju. Volim to što radim i znam da ćemo i trener i ja dati maksimum. Trčaću u blizini svog ličnog rekorda, ako to uslovi budu dopuštali. Biće svakako dobra konkurencija i unapred se radujem takvom iskustvu.

• Šta je potrebno za medalju?

- Za medalju su potrebne godine rada, talenat, posvećenost, dobra forma, makar malo sreće i na kraju, sve da se poklopi.

• Gde ćete sve nastupati ove sezone?

U zimskoj sezoni, do Birmingema, sleduje još jedan miting u Beču, državno prvenstvo u Beogradu, prvenstvo Balkana. O letnjoj sezoni ćemo razmišljati nakon Svetskog prvenstva, sad je fokus samo na tome.

• Pored atletike kako koristite svoje slobodno vreme?

Bavim se prevođenjem i učenjem novog jezika. Svaki dan se trudim da jedan deo posvetim samo tome. Vikendi su uglavnom sačuvani za porodicu i prijatelje.

• S obzirom na to da ste završili Filološki fakultet, Italijanski jezik ili atletika?

U atletici sam od malih nogu tako da ona vremenski ima prioritet, a fakultet je bio period tokom kojeg sam se razvijala u drugim segmentima. I jedno i drugo jednako volim, ali atletika je nešto što je krenulo instinktivno. Sa svakim učenjem novog jezika osećam da sam bogatija kao ličnost, a kroz sport spoznajem sebe, svoje krajnje mogućnosti, gradim odgovornost, samokontrolu, upornost… Profesije se dopunjuju i dobro uklapaju, tako da mi to pruža samo zadovoljstvo.

(Saša Grujović)