Govedarica otkrio kako je IMT ostvario transfer za koji su rekli da je nemoguć: Nudili su i 8 miliona, ali...

Od ulaska u Superligu Srbije, IMT je postao jedan od najzanimljivijih klubova na fudbalskoj mapi, zahvaljujući forsiranju mladih igrača i težnji da igraju napadački fudbal.

Ono što je specifično za IMT jesu milionske prodaje koje su usledile upravo iz te ideje da se forsiraju mladi igrači, a o tome je za sajt Suprlige govorio sportski direktor Traktorista Predrag Govedarica.

Preporučujemo

- Samo u poslednjih godinu i po dana realizovali smo tri milionska transfera: Luković za pet miliona evra, Jović pre oko mesec dana u Leće za milion, i Vukić u Al Džaziru – klub u vlasništvu vlasnika "City Football Group" – takođe za milion. Uspeli smo da privučemo ozbiljne ljude i da postanemo prvaci Omladinske lige Srbije. Igrali smo Ligu šampiona za omladince. Da mi je neko rekao pre pet godina, kada sam došao u klub, da ćemo biti ispred Zvezde i Partizana u mlađim kategorijama, mislio bih da nije pri sebi. Ali evo, drugu godinu zaredom smo u samom vrhu. Prošle godine nam je Zvezda pobegla za tri boda, a i ove godine se borimo za vrh. Imamo oko 550 dece u mlađim kategorijama, sve selekcije su formirane, i već sada imamo 14 igrača rođenih 2005. i mlađe koji su nastupili za prvi tim – što nijedan drugi superligaš trenutno nema. Statistički, svrstani smo među 7–8 klubova na svetu koji najviše koriste mlade igrače. To nas i karakteriše – fanatičan rad, posvećenost i iskreno, možda je i dobro što nemamo finansijsku podršku, jer nas to tera da se borimo svakodnevno. Možda bismo se, da dobijamo sredstva, uljuljkali i izgubili tu energiju. Ovako, svake godine moramo da zaradimo kako bismo opstali.

Prodaja Miloša Lukovića u Strazbur za pet miliona evra bila je potvrda da je IMT-ov put ispravan, ali i otvaranje vrata za buduće velike poslove.

- Kada smo rekli da je cifra od pet miliona realna za Lukovića, mnogi su nam se smejali. Govorili su: "Gde ćete vi da napravite takav transfer, to su uspevali samo Zvezda i Partizan". Mi smo ćutali i radili. Imali smo i veće ponude, od osam miliona iz Azije i od dva velika ruska kluba, ali kada je došla grupa koja drži Čelsi i Strazbur, nismo želeli da kočimo razvoj igrača. Gledali smo i marketinški, da jedan mali klub uspe tako nešto. Taj momenat kad je transfer završen, mi smo tu knjigu zatvorili. Odmah smo morali da tražimo novog Lukovića. Mi smo odavno ušli u taj proces i dobro znamo da su troškovi takmičenja u Super ligi ogromni. Putovanja, hoteli, plate igrača – nekada je to moglo da se razvlači, ali danas sve mora da bude isplaćeno tačno u roku, do petog u mesecu. Pritom, porezi su visoki, sve dažbine prema državi moramo redovno da izmirujemo, a istovremeno nastavljamo da ulažemo u klub, u infrastrukturu, u decu. Uloženo je zaista mnogo - rekao je Govedarica i dodao:

- Nakon Lukovića, nedugo zatim je otišao i Jović, pa Nigerijac koga smo prodali u tursku Super ligu, kao i Terzić u grčku Super ligu. To su manji transferi, ali oni nam omogućavaju stabilnost – da planiramo mesečni budžet i da klub funkcioniše bez zastoja. Veći transferi nam omogućavaju dugoročnije planiranje. Mi se ponašamo domaćinski – odredimo budžet i u okviru njega funkcionišemo sledeće dve do tri godine. Ako tada nemamo nove transfere, radimo na tome da ih u tom periodu stvorimo – razvijamo igrače, ulažemo u rad s decom, pravimo uslove da klub i dalje živi, raste i da deca imaju gde da se razvijaju.

- Mi smo zaista krenuli od nule. Naši prvi transferi bili su u domaće klubove – Mesarović u Radnički iz Niša, Kovač u Čukarički, Terzić u Partizan. Sve su to bili važni koraci. Lučić je prešao u Crvenu zvezdu, iako je tehnički bio njihov igrač. Kako smo rasli kao klub, paralelno smo gradili i jačali mlađe kategorije. Radili smo sve kvalitetnije sa decom, i rezultat toga su igrači koji su danas nosioci našeg seniorskog tima. Novičić i Luković su, recimo, direktno iz kadeta priključeni prvom timu – nisu nikada igrali za omladince. I odmah su pokazali da mogu da igraju na superligaškom nivou. I nije to samo slučaj s njima – još neke mlade igrače smo uspeli da izbacimo na taj način. Naravno, ne uspeju svi, to zavisi i od njih samih – mi ne možemo da igramo umesto njih. Naš posao je da ih prepoznamo, da im damo šansu i da radimo s njima više nego što je standardno. To bih možda i najbolje opisao kao – jednostavno radimo više, radimo posvećenije.

Upravo je Vasilije Novičič jedan od bisera kluba i srpskog fudbala, kao i kapiten Nikola Krstić. Štaviše, ne bi bilo nikakvo iznenađenje da ih vrlo brzo vidimo u nekom evropskom klubu.

- Svima je poznato da su Krstić i Novičić na radaru brojnih velikih evropskih klubova. Tu je i Popović – momak rođen 2005. godine, koji već ima preko 50 utakmica u Super ligi. Ako pogledate statistiku u svetskim razmerama, veoma je malo igrača te starosne dobi koji imaju toliku minutažu u seniorskom fudbalu. Mi se ozbiljno bavimo statistikom, jer nam ona mnogo znači – kako za prodaju igrača, tako i za njihovo dovođenje. Na primer, kada pogledamo najveće talente engleskih premijerligaša, vidimo da mnogi sa 22–23 godine još uvek nisu igrali pravi seniorski fudbal. Igraju u tzv. Premijer ligi 2, protiv svojih vršnjaka, ali kada dođe vreme za prelazak u prvi tim, imaju ozbiljne probleme s adaptacijom. Zato mi na to gledamo drugačije – svesni smo da možda nećemo uvek imati rezultate u mlađim kategorijama, ali procenjujemo koji igrači imaju potencijal da jednog dana igraju za reprezentaciju Srbije i njih guramo što ranije u seniorski tim. Svesno preuzimamo taj rizik, jer verujemo u dugoročni kvalitet i razvoj tih igrača.

Na kraju, istakao je i gde vidi MT za nekih tri do pet godina.

- Mi ovo gledamo kao svoj posao na dugi rok — kao životni poziv. Posvetili smo se radu i razvoju kluba sa idejom da ćemo biti tu i za 30 godina, i posle toga. Svaki pedalj zemlje, svaki deo kluba, gledamo kao svoje. Smejali su nam se kada smo rekli da ćemo ući u Super ligu, smejali su nam se kada smo to i ostvarili. Smejali su nam se kada smo najavili da ćemo prodati igrača za pet miliona evra, a sada opet – smeju se kada kažemo da želimo da igramo Evropu. Ali to su naši ciljevi i mi na tome radimo fanatično. Naš drugi veliki cilj je da školu fudbala izjednačimo sa školama Zvezde, Partizana i Vojvodine. Da li je to realno? Vreme će pokazati. Mi ćemo svoje rezultate meriti u ciklusima od četiri ili osam godina, kao da gledamo olimpijske cikluse. I verujemo da ćemo biti tu gde želimo, jer mi nemamo drugi put osim da gradimo, radimo i verujemo.

(Telegraf.rs)