Eho igara Orlova: I kad gube lepo ih je gledati, bolje navijače imamo van Srbije

Lopta se po automatizmu konstantno gura napred, po krilima, kroz sredinu, levo, desno, svejedno. Kao na igrici. Sa ovom ekipom i ne može drugačije. Nema kalkulisanja, nema dosade. Gledati Srbiju je čista zabava.

Najbolji srpski fudbaleri su napokon dočekali najvažniji deo sezone - odmor! I zaslužili su ga vala, više no ikad ranije, budući da su gotovo bez prestanka igrali, trenirali, putovali mesecima, i tako u krug, do meča u Ljubljani gde su nam ponovo priuštili silno zadovoljstvo.

Da li je možda neko primetio da među ljubiteljima fudbala nema nezadovoljnih ni kad Piksijeva Srbija ne pobedi posle vođstva od 2:0? Ta činjenica je pobeda sama po sebi. Kakva je to igra kad ni takav, očit, pad, ne može da poljulja naše raspoloženje prema aktuelnom ekipom i svemu što rade.

Preporučujemo

Dovoljno je samo bilo to što su Tadić i družina radili u prvom poluvremenu, onaj ples, posle i nisu morali da igraju. Toliko su bili savršeni, poletni. Trče ljudi, driblaju, a smeju se. Uživaju. Da sedne čovek i samo da se divi.

Lopta se po automatizmu konstantno gura napred, po krilima, kroz sredinu, levo, desno, svejedno. Kao na igrici. Sa ovom ekipom i ne može drugačije. Nema kalkulisanja, nema dosade. Gledati Srbiju je čista zabava.

Ma, bre, lepo ih je gledati i kad gube. Utakmice sa Slovenijom, Norveškom i Švedskom su nas samo učvrstile u uverenju da Orlovi mogu mnogo. Budite sigurni da mečeve Lige Nacija nisu igrali do granice pucanja, niti su morali.

Važno je bilo skupiti se, biti zajedno, odigrati u skladu sa okolnostima, sačuvati se od povreda. Katar će već biti druga priča. Kidanje do krajnjih granica. Tad će nas se plašiti. Za ove momke ne brinemo, znamo da neće razočarati, ali šta ćemo sa publikom. Ovom domaćom. Beogradskom. Da li ste primetili i to da smo bučniju i srčaniju podršku imali u Švedskoj i Sloveniji, no u Beogradu?

Srpski pečalbari su željni reprezentacije, hiljade su bile uz Orlove u Stokholmu, u Ljubljani još više. Kakav je to samo osećaj za fudbalera Srbije kad na gostujućem terenu, gde god okrene glavu, vidi svoje ljude, zemljake, trobojke! A onda, dođe kući i na stadionu koji prima 50.000 vidi jedva 15.000. Ne bude mu ništa jasno. Nije srećan. Ne zna šta još treba da uradi da bi preokrenuo situaciju.

Neka ne brine, nije do njega. Eto solidne ideje za FSS da reprezentacija Srbije igra "domaće" utakmice u Austriji, Nemačkoj. Tu smo svoji na svome izgleda. Stadiona koji ispunjavaju uslove koliko hoćeš i navijača koji ispunjavaju oslove (da više vole reprezentaciju) je masa. Nema greške.

Koliko god da nam je malo krivo jer ćemo novu akciju našeg sjajnog tima gledati tek krajem septembra, opet u Ligi Nacija, dobro je konstatovati da će konačno predahnuti. To je sad neobično važno. Krucijalno.

Dok trepnemo kreću lige, kreću evrokupovi, stiže Mundijal. Trebaju nam Dušani, Mitar i ostali da budu najbolje verzije sebe kad to bide zaista važno.

(Telegraf.rs)