Stankovićevi pomoćnici se "posrbili": Jedan obožava jagnjetinu, drugi u kući ima pet flaša rakije...
Kakvi su utisci Stankovićevog stručnog štaba o Srbiji do sada? Reklo bi se - dobri!
Federiko Panonćini, Vinćenco Saso i Pjerluiđi Brivio su ljudi koji stoje iza Dejana Stankovića u stručnom štabu Crvene zvezde i već sedam, osam meseci borave u srpskoj prestonici.
Oni su za klupski sajt podelili neke od dosadašnjih iskustava iz Srbije i onoga šta im se dopada i objasnili šta su konkretno njihovi zadaci.
Panonćini, kao kondicioni trener kaže da je njegov zadatak nezahvalan i da ga igrači najmanje vole dok se trenira.
- Moja uloga je specifična. Sigurno je da me igrači ne vole previše dok treniramo. Šalu na stranu, oni su profesionalci, razumeju sve i svesni su da sve moje ideje koje sprovodimo u delo na treninzima imaju za cilj da potpuno završe njihovu fizičku spremu.
- Znam da se često osećaju umorno, posebno na pripremama, ali sam siguran i da su oni svesni toga da je sada teško, ali da će plodove rada ubirati kasnije, tokom sezone. Zaključak je jasan: kad treniramo sigurno da me ne vole, ali posle treninga smo ponovo u dobrim odnosima - rekao je Panonćini za klupski sajt.
Analizom utakmica se bavi Vinćenco Saso koji ističe da u svom poslu vodi računa o dve glavne stvari.
- U mom poslu su bitne dve stvari, prva je analiza naše igre, a druga je proučavanje protivnika u pripremi za utakmice. Lično mi je bitniji prvi deo, jer je ključno da mi budemo svesni kako da implementiramo naše ideje, kako da kontrolišemo igru i slično - kaže Saso.
U jednom trenutku se zbog što boljeg snimka peo i na krov Marakane, ali dodaje da njegov posao ipak nije tako opasan.
Pjerluiđi Brivio, trener golmana kaže da je u klub došao na svoj rođendan i da je baš tada kapiten Milan Borjan doneo tortu.
- Borjan je odličan momak, ali je malo "lud". Šalu na stranu, veoma je posvećen i rad sa njim, kao i sa ostalim golmanima, zaista je sjajan. Imamo i mlade golmane koji su od skoro sa nama, tako da ću imati prilike i njih bolje da upoznam kroz treninge - veruje Brivio.
Sva trojica napominju da je dobra atmosfera ključ dobrih rezultata i za nju je, prema njihovim rečima, najviše zadužen Nenad Milijaš.
- Nenad je uvek spreman da napravi fazon i da se našali, ali je bitno što nema lošu nameru pa se uvek svi lepo nasmejemo - kažu Stankovićevi pomoćnici.
Panonćini kaže da je odranije poznavao Beograd, ali sada kada tu živi, posebno mu se dopada što su svi prijateljski nastrojeni. Otkrio je i šta je naučio od reči na srpskom jeziku.
- Uglavnom znam reči koje koristim na terenu, kao što su "idemo gore", "idemo dole", "trčimo brzo", "trčimo blago". Znam ono što mi je bitno za trening - priča Panonćini.
S druge strane, Saso je bio iznenađen lepotom grada, srpskim jezikom se nije bavio, dok Brivio ume da kaže neke osnovne stvari poput "kako si", "dobro sam", "idemo", pomalo zna boje i da broji.
Sedam meseci od dolaska u srpsku prestonicu uspeli su da se upoznaju sa srpskom kuhinjom, pa se tako Briviju svidela govedina, a Saso je otkrio drugačiju kombinaciju.
- Jagnjetina mi se najviše sviđa, takođe i rakija. To nije hrana, ali idu jedno uz drugo - veli Saso.
- Kad smo kod rakije, imam pet flaša kod kuće. E na to mislim kad kažem da je Srbija prijateljska zemlja, svi mi donose, kažu da probam i da se uverim u kvalitet - nadovezao se Panonćini.
(Telegraf.rs)