Obišli smo Tiranu pre dolaska Orlova na meč s Albanijom: Ovako nešto nismo očekivali!

Fudbalska reprezentacija Srbije u subotu od 20.45 igra možda i ključni meč kada je u pitanju potencijalni plasman na Svetsko prvenstvo 2026. godine, a rival je Albanija u Tirani na Kombetare areni.

Iako je tek prvo kolo kvalifikacija, nema sumnje da je ovo meč koji ima ogromnu težinu, jer ako računamo da je Engleska glavni favorit za prvo mesto, očekivano je da se Srbija i Albanija vode bitku za drugo, koje vodi u baraž.

Preporučujemo

Zbog odnosa između Srba i Albanaca, ovaj meč ima i dodatnu težinu i predstavlja "više od igre" za mnoge. Očekuje se paklena atmosfera za Orlove u subotu, mada će im donekle situacija biti olakšana jer najvatreniji navijači neće biti na stadionu i bojkotuju ovaj meč zbog nesuglasica za Fudbalskim savezom Albanije.

Reporter Telegrafa je u Tirani i na našem sajtu ćete moći da pratite najnovija dešavanja i sve zanimljivosti pre ovog meča.

Kako bismo izvidili situaciju, otišli smo u dugu šetnju po glavnom gradu Albanije, kako bismo videli njegove glavne znamenitosti, osetili njegov duh i atmosferu.

Već sada se može naslutiti da je ovde izuzetno toplo. Ovde vlada mediteranska klima, što se može videti i po brojnim palmama kojih ima po gradu. Ipak, to što grad nije na moru, iako je samo sat vremena vožnje udaljen od Drača, čini ga izuzetno toplim tokom leta, pa nam je taksista rekao da su često temperature i više od 45 stepeni tokom leta.

Kada već pominjemo taksistu, sa njim smo se ispričali tokom vožnje od aerodroma do smeštaja. Nakon što smo mu otkrili da smo iz Srbije, odmah je pitao za utakmicu.

- Imate dobre igrače, mislim da ćete da pobedite - bio je njegov prvi odgovor, nakon što smo mu rekli da idemo da izveštavamo sa ove utakmice.

Zaista, nije se osetila ni trunka netrpeljivosti ili loše energije tokom nešto više od pola sata vožnje, koju je povećala nešto veća gužva u saobraćaju.

Taksista nam je dao i savete šta obići u Tirani, gde su dobri restorani, a poručio je i da je noćni život u Tirani možda i bolji od Beograda. Dok ne probamo, nećemo se saglasiti.

Popodne je bilo  rezervisano za obilazak grada. Obišli smo veštačko jezero koje je blizu stadiona, a koje je mesto za rekreaciju i koje vrvi od sveta. Jezero je okruženo prelepim parkom i zaista je prava oaza za uživanje i odmor, posebno tokom leta u vreloj Tirani.

Stadion je priča za sebe, nalazi se nadomak Trga Majke Tereze, gde je i Fakultet informacionih tehnologija, kao i tehnički fakulteti.

Kombetare arena je koštala 85 miliona evra i predstavlja multifunkcionalni kompleks, oko čitavog stadiona su restorani, prodavnice, pa čak smo videli i kliniku za transplantaciju kose.

Tu su i kancelarije za poslovni prostor, a veliki kompleksa je i hotel Meriot i to je deo zgrade koji se izdiže visoko iznad stadiona. Takođe su bašte kafića i restorana prepune i ovo je neka vrsta novog centra grada.

Od samog stadiona do strogog centra Tirane imate oko kilometar i po pešačenja. Spaja ih veliki bulevar u kojem je prelep drvored, a ima i mnogo parkova i zelenila sa strane. Ovih dana je procvetala lipa, koje ima mnogo po gradu i čitava Tirana miriše na nju.

Na pola puta od stadiona do Skenderbegovog trga je i reka Lena, lepa rečica, ali nažalost i prilično prljava, što se vidi ipodno sammog mosta, jer neodgovorni pojedinci bacaju plastične flaše u korito reke.

Na putu do trga Skenderbega videli smo i "piramidu" Tirane, otvorenu 1988. godine, koja je muzej posvećen dugogodišnjem albanskom diktatoru Enveru Hodži. Do samog vrha ima veliki broj stepenika, penjanje do vrha predstavlja i mali trening, a odatle se proteže lep pogled na veći deo grada, koji je spoj modernog i tradicionalnog, iako se komunistička zaostavština i dalje vidi u nekim arhitektonskim rešenjima.

Posebna zanimljivost u samom centru su dva bunkera, koji su sada takođe pretvoreni u muzej. Nažalost, vrata su bila pod katancem, pa nije bilo moguće ući, pa smo samo zavirili koliko je moglo.

Cena ulaska je 500 leka (oko 5 evra), pa se iznutra može videti nuklearni bunker koji je izgradio režim Envera Hodže koji je vladao 45 godina. Bunker ima 106 soba pod zemljom i sada je jedinstvena izložba o vladavini Envera Hodže i komunističkom režimu Albanije.

Nedaleko odatle je i centralni trg gde dominira statua posvećena Skenderbegu. Blizu je i Etem Begova džamija, ali i velika pravoslavna crkva Hristovog Vaskrsenja, što govori posebno o tome da Albanci nisu podeljeni kada je vera u pitanju, jer ima muslimana, katolika i pravoslavaca.

Posle dva sata šetnje, prošli smo krajem u kojem je veliki broj restorana i noćnih klubova i u jednom od njih se opustili uz pivo. Nije bilo u ponudi lokalnih albanskih piva, ali jeste Pećko pivo, koje se ovde očigledno najviše i pije. I zaista, legenda o nekada najboljem pivu stare Jugoslavije, izgleda da jeste tačna i kvalitet je zadržan i sada.

Konobar je takođe bio prijatan i ljubazan, videli smo veliki broj stranaca, tako da je jedan stereotip o Tirani iz ličnog iskustva ovde razbijen. Videćemo kako će sve biti kada se utakmica bude približavala i kada "usijane glave" počnu da izbijaju u prvi plan.

(Telegraf.rs)