Šta je to Muslin promenio pa da ovako lagano prolazimo grupu za Mundijal?

Selektor je od starta je insistirao na sistemu koji je sada počeo da pokazuje svoj puni potencijal, a rezultati su uticali i da atmosfera oko reprezentacije bude nikad bolja

Posle nekoliko godina mučenja i propuštenih velikih takmičenja, možemo da se ponosimo fudbalskom reprezentacijom, rezultatima, borbom koju prikazuju noseći dres Srbije, pa i igrom koju pružaju, kako na domaćem terenu, tako i na strani.

>>> Šta nam još tačno treba da overimo Mundijal posle 7 godina?

Preporučujemo

Srbija je velikom pobedom u Irskoj došla na korak od plasmana u Rusiju, a da bi i matematički obezbedila vizu za Mundijal, potrebno joj je da оstvari makar jednu pobedu u preostale dve utakmice protiv Austrije i Gruzije.

Za sve to je najzaslužniji selektor Slavoljub Muslin. Srbija je i u prošlosti imala reprezentaciju u kojoj su bili sjajni pojedinci, koji su igrali u velikim klubovima u sjajnoj formi, ali uvek je nešto falilo. Kada se skupe na repezentativnoj pauzi i kada izađu na teren, delovali su poput raštimovanog orkestra.

BITNIJI MU JE TIM, NE SKUP POJEDINACA, MA KOLIKO SU DOBRI IGRAČI

Sada je sve promenjeno dolaskom Muslina. Od prvog meča se znalo šta želi od ekipe, i da od reprezentacije pre svega želi da napravi TIM. Mnogi su se pitali zašto je pozvao ''ovog, a ne ovog'', zašto nema Ljajića, zašto nema Sergeja...

Muslin je svima najbolje odgovorio igrom i rezultatima. Govorio je da mu Sergej Milinković-Savić trenutno nije potreban, jer mu se ne uklapa u trenutnu koncepciju tima, ali i da za njega vrata reprezentacije nisu zatvorena. Nije pao pod pritiskom javnosti i novinara, kao što je to bio slučaj u nekim prošlim kvalifikacijama.

STVORIO SISTEM U KOME SE TAČNO ZNA KO ŠTA RADI

Iako su mnogi bili skeptični kada je on postavljen za selektora, naročito kada je istakao da menja sistem u 3:4:3, koji u srpskom fudbalu i nije toliko čest, i posle remija već na startu kvalifikacija na Marakani baš protiv Iraca, sada je svima zapušio usta.

Srbija je ovu reprezentativnu pauzu odigrala u maniru najozbiljnijih reprezentacija sveta. Rutinska pobeda protiv Moldavije na svom terenu, gde se nije potrošila ni energija, a opet se nikada sigurnije nije došlo do pobede, gde protivnik faktički nije zapretio našem golu.

Sistem koji Muslin forsira u reprezentaciji se uklapao iz utakmice u utakmicu. Na početku to nije delovalo najbolje, odbrana je delovala prilično nesigurno i primali smo neke naivne golove. U napadu je Tadić iskakao i on je bio taj koji je ''vukao'' tim.

Kako su odmicale kvalifikacije, tako su počeli da se izdvajaju i ostali igrači iz Muslinovog sistema, da bi prava disertacija na tu temu bila utakmica u Irskoj, gde je rutinski obezbeđena pobeda.

Kod gola Kolarova se vidi sve čemu se teži u tom sistemu, ubacivanja u krilnih igrača i bekova u prazan prostor, ukršanja i odvlačenje odbrane po desnoj strani, a zatim brza promena strane i munjevito ubacivanje Kolarova, koji je posle asistencije Kostića zakucao loptu u mrežu šutem iz prve.

Nema komplikovanja, igra se na prvu u napadu, što jednostavnije to je bolje. Sa druge strane, odbraa deluje nikad sigurnije. Štoperska trojka se konačno uigrala i izuzetno je moćna u odbrani prekida, ali i opasna po gol protivnika kada su prekidi na drugoj strani terena.

I sa igračem manje poslednjih 25 minuta igre u Irskoj, uz povređenog Jagoša Vukovića, koji nije mogao da pomogne odbrani, naš tim je delovao izuzetno sigurno da su Irci jedva stvorili jednu šansu iz gužve, koju je Stojković odbranio izvanredno, a upravo i on dodatno daje sigurnost timu.

ATMOSFERA UNUTAR TIMA JE BOLJA, TAKOĐE SU SE I NAVIJAČI UJEDINILI

Jasno je i da je atmosfera u reprezentaciji od dolaska Muslina mnogo pozitivnija. Igrači nasmejani dolaze na okupljanja, bukvalno dišu jedan za drugog, nema sujete, podmetanja i ogovaranja kao ranije. Na terenu grizu i ginu za dres Srbije, a navijači to prepoznaju.

Konačno zaista možemo da izgovorimo onu čuvenu frazu, ''Cela je nacija reprezentacija''. To ovoga puta zaista ima pokriće.

Konačno smo na utakmici protiv Velsa posle nekoliko godina imali punu Marakanu baš zbog igara reprezentacije, a ne zbog toga koje je bio protivnik. Nema zviždanja Stojkoviću svaki put kada primi loptu, nema podela na Zvezdaše i Partizanovce, već su i Sever i Jug ujedinjeni i zajedničkim snagama nose tim do pobede.

Do kraja kvalifikacija je ostalo da se odigraju još dve utakmice. Srbija ima četiri boda prednosti i ima dve ''meč lopte'' u kojima može da overi vizu za Rusiju. Pasoš je spreman, samo treba da se lupi pečat. Nadamo se već u Beču 6. oktobra, pa da 10. oktobra na punoj Marakani protiv Gruzije ispratimo Orlove u Rusiju na Mundijal.

Na velikom takmičenju naš tim nije bio od 2010. godine, i od tada je reprezentacija lutala u nekoj negativnoj atmosferi, gde je među igračima i trenerima bilo mnogo sujete, razjedinjenosti navijača, sukoba dela navijača sa Savezom i tadašnjim predsednikom...

Sada je sve promenjeno, a mnogo zasluga za to ima upravo Slavoljub Muslin. Svi smo ubeđeni da će u preostale dve kvalifikacione utakmice Srbija obezbedili plasman u Rusiju i da će upravo na Svetskom prvenstvu ovaj TIM i sistem koji je Muslin stvorio da se pokaže u svom punom sjaju, protiv najjačih rivala.

(D. U.)