Siromašni dečak iz favele danas je zvezda svetskog fudbala: Iz kvarta punog nasilja do Lige šampiona

Od opasnog kvarta do blještavih fudbalskih pozornica

Među džinovskim palmama koje se njišu ka moru, visokim hotelima na suncu i otmenim restoranima na plaži koji služe jastoge i skupe likere nalazi se Masejo, glavni grad brazilske države Alagoas.

Mesto koje turistički vodiči nazivaju brazilskim Karibima krase živopisne slike koje se mogu videti na razglednicama. Grad živi od turizma, a iza imidža elitne turističke destinacije krije se beda, nasilje i neizvesnost. Grad Masejo jedan je od najopasnijih u čitavoj zemlji.

U kvartu koji je zatrpan tonama smeća, između prljavih plovnih puteva i trošnih kuća živeo je tihi, nasmejani dečak. Sa loptom u ruci i osmehom na licu započeo je dugo putovanje od favele Maseja do Liverpula Enfilda.

Detinjstvo puno izazova

Roberto Firmino Barbosa de Oliveira rođen je 2. oktobra 1991. godine u siromašnoj faveli Trapiše da Bara. Galama i oduševljenje sa obližnjeg stadiona Rei Pele kapaciteta 20.000 mesta dopirala je do trošne kućice u kojoj je živeo sa roditeljima i sestrom. Lopta i buka koju su pravili navijači od detinjstva su bili njegova opsesija.

Kuća porodice Firmino nedavno je srušena i pretvorena u prodavnicu brze hrane. Njen zadnji zid ostao je kao svedočanstvo da je tu rođena velika zvezda svetskog fudbala. Na njemu se i dalje vide metalni šiljci za koje se verovalo da mogu odbraniti dom od razbojnika. Taj prizor je motivisao Firmina da ostane istrajan u borbi za svoje mesto među zvezdama.

- Oduvek je bilo nasilja u ovom kvartu, a Robertova majka se stalno trudila da ga zaštiti. Bio je opsednut fudbalom, ali mu je majka branila da izlazi na ulicu, jer je strahovala za njegovu bezbednost. On bi preskočio zid sa šiljcima i priključio se drugovima. Jednom se povredio na zidu i danas se vidi ožiljak na njegovom kolenu - kaže Firminov prijatelj iz detinjstva Bruno Barbosa dos Santos.

Ostali Robertovi drugovi sećaju se kako su bacali kamenčiće na krov njegove kuće, kako bi mu dali znak da je potreban svojoj ekipi. Trener u prvom klubu Flamenguinju je čak postavio merdevine kako bi se Firmino bezbedno spustio i popeo prilikom odlaska na trening ili utakmicu. Čak i kada bi igrao fudbal sa decom starijom koja su bila starija i do šest godina, Firmino je na svakoj utakmici bio za klasu iznad njih.đ

- Robertova majka je brinula da bi zbog druženja sa komšijom mogao da se okrene kriminalu, ali takve stvari mu nisu padale na pamet. Bio je tih i plašljiv, a stalno bi se smešio. Roberto je bio lud za fudbalom. Kada nije imao loptu, igrao se pomorandžama. Imao je san da postane profesionalac, ali tamo gde mi živimo takav san je nemoguća misija. Zbog toga mu se divim. Zaslužio je uspeh - navodi Robertov prijatelj Dedeu koji još uvek živi u Trapišeu.

Ljudi koji znaju Robertove roditelje Marijanu Siseru i Hozea Kordeira imaju samo reči hvale o porodici Firmino. Reč je o skromnoj familiji koja je posvećenošću uspela da se izvuče iz siromaštva.

Hoze je bio ulični prodavac flaširane vode tokom fudbalskih utakmica i muzičkih manifestacija. To je bio njihov jedini izvor prihoda. Dok se otac trudio da prehrani porodicu, njegov sin je sanjao čarobne snove.

- Uvek je bio dobro dete, mislio je na druge. Nedavno je pomogao mojoj baki. Kada je saznao da je imala moždani udar, poslao je invalidska kolica. Njegov san je bio da izbavi oca, majku i sestru odavde - objašnjava Firminov prijatelj Bruno koji održava kontakt sa napadačem Liverpula.

Prvi fudbalski teren

Firmino je prve fudbalske korake napravio na betonskom terenu u svom komšiluku, čije su ivice zatrpane smećem.

- Gledao je Ronaldinja i Ronalda, želeći da bude fudbaler poput njih. Divio se sposobnostima Ronaldinja, ali nije primećivao da i on igra sjajno. Bio je mnogo bolji od svih drugih na terenu. Toliko je vešto driblao da su mnogi od nas padali na leđa - navodi Firminov prijatelj.

Nedaleko od terena nalazi se škola koju je Roberto pohađao od svoje sedme godine. Bivši administrativni savetnik Ari Santjago došao je na ideju da osnuje fudbalsku sekciju. Ni u ludilu nije pomišljao da će neki mladi fudbaler dogurati toliko daleko kao što je to učinio Firmino.

- Ideja se javila posle mog povratka sa odmora, kada sam čuo da su tri učenika ubijena. Bilo je mnogo nasilja tokom tih godina u ovom kraju. Tragedije su mi teško padale i shvatio sam da toj deci moramo pokazati mnogo lepše stvari u životu od kriminala. Želeo sam da učinim nešto kako deca ne bi krenula lošim putem - navodi Ari Santjago.

Školska ekipa je pored svoje primarna uloge postizala zapažene rezultate, a Santjago je razgovarao sa tada četrnaestogodišnjim Firminom koji je važio za najboljeg fudbalera u školi. Firmino je tada počeo da trenira u lokalnom klubu CRB, ali zbog uzrasta nije imao pravo nastupa na zvaničnim utakmicama. Trenirao je sa starijim igračima i igrao na prijateljskim susretima.

- Bio je veoma miran momak i uvek nasmejan. Sa loptom smo radili samo u određeno vreme. Firmino bi došao ranije, nasmešio se i rukama pokazao da želi loptu. Nekada bih mu dao loptu. Tom osmehu je bilo teško odoleti - objašnjava Santjago.

Talentovani klinac sa osmehom na licu

Iste godine se našao na selekciji kluba CRB, a njegova majka je čula glasine o fudbalskom umeću mladog Roberta. Trener Giljermo Farijas je posle samo nekoliko minuta odlučio da uzme mršavog, nasmejanog klinca u dotrajalim kopačkama.

- Odmah je skrenuo pažnju na sebe. Roberto je bio miran, ali pokazao izvanredno umeće sa loptom. Odveo sam ga na teren i vrlo brzo rekao njegovoj majci da pripremi dokumentaciju, jer Roberto postaje igrač našeg kluba- kaže Farijas koji između ostalih trenirao trostrukog osvajača Lige šampiona Pepea.

Zahvaljujući Farijasu i klupskom stomatologu Marselusu Porteli prikupljen je novac za Firminova daleka putovanja na severoistok Brazila, gde je odigrao nekoliko utakmica. Čak ni put autobusom od pet dana nije bio prepreka da izađe na teren i pokaže svoje umeće.

- Trenirao sam mnogo igrača, ali nijedan nije bio posvećen fudbalu kao Roberto - navodi Farijas.

Stomatolog Marselus Portela postao je Firminov agent.

- Rekao sam da ćemo jednoga dana videti Roberta u nacionalnom timu Brazila. Svi su govorili da sam lud, ali Firmino je sada član reprezentacije- navodi Portela.

Kada je Roberto napunio 16 godina, Portela je stupio u kontakt sa trenerom Alagoasa Lusijanom "Bilu" Lopesom. Snimak na kojem je prikazano Firminovo umeće privukao je pažnju Lopesa, da bi 2008. godine odveo igrača na probu u Sao Paolo, a potom i na terene Figueirensea.

Tokom dve nedelje u Sao Paolu, Firmino je jedva dotakao loptu. Igrao je na poziciji zadnjeg veznog.  Frustriran je otišao na jug Brazila u državu Santa Katarina. Među trenerima se uvukla neizvesnost zbog Firminove nenametljivosti. Odjednom, lopta je došla do njega i Firmino je zaigrao sambu.

- Razgovor o Firminu trajao je samo pola sata. Bio je izuzetan. Nije napravio nijednu grešku i sve što je radio na terenu izgledalo je savršeno. Shvatili smo da imamo vrlo nadarenog igrača - navodi Hemerson Marija.

Marija je odmah promenio poziciju Firminu i stavio ga da igra bliže protivničkom golu. Svojim prijateljima iz Maseja poručio je da će se vratiti kući tek kada postane uspešan. Ipak, trenere je brinula Firminova skromnost. Čak ga je Marija dve nedelje zvao Alberto, a da ga Firmino nije ispravio.

- Ubrzo posle dolaska u Figueirense pozvao sam koordinatora mlađih kategorija kako bih saznao kako se Roberto ponaša na terenu. Bojao sam se da će biti previše tih. Pozvao sam Roberta i rekao mu da mora više razgovarati, tražiti loptu, razgovarati sa trenerima. Ništa nije govorio, samo se smejao - navodi Lopes.

Selidba u Evropu

Firmino je tih dana bio tih, a buka oko njega povećavala se iz dana u dan. Počeo je da igra za prvi tim Figueirensea, a ubrzo je pozvan na probu u Marselj. Put do Azurne obale vodio je preko Španije. Posle sletanja na aerodrom u Madridu, Firmino je optužen za ilegalni pokušaj ulaska u zemlju i brzo je deportovan nazad.

Mesec dana kasnije sedamnaestogodišnji Firmino ponovo je krenuo put Marselja, ali direktnim letom. Ipak, francuski klub nije odlučio da plati otkupnu klauzulu od milion evra. Bivši funkcioner kluba Žan-Filip Duran priznao je da je klub tada napravio jednu od najvećih grešaka.

Tri nedelje posle 18. rođendana Firmino je debitovao za Figueirense. Godinu dana kasnije njegov tim je ušao u viši rang, a Firmino proglašen za najperspektivnijeg igrača Serije B. Krajem decembra 2010. godine potpisao je ugovor sa nemačkim Hofenhajmom za četiri miliona evra, a želeli su ga Arsenal i PSV, piše BBC.

Uspeo je da se prilagodi klimi na zapadu Nemačke i posle nekoliko godina proglašen je za igrača koji je najviše napredovao u Bundesligi. U julu 2015. godine Liverpul je doveo Brazilca za obeštećenje od 29 miliona funti.

Od tada je karijera Roberta Firmina išla samo uzlaznom linijom. Tokom proteklih 12 meseci osvojio je Ligu šampiona, Kopa Ameriku, a ove godine je na dobrom putu da podigne pehar namenjen šampionu Premijer lige. Prvi je Brazilac koji je postigao 50 golova u Engleskoj, a osvojio je i titulu klupskog šampiona sveta.

Favelu nosi u srcu

Uprkos novcu i velikim uspesima, Firmino nije zaboravio svoje korene. U julu 2018. godine postao je tek treći igrač iz Alagoasa koji je nastupio na Svetskom prvenstvu. Posetio je svoju školu u Trapiše, donirao hranu i igračke za decu iz svog bivšeg komšiluka. Uplatio je 60.000 funti za zdravstvenu zaštitu svojih zemljaka, a pomogao je i bolnici u Santa Katarini. Svako ko ga poznaje u zavičaju govori o Firminu kao o čoveku plemenitog srca.

(N.N.)