Bio je prvak Evrope i uživao u milionima, danas je socijalni slučaj kom na kraju meseca ostane 315 dinara
Igrao je i dva finala Mundijala i osvajao je Bundesligu
Ejke Imel je bio jedan od najpoznatijih nemačkih fudbalera krajem 20 veka, učestvovao je u osvajanju Evropskog prvenstva 1980. godine i igrao je dva finala Mundijala (1982, 1986), uživao je u luksuzu, da bi na kraju došao u situaciju da živi kao socijalni slučaj!
Imel sada ima 63 godine i dobija 563 evra socijalne pomoći mesečno, a gostujući u serijalu "Govorimo o novcu" koji je u Nemačkoj počeo da se emituje za vikend priznao je da mu na kraju meseca ostane samo 2,69 evra (315 dinara).
Preporučujemo
Sramota i skandal: Fudbalerke se "krvnički" potukle, sevale pesnice i udarci nogama, na kraju uletela policija
Nadal možda i poslednji put na čuvenom Lejver kupu: Španac potvrdio učešće na prestižnom turniru
- Moj cilj je da više ne primam novac građana, od leta pa nadalje - poručio je Imel.
Tokom karijere igrao je za Borusiju Dortmund, Štutgart i Mančester Siti. Sa Štugartom je 1992. uzeo Bundesligu i Superkup, dok je tri godine ranije sa istim timom nastupao u finalu Kupa UEFA.
Ipak, 2008. godine morao je da proglasi bankrot i u međuvremenu je počeo da živi u skormnom stanu koji je opremljen donacijama kada je u pitanju nameštaj. Loše investicije, loše društvo, zavisnost od kocke, sve je to doprinelo da Imel propadne.
Iako su njegovi prihodi ograničeni, Imel i dalje uživa u nekim luksuznim stvarima. Tačnije, njegov dom na svake dve sednice čiste služavke. Međutim, to je poklon koji dobija od svojih prijatelja.
- Nikada u životu nisam obrisao pod - rekao je bivši prvak Evrope u dokumentarcu:
- Ne umem da kuvam, čak ni sebi ne pravim ništa. Strani su mi svakodnevni poslovi poput pranja i čišćenja, a ne zma da rukujem ni veš mašinom.Ali, zato što treniram omladinu u lokalnoj zajednici, gde volonitiram, gazdarica lokalnog restorana mi dozvoljava da naručim šta hoću svaki dan.
Karijeru je završio 1997. godine u dresu Sitija, da bi godinu dana kasnije postao trener niželigaša Hajlbrona. Tamo je ostao do 2001. i to je bio jedini klub koji je trenirao. Učestvovao je u jednom rijalitiju 2008. godine, a ostaće upamćeno da je neočekivano rano završio karijeru u reprezentaciji Zapadne Nemačke.
Svi su ga videli kao člana selekcije koja je 1990. postala prvak sveta, ali...
(Telegraf.rs)