Crno-beli barjak vijori se 74 godine: Generali osnovali klub i rekli uglas - zvaće se Partizan!

"Većina nas, mladih generala, koja je igrala i volela fudbal, okupili smo se i dogovorili da osnujemo fudbalski klub. Oko imena nije bilo natezanja: bili smo partizani, bilo je i najprirodnije da se naš klub zove Partizan" - prisetio se sudbonosnog dana osnivanja ratni general jugoslovenske vojske Peko Dapčević

Fudbalski klub Partizan danas slavi 74 godine postojanja, i to u danima kada crno-beli doživljavaju novi evropski uzlet pod komandom Sava Miloševića. Rođendanski poklon za "slavni klub, svima znan" bio je savršen, stigao je u vidu velike pobede nad Astanom. Nije moglo bolje na dalekom gostovanju po Partizan koji se sada već ozbiljno zahuktao u sezoni punoj velikih očekivanja...

Tako je to danas sa Partizanom na koga su se "navukle" generacije navijača, a kako je bilo nekad - baš te 1945. godine kada je grupa ratnih renerala jugoslovenske vojske odlučila da pokrene fudbalski klub.

U nastavku prenosimo deo teksta Partizanove istorije, tačnije uvodne redove o samim počecima, nastanku kluba, sećanjima osnivača na prve dane.

Ovako je to nekad bilo...

Prve dane i mesece, prve korake i poduhvate FK Partizan, danas je gotovo nemoguće utvrditi, sem naslutiti po sećanjima nekoliko aktera tih događaja. Pisanih dokumenata o počecima gotovo da i nema. Zapisnika, ili makar beležaka, takođe. Ipak, može se vratiti film na te dane, iako je sve to dosta nepotpuno, a postoje izvesne nesaglasnosti u detaljima, što je i razumljivo, jer je reč o vremenu od pre šest i po decenija.

Proslavljeni ratni komandant Peko Dapčević, kasnije i jedan od predsednika JSD Partizan, a povodom pola veka od osnivanja 1995. godine, u pismu kojim čestita jubilej, napisao je kako i gde je rođena ideja, pa i odluka o osnivanju kluba:

‐ Većina nas, mladih generala, koja je igrala i volela fudbal, okupili smo se i dogovorili da osnujemo fudbalski klub. Oko imena nije bilo natezanja: bili smo partizani, bilo je i najprirodnije da se naš klub zove Partizan. Na samom skupu, čini mi se, neformalno je predsedavao Svetozar Vukmanović Tempo, bili su još prisutni Otmar Kreačić Kultura, Vujica Gajinović, Ratko Čoče Vujović (bio je izbaran za prvog predsednika), Koča Popović, Mijalko Todorović Plavi. Možda još i neko. Ne mogu se setiti, sećanja blede...

Ako je danas teško, ili gotovo nemoguće utvrditi detanje, celina događanja, prvenstveno kao atmosfera, može se dosta jasno osetiti.

Još se nije navršila ni godina od četvorogodišnjeg ratnog užasa, u danima opšte oskudice, jedino čega je bilo u izobilju - to su bili polet i nada.

Na tim temeljima je građeno i Sportsko društvo Partizan i njegova nesumnjiva osovina - fudbalski klub, koji je i do danas ostao magnet i duhovni i materijalni oslonac tog najbrojnijeg i najtrofejnijeg sportskog društva. Datum njegovog rođenja je 4. oktobar 1945. godine, a pripreme su trajale mesecima pre toga. Svetozar Vukmanović Tempo, svojim nesravnjivim entuzijazmom, zalagao se da se pri Centralnom domu Jugoslovenske armije oformi fudbalski klub, a kasnije da se to širi i na ostale sportove u kojima bi bili sportisti koji su u vojničkim uniformama. Tako su istog dana kada i fudbalska, rođene i sekcije za atletiku, šah, košarku i odbojku...

Po osnivanju, svoje mečeve je igrao na stadionu 20 oktobar (igralište čuvenog predratnog BSK-a), da bi 1949. na istom mestu izgrađen, tada u evropskim okvirima velelepni stadion JNA. Na njemu je Partizan osvojio 27 šampionskih titula: 1947, 1949, 1961, 1962, 1963, 1965, 1976, 1978, 1983, 1986, 1987, 1993, 1994, 1996, 1997, 1999, 2002, 2003, 2005, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2015, 2017.

Pobednik Fudbalskog kupa bio je 16 puta: 1947, 1952, 1954, 1957, 1989, 1992, 1994, 1998, 2001, 2008, 2009, 2011, 2016, 2017, 2018 i 2019.

Godine 1966. Partizan je bio vicešampion Evrope, a 1978. godine osvojio je Mitropa (Srednjeevropski) kup.

Saša Ilić je rekorder Partizana po broju nastupa u crno-belom dresu - odigrao je 876 utakmica, a rekorder u broju postignutih golova je Stjepan Bobek sa 425 pogodaka. Za reprezentaciju Jugoslavije nastupilo je preko 130 Partizanovih fudbalera, a više od pedeset utakmica odigrali su Bobek, Zebec, Čajkovski, Jusufi, Galić, Šoškić, Jokanović, Mijatović i Milošević.

- Partizan neguje igru koju cene stručnjaci i gledaoci širom sveta, pa je zato veoma rado viđen gost od prvog susedstva do stadiona Južne Amerike. Osnovu te igre čini spremnost za nadigravanje, koja bazira na individualnim vrednostima i uigranosti ekipe, majstorstvu koje izmiče svakoj zamci i snazi. To Partizanovoj školi fudbala daje prednost i efikasnost. Crno-beli su u dosadašnjim ligaškim takmičenjima postigli šest pobeda sa deset i više datih golova, u dva prvenstva su postigli po više od stotinu golova i drže rekord jugoslovenske prve lige sa 111 pogodaka u jednom prvenstvu - s ponosom vele crno-beli.

Igrači Partizana sa najviše odigranih utakmica:

1. Saša Ilić 876 − 240 golova (prvenstvene utakmice 424 − 130 golova)

2. Momčilo Vukotić 791 – 339

3. Nikica Klinčarski 565 – 73

4. Milan Damjanović 537 – 19

5. Blagoje Paunović 514 – 5

6. Ljubomir Mihajlović 512 – 9

7. Nenad Stojković 492 – 30

8. Vladimir Kovačević 487 – 319

9. Vlada Pejović 485 – 2

10. Stjepan Bobek 478 – 425

(Telegraf.rs)