Ako ste gledali samo rezultat, gledali ste pogrešnu utakmicu

Postoje utakmice koje se završe poslednjim zvukom sirene. I postoje one koje ostanu da traju i posle nje. O kojima se priča... Zvezdina pobeda nad Efesom bila je upravo takva.

Prva pobeda crveno-belih u Evroligi ove sezone stala je u tih 40 minuta košarke, ali je teško sve što se događalo u Beogradskoj Areni posmatrati samo kroz rezultat. Bilo je tu mnogo toga: kapiten koji je dobio priliku i pretvorio je u jednu od svojih najboljih partija, trener koji je od prvog minuta insistirao na svojoj košarci, igrači koji su energijom menjali tok utakmice, nervoza, sudijske odluke, a onda i trenutak zbog kojeg je cela Arena zanemela, ali i pokazala da još ima nada. Da, u nama, još uvek, ima onog ljudskog. I da se košarka još uvek voli.

Preporučujemo

I upravo zato ovu pobedu treba čitati malo šire od konačnog rezultata.

Navaro odmah pokazao šta želi

Jedna od prvih stvari koje su privukle pažnju bio je sastav Zvezde. Motli nije počeo utakmicu, što je bila promena u odnosu na prethodne mečeve. Na parketu su od starta bili Vajler-Beb, Dobrić, Odželej, Tajson-Karter i Izundu.

Sistem Ibona Navara je za mnoge teško "svarljiv". Navijačima, nenaviknutim na ono što Španac radi, dizala se kosa na glavi u prva dva kola kada je "hokejaškim" izmenama "sekao" igru svog tima. Barem je tako delovalo. Ipak, iza svega, a i sami igrači su to potvrdili, krije se ideja da protivnik ne zna odakle preti opasnost.

Ovoga puta mu je uspelo, a ono što želi, doduše sa Dobrićem i ekipom koja "leti", podsetilo je na ono kako je osvajao trofeje u Španiji.

Dobrić ne igra samo kod Karija

Kapiten je u 3. kolu dobio pravu šansu i prave minute, a iskoristio je blago rečeno, na najbolji mogući način. Na njega Efes nije računao. Reprezentativac Srbije, osvajać medalja, među navijačima je, u šali, okaraktersan da može da igra samo kod Karija Pešića. Da to nije tako, pokazao je Pivarima sa 10 poena, 7 skokova, jedanom asistencijom i četiri ukradene lopte za 21 minut na terenu.

Doneo je energiju.

Efes je počeo bolje, Džejms je od starta pokazao koliko može da bude problem kada pronađe ritam, ali Zvezda nije dozvolila da se utakmica pretvori u jurnjavu za protivnikom. Dobrić je svojom energijom uneo drugačiji ton u igru domaćina, dok je Navaro počeo da rotira i traži petorku koja može da odgovori na ono što Efes donosi.

I tu se videlo nešto što je možda i najvažnije iz ove utakmice. Zvezda nije pobedila zato što je imala jednu savršenu deonicu. Pobedila je zato što je u različitim trenucima pronalazila različite igrače.

Nvora je bio jedan od njih.

Čovek koji je svojevremeno nosio dres Efesa protiv svog bivšeg kluba igrao je, ponovo, utakmicu kao da je lična. Nije bežao od kontakta, nije štedeo energiju, leteo je po terenu i stalno tražio način da napravi višak. A kada se na to nadovežu Monekeova energija i povremena  Izunduova zakucavanja, Zvezda je već do polovine druge četvrtine uspela da preokrene tok utakmice i ode na plus tri.

Ovo nije bila lepa košarka. Bila je potrebna košarka

Bilo je promašaja. Bilo je loših rešenja. Bilo je i loših napada i nerezonskih šuteva. Da se ne lažemo... Ali ovo nije bila utakmica u kojoj je Zvezda morala da bude lepa. Morala je da bude čvrsta.

I upravo je tu bila razlika.

Na drugoj strani, Džordan Lojd, nekadašnji igrač Zvezde, praktično je sam držao Efes u igri i stigao do 13 poena, dok je Džejms već od početka pokazivao zašto njegov ulazak u ritam može da bude veliki problem za svakog protivnika.

Treća četvrtina je trajala...

Moneke je od nervoze napravio energiju. Treća četvrtina donela je i jedan od momenata koji je mogao da potpuno promeni utakmicu. Na 6:35 do kraja deonice Dobrić se dva puta zakucao u blokove, bez dosuđenog faula u napadu. U narednoj situaciji Izundu je dobio faul u napadu, a trener Navaro tehničku grešku.

Zvezda je mogla da izgubi glavu. Kao u prošlim mečevima... Umesto toga, Moneke je pronašao način da sve to pretvori u gorivo. Tri trojke, energija, reakcija i novo vođstvo Zvezde 52:49. To je možda i najbolja slika ove Zvezde sa ove utakmice. Kada stvari nisu išle idealno, neko je morao da ih pogura. Jednom je to bio Dobrić. Zatim Nvora. Onda Moneke.

I zato je ova pobeda mnogo više od jednog imena na statističkom papiru.

A onda je sve stalo...

Na kraju treće četvrtine košarka je na trenutak postala potpuno nevažna. Džejms se srušio na parket i Arena je utihnula, a igrači oba tima se uhvatili za glavu. Scene koje niko ne voli da vidi...

Nije više bilo važno ko vodi, koliko je ostalo do kraja, ko je promašio ili pogodio. U takvim trenucima sport prestaje da bude samo sport.

Igrači Zvezde bili su vidno potreseni, posebno Moneke, koji je posle utakmice govorio o Džejmsu kao o svom bratu. Sa tribina je stigla reakcija koja je možda najbolje opisala atmosferu u tom trenutku: aplauz dok je Džejms na nosilima napuštao teren. Rivalstvo je tada ostalo sa strane.

Navijači i vatrene pristalice su ostali ljudi.

I to je trenutak koji će, bez obzira na sve što se događalo pre i posle njega, ostati najjače vezan za ovu utakmicu.

Kraj i vredna pobeda

Kada se utakmica nastavila, Zvezda je morala ponovo da pronađe koncentraciju.

Na oko tri minuta do kraja stigla je nova kontroverzna situacija. Strazel je dobio tehničku grešku zbog floping situacije sa Izunduom, a Laso je pokušao da reaguje i tražio čelendž. Objašnjeno mu je da za takvu situaciju nema mogućnosti čelendža.

I opet... utakmica je nastavila da klizi po ivici. Zvezda je imala prednost, ali nije imala luksuz da se opusti.

A onda, osam sekundi pre kraja, Arena se ponovo zaledila.

Rezultat 73:71.

Loptu je dobio Malkolm.

Šut.

Promašaj.

I tek tada je Zvezda mogla da odahne.

Posle svega što se dogodilo, možda je baš tako i moralo da bude. Bez laganog kraja, bez mirne završnice, bez osećaja da je pobeda sigurna nekoliko minuta ranije. Dobrić je dobio svoju priliku. Moneke je dobio ljubav navijača, a svoju je poslao povređenom Džejmsu. Navaro je dobio svoju utakmicu. Zvezda je dobila ono što joj je bilo potrebno.

Prva pobeda u Evroligi je donela sposobnost da se utakmica dobija na više načina, a ovo je bila:

- Ne savršena utakmica.

- Ne utakmicu bez greške.

- Utakmica i pobeda koja je bila potrebna.

Ali kada se za nekoliko dana bude pričalo o prvoj Zvezdinoj pobedi u Evroligi, verovatno se neće pričati samo o 77:72. Pričaće se o Dobriću, Navaru, Monekeu, energiji, nervozi, promašaju u poslednjoj sekundi.

I, nažalost, najviše o trenutku kada je sve drugo na nekoliko minuta postalo nevažno i kada su ljudi ostali ljudi.

Ko je video samo rezultat, gledao je pogrešnu utakmicu. Neke pobede se ne mere rezultatom. Ova je baš takva.

(Telegraf.rs)