"Sećam se rata, navijam za Zvezdu, poštujem Partizan": Ispovest Milana Trajkovića, srpskog atletičara sa Kipra

"Moja majka je pravi patriota. Ona na Kipru prati svako dešavanje koje se Srbije i Srba tiče."

Dugi niz godina nalazi se u samom atletskom vrhu, nekada beleži i rezultate koje možda nije ni sanjao da će ostvariti, dok nekada i sam sebi postavi visok standard zbog čega se dogodi i malo razočarenje, iz kog uvek izvuče nešto pozitivno. Tako je bilo ovog marta u Glazgovu i upravo zato u Rimu treba očekivati ono najbolje.

Milan Trajković je srpski atletičar odrastao na Kipru, iako je rođen u Surdulici 1992. godine, doba kada je nekadašnja država prolazila kroz težak period. Sve je kulminiralo bombardovanjem naše zemlje 1999. godine, i ovako ne toliko bogat kraj u finansijskom smislu nije mogao da ponudi blistavu budućnost velikom broju ljudi.

Preporučujemo

Tokom 2001. godine njegovi roditelji su se preselili na Kipar zajedno sa njim i sestrama, tamo započeli novi život, što se na kraju ispostavilo kao odličan potez iz ugla Milanove atletske karijere.

Od 17. godine kada je otkrio svoj talenat u sprintu, posebno u trkama sa preponama, svake naredne sezone Trajković je uspevao da pomeri sopstvene granice, pa se tako, između ostalog može pohvaliti Evropskom dvoranskom titulom u Glazgovu na 60 metara prepone, zlatom na 110 metara prepone sa Mediteranskih igara 2022. u Oranu, kao i najvišim postoljima u istoj discplini na Atletskim prvenstvima Balkana 2015, 2016 (doduše ove godine s trčalo na 100 umesto 110) i 2023. godine u Kraljevu.

Učesnik svih najviših takmičenja u svetu atletike u velikom broju navrata, uz renomirane rezultate poput sedmog mesta na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016, kao i četvrtog na Igrama Komonvelta u Gold Koustu tokom razgovora za Telegraf je govorio o svojoj karijeri, podršci koju crpi iz porodice, ali i sportskim idolima koji su ga inspirisali.

• Za početak da se osvrnemo na nedavno Svetsko prvenstvo u dvorani u Glazgovu. Bili ste sjajni do finala, posebno u polufinalu, međutim niste uspeli da dođete do medalje. Niste bili zadovoljni svojim rezultatom nakon trke, a mene zanima kako sad gledate na svoje učešće u Škotskoj?

- Bio sam jako spreman, ali to je tako u sportu. Bez obzira na rezultat, učestvovanje na Svetskom prvenstvu predstavlja za mene veliki uspeh i privilegiju. Sada se fokusiram na analizu svojih slabosti, rad na poboljšanjima i pripremu za sledeće izazove. Posle svake trke rastem i gledam svaku lekciju da iskoristim kako bi svaki sledeći put bio sve bolji i bolji.

• Vratio bih se na detinjstvo. Odrasli ste u Surdulici u teškom periodu nekadašnje zemlje. Kako je za to vreme izgledao život u južnom delu Srbije i zbog čega su roditelji odlučili da nastave život na Kipru?

- Taj deo mog detinjstva pamtim samo da sam bio jako nestašno i veselo dete. Drugi deo kog se sećam su slike rata, i one nisu bile prijatne. Nakon toga, smo napustili našu zemlju, pošli prateći želju za promenom okoline i naravno za boljim ekonomskim prilikama. Ovde bih dodao, da iako ne posećujem moj rodni grad dovoljno često zbog mog gustog rasporeda takmičenja i treninga, da želim da se zahvalim mojim Surduličanima na velikoj podršci.

• Kako je za dečaka od devet godina izgledalo odrastanje u potpuno novoj sredini?

- Odrastanje na moru i ne zvuči teško. Bio je to novi život, novi ljudi, jezik i kultura, kao i običaji u školi. Kiprani su nas toliko lepo prihvatili, mene i moje sestre, da se nikada nismo osetili kao stranci. To su bila drugačija vremena, zdravija. Deca u školi su nam pomogla da naučimo jezik što pre kako bi se bolje družili.

• Atletikom ste ozbiljnije krenuli da se bavite tek sa 17 godina nakon pobede na školskom takmičenju. Zbog čega je baš "kraljica" pobedila ostale sportove?

- Na tom školskom takmičenju sam otkrio svoj talenat prema trčanju i to me je podstaklo da se posvetim atletici. Onda sam našao sta mi najviše odgovara, a to su bile prepone. Kraljica sportova je pobedila zbog toga što pruža izazove i prilike za rast i napredak, to me je najviše privuklo.

• Čini se da ste se relativno brzo pronašli u sprintu sa preponama. Koji su bili Vaši atletski i sportski uzori i imate li ih i sada?

- Kad sam počeo da treniram prepone pratio sam dosta preponaša, Lija Šianga recimo koji je pobedio na Olimpijskim igrama u Atini 2004. sa 19 godina. Posebno mi se svidela njegova tehnika i više težim ka njegovom stilu nego američkom. Što se tiče sportskih uzora na prvom mestu mi je, naravno, Novak Đoković.

• Koliko napora je iziskivalo probijanje do samog vrha?

- Izuzetno teško. Zahteva ogroman trud i žrtve. Za mene je to bio proces pun izazova, ali i iskustva i uspeha. Jako je bilo teško izbalansirati treninge, fakultet, posao. Međutim, uz podršku porodice, devojke, prijatelja i trenera uspeo sam da prevaziđem mnoge prepreke i nastavio da napredujem. Kao što kažem svim mladim sportistima, upornost je ključna uz rad. Svaka pobeda mi je bila samo motivacija za dalje.

• Najveći uspeh upravo je vezan za Glazgov i 2019. godinu. Maltene ste redovni na svim najvećim takmičenima. Koja dostignuća i momente biste izdvojili iz dosadašnje karijere uz taj?

- Trudim se uvek da sam na svakom mogućem takmičenju, ciljam uvek finale i naravno medalje. Izdvojio bih Olimpijske igre u Rio de Žaneiru, to mi je bila prva najveća svetska smotra sporta i najdraža.

• Kakva sećanja imate sa dva dvoranska prvenstva u Beogradu (EP 2017 i SP 2022). Maltene cela hala je bila uz Vas i pored toga što nastupate pod zastavom Kipra?

- Nastupi u Beogradu su oba puta bili izvanredni. Samo zbog toga što sam se nalazio u svojoj zemlji podsvesno mi je davalo veliku odgovornost da istrčim što bolje mogu. Imao sam snažnu podršku i ta povezanost sa publikom je bila neverovatna. Moj tim i ja smo bili prijatno iznenađeni time što me ljudi iz Srbije podržavaju i znaju moje ime. Jako sam ponosan na to.

• Prethodnih godina naši reporteri su Vas sretali na Kipru kako pratite utakmice Crvene zvezde na pripremama. Pratite li ih i dalje redovno u fudbalu, ali recimo i u košarci?

- Kada god imam vremena pratim Crvenu zvezdu i u fudbalu i u košarci. To mi donosi radost i uzbuđenje, uživam u svakoj utakmici i radujem se kad Zvezda pobedi.

• Kakav odnos imate prema "večitom" rivalu Partizanu?

- Poštujem Partizan naravno, to što navijam za Zvezdu nije merilo. Imam čak i prijatelje i kolege koje i igraju i navijaju za Partizan, tako da se svi sportisti međusobno podržavamo.

• Naši reporteri su sreli Vašu majku na utakmici Zvezde pre nekoliko godina. Koliko je njena podrška uticala?

- Moja majka je pravi patriota. Ona na Kipru prati svako dešavanje koje se Srbije i Srba tiče. Majka je imala i ima mnogo važnu ulogu u mom životu i naravno od malena u mom razvoju kao sportiste. Uvek je tu za mene i pruža mi podršku i motivaciju. Jako se borila za mene i nadam se da ću se i ja sutradan boriti za svoju decu kao što je ona za sve nas i jako sam joj zahvalan na tome.

• U braku ste sa Kiprankom i vrlo često postavljate fotografije sa njom na društvenim mrežama. Primetio sam i da je ona često i pratilac na takmičenima širom sveta. Kako to utiče na Vas?

- Tako je. Moja žena gleda uvek da isprati takmičenja. Njena podrška je izuzetno važna i ohrabrujuća. Imati podršku voljene osobe pored sebe mi pruža emocionalnu sigurnost i dodatnu motivaciju za postizanje uspeha.

• Koliko pratite srpski sport, odnosno reprezentacije i srpske sportiste?

- Pratim srpski sport i uvek navijam za Srbiju. Bio sam sada na utakmici Srbija - Kipar. Trenutno sam na Kipru pa sam iskoristio tu priliku. Bio sam pozvan iz Saveza Kipra, sedeo sam u VIP sekciji i uživao. Celo poluvreme sam pokušavao da objasnim mom drugaru koliko je veliki igrač bio naš selektor Piksi.

- Pratim Novaka Đokovića, naravno, on je za mene, a i za svakog uzor kao čovek i kao sportista. Pratim i Nikolu Jokica, sviđa mi se njegov karakter. Obojica su izuzetno cenjeni u svetu sporta i jako smo ponosni na njih.

• Za sam kraj, kakvi su Vaši planovi i ciljevi vezani za aktuelnu sezonu i naredni period i imate li ideju čime ćete se baviti nakon karijere?

- Što se ove sezone tiče, učestvujem na Evropskom prvenstvu u Rimu, naravno i Olimpijskim igrama u Parizu. Ciljam da se plasiram u finale na oba takmičenja. Daću sve od sebe da se izborim za medalju. Što se tiče budućnosti, moji planovi su vezani za ostanak u svetu sporta, a trenutno sam fokusiran i dalje na karijeru. 

(Telegraf.rs)