Ona je najčuvenija atletičarka u istoriji, zbog Putina je pobegla u Španiju, njen rekord niko neće srušiti

Malo je atletičarki koje su obeležile jednu disciplinu kao što je to učinila Jelena Isinbajeva. Bila je Mondo Duplantis, pre Monda Duplantisa, samo u konkurenciji dama, zaista je i dan danas neko na koga se sve atletičarke ugledaju.

Ruskinja je godinama dominirala skokom s motkom, obarala svetske rekorde kao od šale i postala prva žena koja je preskočila magičnu granicu od pet metara. Ipak, njenu karijeru obeležile su i brojne kontroverze, od zabrane nastupa na Olimpijskim igrama u Riju do političkog angažmana i života van Rusije.

Preporučujemo

Od gimnastike do svetskog vrha

Jelena Isinbajeva rođena je 3. juna 1982. godine u Volgogradu. Otac joj je Tabasaranac, dok je majka Ruskinja, a porodica je živela skromno, zbog čega su roditelji često morali da se odriču kako bi finansirali njen sportski razvoj.

Sportsku karijeru započela je kao gimnastičarka, trenirajući je od pete do petnaeste godine, međutim, zbog visine od 174 centimetra nije uspela da se probije, pa je odlučila da pređe na atletiku i skok motkom.

Odluka se pokazala kao pun pogodak. Samo šest meseci nakon što je počela da trenira novu disciplinu osvojila je Svetske igre mladih u Moskvi 1998. godine preskočivši četiri metra, što joj je bila tek treća atletska takmičarska priredba u karijeri.

Dominacija bez presedana

Pravi proboj na svetsku scenu usledio je na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine, kada je osvojila prvo olimpijsko zlato. Četiri godine kasnije u Pekingu odbranila je titulu i potvrdila status neprikosnovene vladarke skoka s motkom.

Tokom karijere osvojila je tri titule svetske prvakinje na otvorenom (2005, 2007. i 2013), kao i brojne medalje na evropskim i svetskim dvoranskim prvenstvima. Ukupno je devet puta bila šampionka najvećih međunarodnih takmičenja, kada na to dodamo četiri dvoranske svetske titule.

Ne smeju se zaboraviti ni dva evropska zlata, pored toga, a vlasnica je i olimpijske bronze iz Londona 2012, ali i po jednog svetskog i evropskog srebra, odnosno planetarne bronze.

Magična granica i momenat koji je promenio atletiku

Isinbajeva je 2005. godine postala prva žena u istoriji koja je preskočila pet metara, čime je zauvek promenila granice ove discipline. To je uspela da uradi u Londonu 22. jula 2005. godine, a sada se javila na taj dan posle 21 godine.

- Datum traјno urezan u moјe srce. Pre tačno 21 godine, u Londonu, nemoguće јe postalo moguće. Preskočila sam 5 metara prvi put u istoriјi.

Јoš uvek se sećam tišine pre skoka, vetra i tog električnog osećaјa u vazduhu neposredno pre poletanja. Prelazak te bariјere od 5 metara niјe bila samo lična pobeda, ili јoš јedan svetski rekord, to јe bio dokaz da ograničenja postoјe samo u našim glavama. Taј јedan skok јe zauvek promenio svet atletike, promenio јe mene i promenio јe način na koјi јe svet gledao na ono što žene u sportu mogu da postignu.

Poruka svima koјi јure svoјih „5 metara“ u životu: nastavite da težite, nastavite da veruјete i nikada ne dozvolite nikome da vam kaže da јe nešto nemoguće. Hvala vam svima što ste se sećali ovog posebnog dana sa mnom! Skok do novih visina, uvek - napisala je Jelena Isinbajeva na svom Instagramu.

Tokom karijere, ona je čak 28 puta popravljala je svetski rekord, počevši od 4,82 metara 2003. godine. Njen rekord na otvorenom od 5,06 metara, postavljen u Cirihu 2009. godine, i dalje je važeći svetski rekord. U dvorani je držala rekord od 5,01 metar, koji je sada najbolji rezultat Evrope. Jedine dve dame koje su pored nje skakale 5,01 i 5,00 su Anželika Sidorova iz Rusije, kao i Sendi Moris iz Australije. U dvorani je do 5,03 letela Dženifer Sur iz SAD.

Pauza, povratak i kraj karijere posle skandala

Nakon razočaravajućih nastupa na Svetskim prvenstvima 2009. i 2010. godine napravila je jednogodišnju pauzu kako bi se psihički i fizički oporavila. Na velika vrata vratila se osvajanjem svetske titule 2013. godine u Moskvi, ali njen san da karijeru završi olimpijskim zlatom nije ostvaren.

Isinbajeva nije dobila priliku da nastupi na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine zbog suspenzije ruskih atletičara nakon otkrivanja državnog doping sistema u Rusiji. Odluku je dočekala veoma emotivno, smatrajući da je kažnjena uprkos tome što nikada nije bila pozitivna na doping.

Nedugo potom objavila je kraj profesionalne karijere, a iste godine izabrana je u Komisiju sportista Međunarodnog olimpijskog komiteta, gde je obavljala osmogodišnji mandat.

Politički angažman i beg u Španiju

Pored sportskih uspeha, Isinbajeva je često bila u centru pažnje zbog političkih stavova. Bila je jedna od zvaničnih predstavnica Vladimira Putina tokom predsedničke kampanje 2012. godine, a kasnije se priključila njegovom pokretu.

Kasnije je postavljena i za predsednicu Nadzornog odbora Ruske antidoping agencije, što je izazvalo brojne kritike međunarodne sportske zajednice zbog njenih ranijih stavova o dopingu.

Tokom karijere formalno je bila pripadnik Oružanih snaga Rusije. Napredovala je kroz vojne činove, od starijeg poručnika do majora, a 2015. godine potpisala je petogodišnji ugovor sa ruskom vojskom.

Godine 2023. pojavili su se navodi da je Isinbajeva stekla špansko državljanstvo i kupila više nekretnina u Španiji, što je izazvalo veliku pažnju ruske i svetske javnosti. I pored toga što nije proterana iz svoje zemlje, ona je preko noći odlučila da se distancira od svog dotadašnjeg života. Naprasno je odlučila da se distancira od svojih veza sa Putinom i trenutno vodi porodični život. Tenerife su sada njeno utočište, gde stanuje sa suprugom Nikitom Petinovim, koji se nekada bavio bacanjem koplja, a imaju i dvoje dece, Evu i Dobrinju.

U Rusiji je mnogi sada smatraju nepoželjnom i izdajnicom, ali niko ne može da izbriše istoriju Jelene Isinbajeve, koja je u svoje vreme važila i za jednu od najatraktivnijih sportistkinja. Njena ostvarenja zauvek će ostati zapisana, a i dalje je vlasnica pet najboljih skokova u istoriji skoka motkom.

(Telegraf.rs)