Posetili smo Olimpijski stadion u Berlinu: Krije tešku istoriju, svakog drugog vikenda "gori" zbog Herte

Čuveno zdanje prošlo je kroz mnogo čega u istoriji, a preživelo je i Drugi svetski rat kada je dobar deo Berlina bio sravnjen sa zemljom

Foto: Telegraf.rs / Profimedia / Sven Beyrich/SPP / Shutterstock Editorial

Mesto istorije, koje i danas u svojim zidinama čuva sve što se dogodilo tokom najvećeg ratnog sukoba u istoriji čovečanstva. Olimpijski stadion danas je, ipak, potpuno drugačiji, multifunkcionalan stadion koji je nama najpoznatiji po tome što na njemu svoje domaće mečeve igra ekipa Herte u Bundesligi.

Ipak, iza njega je dosta duža priča u šta se uverila i ekipa Telegrafa, koja je tokom svog boravka u Berlinu za vreme Evrobasketa odlučila da "skokne" do zapadnog dela grada kako bi posetila ovo neverovatno zdanje u društvu simpatičnog vodiča.

Oblačno vreme dočekalo nas je ispred ulaza na Olimpijski stadion, ispred kojeg se nalaze čuveni olimpijski krugovi, simbol Igara iz 1936. godine, u čije svrhe je ovo zdanje i izgrađeno. Niko nije sumnjao da će taj događaj biti iskorišćen kao mesto najveće propagande zla i nacizma u to doba.

Foto: Sven Beyrich/SPP / Shutterstock Editorial / Profimedia

U momentu kada je Nemačka dobila pravo da organizuje Olimpijske igre, u zemlji je vladala nestabilna demokratija, posle koje je, kao što svi dobro znamo, ozloglašeni Adolf Hitler preuzeo vlast i naredio izgradnju ovog objekta i to za manje od dve i po godine.

U to doba, stadion je mogao da primi blizu 100.000 posmatrača, sa drvenim klupama, napravljen je kao pravo remek-delo tadašnje arhitekture i bio je otvoren sa svih strana, odnosno mogli ste da napravite pun krug oko tribina bez ikakvih poteškoća. Ukopan u zemlju, samo je deo stadiona vidljiv iz daljine zapravo bio iznad zemljine površine.

Nažalost, delovi simbola iz diktature Adolfa Hitlera jasno su vidljivi i danas poput "firer-boksa", mesta odakle je ozloglašeni diktator posmatrao Olimpijske igre. Nakon što su saveznici posle Drugog svetskog rata uspeli da preuzmu Berlin pod svoju kontrolu, odlučeno je da se taj detalj na stadionu potpuno uništi, a terasa ispred je delom skraćena (ne i potpuno), kako bi se zaustavile sve potencijalno grozne ideje novih naraštaja u Nemačkoj.

Sada su to mesta odakle počasni gosti posmatraju utakmice Bundeslige, gde cena sedišta ide i do basnoslovnih 100.000 evra po sezoni, što je zapravo jedan od najnižih "cehova" po tom pitanju u najjačoj ligi u Nemačkoj. Tako recimo Dortmund "uzima" dva puta više, a Bajern i do tri puta.

Sam stadion je u vlasništvu grada Berlina, koji želi da ga očuva kao zaštićeni spomenik kulture, a Herta ga samo "iznajmljuje" za svoje utakmice, tako da može da ga koristi samo dan pre, tokom i dan nakon utakmice, kada postavlja i uklanja golove, sedišta, mesta za igrače i trenere. Napomenimo da je u odnosu na prvobitni izgled dograđen krov, a u otvorenim prolazima napravljeni "posebni" boksovi za one bogatije navijače.

Saznali smo i da se travnata podloga menja barem četiri puta tokom godine, da se sve radi na prirodan način i da jedna kompletna zamena košta oko 150.000 evra, pa onda ne treba da vas čudi zbog čega su travnjaci na terenima Bundeslige tako dobro uređeni.

Foto: SOEREN STACHE / AFP / Profimedia

Još jedan važan detalj Olimpijskog stadiona je i baklja koja svedoči o Igrama iz 1936. godine, a na tom delu stadiona nalaze se i svi osvajači zlatnih medalja na četiri posebne table, uklesane u kamen. Među njima je i čuveni Džesi Ovens, inače prvi čovek koji je osvojio četiri najsjajnija odličja na najvećoj sportskoj planetarnoj smotri, što je tada bio veliki "prst u oko" Adolfu Hitleru.

Dobro poznati Ovens došao je u Berlin već kao velika zvezda, bio je miljenik berlinske publike koja je često skandirala njegovo ime, što naravno diktatoru nije nimalo godilo zbog ideologije koja je propagirala "arijevsku" rasu, a Džesi je bio tamne puti.

Ovaj atletičar danas na Olimpijskom stadionu ima ložu koja nosi ime po njemu u unutrašnjosti stadiona, koju smo takođe detaljno obišli i imali prilike da vidimo kroz šta sve prolaze fudbaleri Herte i gostujućih timova pre nego što izađu na teren.

Pre nego što uopšte kroče na travnatu podlogu, i jedni i drugi prolaze kroz dugačak plavi tunel oslikan muralima i natpisima o fudbalskom klubu Herta, penju se, odnosno spuštaju niz dugačke pokretne stepenice koje ih vode do multifunkcionalnih svlačionica.

Naravno, svaki igrač ima svoje mesto u svlačionici, svoj ormar, a na centru se nalazi veliki sto na kojem trener pokušava da objasni taktiku pred duel u čemu mu pomaže i velika tabla sa markerom. To je samo jedna od tri prostorije od koje se sastoji mesto gde se fudbaleri spremaju, odnosno odmaraju od utakmice i treninga.

U produžetku je mesto za masaže, gde je poređano nekoliko stolova u nizu, a zatim i ogromno kupatilo sa đakuzijem i krio-saunom, odnosno mesto gde fudbaleri mogu da "ohlade" noge nakon teškog rada. Sve ovo vredi na milione evra, što nije ništa ako znamo da je vlasnik Herte nedavno uložio 400.000.000 evra prilikom preuzimanja vlasništva nad klubom.

Foto: SOEREN STACHE / AFP / Profimedia

Ipak, kao što svi dobro znate, najveći klub iz zapadnog Berlina i dalje kuburi sa rezultatima. Trenutno se nalazi tik iznad zone ispadanja u Bundesligi, a prošle godine je jedva sačuvao "živu glavu" u baražu protiv Hamburga. Pristalicama ovog kluba ne ide na ruku ni to što najveći gradski rival, Union, trenutno zauzima prvo mesto u prvoj ligi Nemačke.

Treba napomenuti da je ovaj stadion bio domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu nekoliko puta kroz istoriju, uključujući i ono čuveno finale iz 2006. godine između Italije i Francuske kada je Zinedin Zidan glavom nokautirao Materacija, a posle toga Azuri osvojili titulu prvaka planete.

Pored toga, ovde se godišnje održava finale Kupa Nemačke, o čemu svedoče i dresovi učesnika završnog meča koji se mogu videti u hodnicima stadiona od davnina pa do danas. Među njima je bio i dres Ajntrahta iz Frankfurta na kojem smo uočili potpis Luke Jovića. 

Pored fudbala, Olimpijski stadion video je i mnoge velike koncerte počevši od čuvenih Rolingstonsa, preko AC/DC-ja, Ramštajna, pa sve do sada vrlo popularne Bili Ajliš i Koldpleja. Za to je zaslužan i festival Lula-Pelusa, koji se godišnje održava na ovom mestu, a koji okuplja preko 120.000 ljudi iz čitave Nemačke i sveta, a koji je prethodne dve godine otkazivan zbog pandemije koronavirusa.

I kada sve ovo stavite na papir, vidite koliko je ovo mesto bogato istorijom. Olimpijski stadion nastaviće da živi, uprkos želji Herte da ga jednog dana napusti i izgradi sopstveni stadion koji bi bio u potpunosti u njenom vlasništvu.

Video: Rudi Gober o sreći koja prati Francuze: Nastaviću da se molim bogovima košarke

(Telegraf.rs)