Najveće je ime srpske atletike, trčao bos i pisao istoriju, njegov rekord niko nije srušio 55 godina

Bio je i ostao jedan od najčuvenijih srpskih atletičara, njegov rekord nije oboren ni posle 55 godina, a on i dalje vedrog duha obilazi atletska borilišta. Danijel Dane Korica (81) će zauvek ostati čuven u svetu kraljice sportova.

Dane Korica je rođen u Kutini, u porodici sa šestoro dece. Kada je imao trinaest godina, doživeo je tešku povredu noge u nesreći, zbog koje je odmah prebačen u bolnicu. Nakon što mu se stanje pogoršalo, postojala je mogućnost da ostatak života provede u invalidskim kolicima. Lekari su mu savetovali da se ne bavi atletikom, nakon što je u blizini Opatija počeo da se oporavlja.

Preporučujemo

U selu u kojem je živeo nije bilo staze na kojoj bi mogao da trenira, pa je Korica često trčao kroz šumu, neretko bos. U to vreme, trčanje na duge staze nije bilo naročito poznato u Jugoslaviji, zbog čega su ga meštani često gledali kao da nije sasvim pri sebi. Pričao je Dane da mu je jedan komšija, pretpostavljajući da više vremena provodi trčeći nego pomažući roditeljima, navodno zapretio da će ga napasti motikom ukoliko bude trčao preko njegovog imanja „sa tim ekserima na cipelama“, misleći na atletske sprinterice sa kramponima.

Nedavno je u razgovoru za "Ozon Press", neposredno pred obeležavanje 60 godina AK Sloboda Čačak i objavljivanja monografije, a podsetio je na neke velike uspehe.

- Rođen sam u Kutini, mala sredina i nije bilo pionira već sam odmah igrao fudbal sa seniorima koji su bili grublji. Inače, putovao sam po šest kilometara od kuće do škole i toliko nazad. Učestvovao sam na krosevima, bio sam uporan, pa sam bio drugoplasirani. To se kod mene primilo, krenuo sam na prvenstva, došao u Beograd 1964. godine, postao prvak Juge na 3.000 metara i tako je krenulo.

Bronzani na 5.000 metara, na prvenstvu Balkana, pa je došla vojska, sportska četa, gde sam trenirao sa Franjom Mihalićem. On je bio moj uzor. Mihalić je bio nosilac srebra na OI u maratonu. Želeo sam da se svira naša himna, ali sam bio jednom sedmi u finalu (Minhen), pa dve trke, na 10.000 metara, su me iznenadile, to je bilo mnogo za tri dana. Bilo je prenaporno, međutim, tako je bilo i drugima. Na EP sam bio četvrti i peti na 10.000 metara (1971. i 1969) - rekao je Korica, koji ima sedmo mesto na 5.000 metara na EP u Helsinkiju 1971.

Dugogodišnji selektor atletske reprezentacije, ali i funkcioner u SAS, kao i Sportskom savezu Srbije, vlasnik je nacionalnog rekorda na 10.000 metara, koji je upravo postavio u Finskoj te 1971, kada je istrčao 27:58.38. Taj rekord aktuelan je i danas.

- Da, čitavih 55 godina važi, aktuelan je, i 16. maja sam pozvao drugare, ministra sporta i još neke prijatelje…Ako neko ne može da obori rekord čak pola veka znači da je vredan, a postavio sam ga 1971. godine.

Sjajni Dane Korica je tokom leta na Festivalu sportskog filma na Zlatiboru dobio nagradu za životno delo, a potom pikao i fudbal.

- Upravo sam se vratio sa Zlatibora. Na srpskoj lepotici je održan Festival sportskog filma gde sam dobio priznanje za životno delo. Prisutni su bili Dejan Rambo Petković, Goran Maksimović, novinari i nagrađeni filmovi.

- Slavka Kanjevac, najbolja fudbalerka i kapiten reprezentacije Jugoslavije, Rambo Petković i ja igrali smo protiv momaka, stigli smo do finala, ali smo promašili penale. Baš je bilo interesantno, 3:3, u penalima se nismo snašli, a rivali su bili mlađi od nas.

Kada je u pitanju budućnost srpske atletike, Dane Korica nimalo ne brine.

- Angelina Topić, Adriana Vilagoš, koja je ostvarila zapažene rezultate na poslednjim takmičenjima…Ne može uvek da se ostvari planirano, kao sada kod Angeline. Bila je spremna za mnogo više, kao i Bošković, Mitrović… Ivana Španović još istražuje novu disciplinu i nije rekla svoju konačnu reč. Može mnogo u troskoku, ima i volje i potencijala - istakao je Dane Korica u razgovoru za "Ozon Press".

(Telegraf.rs / Ozon Press)