Rasim Ljajić: "Stabilizacija Partizana je prioritet, nećemo se zaduživati zbog pojačanja"

Nova Uprava Partizana je ustoličena, kako čelnici vole da kažu sada je “legalna” i oči navijača su uprte ka Humskoj u iščekivanju konkretnih poteza. Daleko od toga da su crno-beli isplivali iz finansijskih nedaća, bore se sa njima na dnevnom nivou, ali “oglasna tabla” za opravdanja i objašnjenja pred pristalicama neće biti ni aktuelna niti interesantna, niti će koga zanimati problemi ako se ne oformi tim i isporuči rezultat. Partizan na navedenom polju, uzročno-posledično, kasni, jer pokušava da se stabilizuje na dva fornta – poslovnom i sportskom, koji su, pak, usko povezani sa finansijama, sa kojima crno-beli još i te kako kubure.

Novi predsednik kluba – Rasim Ljajić pokušao je, gostujući na Javnom servisu, da približi situaciju, stanje u vremenskom tesnacu u kome se velikan iz Humske našao, otkrivajući poznate i nepoznate detalje svakodnevnih nedaća. Od pokušaja formiranja Upravnog odbora, kritika koje je klub pretrpeo na dan imenovanja čelnika, usled pomoći držanvim novcem, rashoda koji su premašili te pare, te planove uštede za budućnost, koji, svestan je i sam Ljajić, neće značiti ništa običnom čoveku ukoliko Partizan ne bude imao konkurentan tim i rezultate.

Preporučujemo

- Mislim da bi MMF imao kod nas više posla nego u državi, da da preporuke, napravi neku reviziju stanja, mada smo mi to već uradili, platili ozbiljne revizorske kuće koje su sačinile izveštaj i na kraju krajeva to je bio i uslov za dobijanje licence. Iz godine u godinu, sve su stroži uslovi za klubove da bi mogli da igraju evropska takmičenja – pomalo u šali, ali više u zbilji je počeo Rasim Lajić.

Tretirali su nas kao stečajnu Upravu

Nekakva novčana pomoć je, kaže Ljajić, pristizala od ljudi dobre volje, ali sa dozom rezerve i opreza, jer se nije znalo da li je Privremena uprava samo “prva pomoć” ili dugoročno rešenje.

- Probem sa privremenim organom je bio takav da mnogi ljudi nisu znali da li će to telo prerasti u legalnu Upravu na duži vremenski period, kako Statut i predviđa ili ćemo samo premostiti određeni period. Tretirali su nas kako neku vrstu stečajne Uprave, koja treba da spasi klub da ne ode u stečaj, Stvarno, u finansijskom i svakom drugom smislu, dok nije postojala Uprava, klub je bio na veštačkom disanju, na aparatima i zahvaljujući pomoći države koja je imala razumevanje za takvo stanje, sponzori u takvom privremenom stanju su čekali šta će da se dogodi, pa i nije. Pomogle su i donacije, neke u robi neke u finansijskim sredstvima, oko - 742 hiljade evra, od 22. oktobra prošle godine, a od toga samo dva donatora sa 600 hiljada evra.

Razume Ljajić zašto je to tako.

- Ma, to je razumljivo, ljudi su želeli da vide epilog, da li ćemo ostati, da li će doći neko drugi umesto nas. Razmišljali su u pravcu: daj da sačekamo šta će biti, da se Skupština održi, pa ćemo na konto toga da razgovaramo. Zato izbor na Skupštini znači puno, u smislu legitimiteta, pa da u punom kapacitetu možete da razgovarate sa potencijalnim sponzorima i donatorima u vezi sa planovima i programima za budućnost.

Crno-beli na izbornoj Skupštini nisu imenovali novi Upravni odbor, zapravo jesu, ali od već postojećih članova kluba, no, i u tom smeru se vode razgovori.

- Kada smo razgovarali pre same Skupštine, želeli smo da proširimo Upravni odbor isključivo privrednicima. Velika većina je poručila da želi da sačeka da se ovormi Skupština, pa Upravni odbor da može da se razovara u njihovom ušešću. U tom pogledu smo nastavili da pregovaramo i očekujem da će UO biti proširen jakim privrednicima, pa i istaknutim sportskim radnicima koji mogu da pomognu u stabilizaciji kluba.

Kako štednju uskladiti sa sportskim ciljevima?

Smanjenje duga i finansijska konsolidacija ostaju prioriteti Partizana, a Ljajić ističe da su još pre osam meseci novi čelnici postavili četiri važna cilja.

- Prvo, to je finansijska, organizacionalna i kadrovska, svaka druga stabilizacija kluba kao primarni cilj, jer sa ovim dugom ne možete normalno funkcionisati. Drugi cilj jeste da baziramo razvoj kluba na jakom temelju, a temelj jeste omladinska škola. Treći cilj je bio obnova i razvoj infrastrukture, koja je u katastrofalnom stanju kako na našem stadionu tako i u našem sportskom centru u Zemunu. I, četvrti cilj je bio da se kvalifikujemo za neko evropsko takmičenje. Sve o čemu sada razgovaramo ljude manje-više ne interesuje. Koliko iznosi dug, da li smo prošli monitoring, koji su dnevni problemi, ljude to naprosto ne zanima.

Usledilo je logično pitanje: kako navedene ciljeve uskladiti sa sportskim rezultatima i očekivanjima, koja su DNK Partizana i razlog su dolaska publike na stadion?

- Moramo jednostavno da radimo na dva koloseka. Prvi se tiče pomenutih zacrtanih ciljeva, a drugi je sportski, koji je i najvažniji, gde naš sportski sektor već radi na rekonstrukciji tima. Tako smo se i podelili organizaciono, unutar kluba. Neophodna su pojačanja, to svi znamo, ali ovoga puta moramo da vodimo računa i o mogućnostima. Više nije samo tema da li mi sviđa ovaj ili onaj igrač, već da li Partizan to može finansijski da iznese. Nismo ništa uradili ako u ovom stanju uđemo u nova zaduženja, već moramo da se ponašamo racionalno, pragmatično, domaćinski.

Dobili smo 15, a vratili 16 miliona evra

Objasnio je Ljajić i kompletnu problematiku sa finansijama. Upliv velikog novca od države, no, takođe i velike rashode.

- Od kako smo mi došli, od 22. oktobra, u klub je ušlo 15.444.000 evra. Dakle, po svim osnovama, pomoć države, sponzori kluba, pre svega, tu mislim kao najveće kompanije u Srbiji, domaće i strane, dakle, najveći sponzori. Imali smo I neka potraživanja o klubova, pa pomenute donatore, koji takođe mnogo znače, znači svaki evro u ovoj situaciji. Ali, smo u istom periodu, smo imali 16.729.964 evra rashoda. U budžetu je, da ne grešim dušu, bilo nešto preko milion evra kada smo došli u Partizan. Ali, mi smo praktično bili “protočni bojler” uz sve dugove. Samo klubovima, domaćim i stranim, kojima dugujemo smo dali 3,9 miliona evra, Troškovi su ogromni, a kada smo reklu na Skupštini da smo dobili 15,4 miliona, ljudi su nas gledali u neverici, iako je više od tog novca otišlo na dugove.

Kritika države, da je Partizanu za pet godina isplaćen 41.000.000 evra, a da nema rezultata doprla je do čelnika kluba i to na dan imenovanja, kao “packa” umesto cveća za dobrodošlicu na funkcije.

- Rezultata nema, ali ne možemo da funkcionišemo bez države dok ne stanemo na noge. Ta pomoć, ne samo prema Parzizanu, već i prema ostalim klubovima trebalo bi da bude po modelu Mađarske. Oni su pomagali razvoj infrastrukture, omladinskih škola. Realno je tako nešto, jer ako mi nismo u stanju sa onakvim sportskim centrom, u koji treba da dovodimo talente iz regiona, da svake godine izbacimo igrača za tržište, onda sve gubi smisao. Onda će vam sponzori dolaziti sami, kada imate kvalitet, jaku ligu, kada igrate Evropu. Nije to samo da živite od transfera, već da se finansirate i prodajom karata, TV prava. Ubeđen sam da Partizan može da bude samoodrživ ako realizujemo plan izgradnje internata i ukoliko se ispune pretpostavke koje sam naveo.

Verujem smo poželjan sportski brend

Ali, bez kvalitetnog tima, konkurentnog u takmičenju, koji je osnova svega, bez zadovoljavanja sa drugim i trećim mesto, to je teško ostvarivo.

- Do kraja nedelje ćemo imati jasniju sliku tima, igrača koji će doći, trenera. Sportski sektor vodi intenzivne pregovore sa fudbalerima kojima su istekli ugovori, videćemo ko će od njih ostati, a vode se razgovori i sa potencijalnim novajlijama. Videćemo šta možemo, koga možemo da platimo. Verujem da je Partizan i danas poželjan klub za dolazak, da je jak brend. Dajem vam primer Stefana Kovača koga smo prodali u Baltiku za veliki iznos, a došao je za malo novca pre 10 meseci. Partizan i Zvezda su brendovi koji mnogo lakše prodaju igrače od drugih klubova, bar od većine iz regiona, da ne računamo Dinamo. Bez obzira na muke, ako to ne uspemo, ne trebaju nam navijači da nam govore ili skandiraju, nećemo ni čekati kraj mandata, sami ćemo otići ukoliko nema napretka – zaključio je Rasim Ljajić.

(Telegraf.rs)