Vučić opširno o meču Srbija - Albanija: "Mi bolje igrače nemamo, sebe bih izudarao što nisam bio u Leskovcu"

Fudbaleri Srbije su poraženi od Albanije sa 1:0 u utakmicu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, dok se ne spušta prašina oko ove utakmice. Samo dan nakon, pričao je i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić o njoj.

On je istakao da mi bolje igrače nemamo od ovoga što je igralo.

Preporučujemo

- Kažu, mi smo branili neke karte. Ja ću sad ovaj poraza da sagledao, težak, košmarni poraz iz jednog drugog ugla. Mi bolje fudbalere nemamo, imamo jednog igrača koji se sinoć pojavio. On je jedini koji igra Ligu šampionu. Mladi Stankovićev sin, video sam ga prvi put. On jedini igra Ligu šampiona. Albanci imaju ekipu u kojoj imate igrače Lacija, Atalante, pa sve do nekih klubova i timova. Navikli smo da moramo da budemo najbolji u svemu i da moramo da pobeđujemo. Nije bila dobro pripremljena ekipa, razočarani smo, teško nam je pao poraz. Zbog tuge nisam mogao da spavam, ne zbog besa kao neki drugi ljudi. Neki ljudi proizvode samo bes. Šta smo to uradili za bilo koju reprezentaciju?

Rekao je i da je država omogućila sve sportistima, a kako ljudi vraćaju?

- Je l' država omogućila sve fudbalerima, je l' omogućila dovoljno para za čarter letove gde treba, da imaju dobar smeštaj, imali su bolji smeštaj nego Albanci u Nišu. Jesmo li imali sve? Bili smo dobri domaćili Albancima, imali smo sve. To smo uradili. Onda sam sebe našao da kritikujem s pravom, jesam li ja pružio podršku tim ljudima? Makar što sam izašao da aplaudiram na stadionu, nisam, jer sam bio umoran. Jer mi je bilo važnije kako ću da se odmorim posle napornog dana, a ne da pružim podršku našoj reprezentaciji. Kako pružamo podršku našim timovima? Hoćete da vas podsetim kako smo uradili sa košarkašima. Došli smo da ih ispratimo da se vrate sa zlatnom medaljom, nikad takvu ekipu nećemo imati, osvajaćemo i sa slabijim ekipama. Igrali su protiv Slovenije, napunili su Arenu, onaj animator se ubi da kaže da vičemo Srbija, Srbija, tapšite. Dva puta smo viknuli Srbija, Srbija. Glavna vest je bila da su izviždali Mileta Dodika, stvarno? Bravo majstori. Svaka čast na podršci, gadovi jedni najobičniji. Izviždali ste Mileta Dodika kad ga stranci ruše, kad treba da pružite podršku našoj reprezentaciji, da se bavimo kvalitetom naše reprezentacije i da kažemo momci uradite to i to što treba. Vikali "pumpaj", jesu vikali Vučiću pederu? To je uobičajeno.

Pomenuo je i odbojkaše i odbojkašice.

- Ne smem to da čujem? Ja slušam to od 2013. godine, to je zadatak, šaljete aktiviste da samo to rade i ništa drugo. Ništa drugo ne radite, ne volite fudbal. Vi mrzite košarku, fudbal, kako smo ispratili odbojkaše? Ovaj Krecu je izvanredan selektor, vratiće mušku reprezentaciju u velike visine. Povredila se Tijana i nismo uzeli medalju, a sigurno bismo je uzeli. Gradimo odbojkaški velelepni centar nedaleko odavde. Sada ćemo imati, otvaramo za mesec, dva. Koga smo ispratili lepo? Kad smo u Beogradu pa navijali za našu reprezentaciju. Zašto u Leskovcu? Pa jer su do 83. minuta navijali za Srbiju, nisu glavu okrenuli našoj reprezentaciji. Koga smo pozdravili, a nismo došli zbog sebe i da izvodimo političke karafeke, biznis karafeke i sve drugo. Srećni smo kad treba da ih sačekamo, dođe 5.000-6.000, mi slažemo da je 20.000. Dočekamo ispod balkona, to je lepo. Ako neko ne uspe negde. Ti si najgori na svetu. Ti Piksi ne znaš da šutneš loptu, nisi igrao fudbal. Koga god da dovedemo sledećeg. Je l' imamo nekog trenera u ligama petice? Nemamo nijednog. Koga god da dovedemo, on je spasilac prvih pet dana. Ništa nije valjalo ono ranije, a posle 20 dana kreće mržnja jer nije uzeo mene u tim, već nekog drugog.

Pomenuo je i šta je bilo sa reprezentacijom, odnosno, da su im zviždali ispred hotela.

- Hoćete da vas podsetim kako smo ispratili reprezentaciju? U Nišu oko šest, sedam sati kad se momci odmaraju, skupilo se 200-300 zgubidana i zvižde ispred hotela gde je naša reprezentacija. Mislili da su Albanci, već su blokaderi. Njima se ne sviđa što se skupilo 5.500 ljudi na drugom kraju. A onda sat i po pred utakmicu, propao Vučićev pokušaj da ćacijima napuni stadion. Zamisli, prazne tribine sat i po pre utakmice. Dobro jutro, Kolumbo. Umesto da bude plavi, crveni pobedite za svoju zemlju, jeste li nekad analizirali to? Jeste se pitali je l' to moguće? Jesmo li se pitali gde je naša krivica, živ sam se pojeo što nisam stigao i što nisam stigao da budem kad gubimo i da volim svoju zemlju i da držim svoju zastavu kad gubimo. Kad je najteži poraz. Živ sam se pojeo. Bio mi je sin, ja nisam. Samo znamo da kvocamo po drugima, da obesimo sve fudbalere i tako dalje. Kao i košarkaše, zaboravili da igraju. Ubiše onog Nikolu Jokića, nema šta nij dao za ovu zemlje. Ne, ne, ćaci. Sram vas bilo više. Pođite od sebe šta ste uradili za svoju zemlju, jeste li napravili negde nešto? Kad ste radili negde nešto, sem što čekate da neko donese. Nama će klubaštvo da ostane u svemu, zato što se gaji mržnja. Kult reprezentacije? Mi smo najlakše gostovanje za svaku ekipu na svetu. A što? Ko je na Marakani navijao za Englesku protiv Srbije, na 0:1 se prešlo na drugu stranu. Ko da sam jednom gledao. Šta bi Zvezda bila bez Severa ili Partizan bez juga? Da navijaju istok i zapad, to nisu nikakvi navijači. To su navijači koji ako nije 2:0 za njihov tim posle 15 minuta, oni pređu za ove druge. Oni bi vodili bolje, igrali bolje, kako bi šutnuli loptu, to je čudo belosvetsko. Sve znaju, a uprava bi napravila čudo koju bi stvorili.

Kaže kada je plakao prvi put.

- Kad tražiš tri dinara daj za klub, neću. Reprezentacija je tuđe čedo, nevoljeno čedo, ja volim reprezentaciju Srbije i žao mi je što nisam bio da pokažem ljubav prema srpskoj trobojci i kad dobijamo, izgubimo. Kad sam bio klinac, kad sam navijao najglasniji sam bio kad gubimo 3:0, 4:0. Prvi put sam video kad sam plakao, Zvezda izgubila od Čelika 1:0, to je bilo 1977. godine. Imao sam sedam godina, vodio me otac na utakmicu, plačem i čuje se zvižde stručnjaci sa zapada. Vodio me otac na sever, počinjem da vičem iz sveg glasa iz inata - Zvezda, Zvezda. Iz inata, kao što ću da vičem Srbija, Srbija iz inata kad je teško. Kad je lepo i lako, ima ih milijardu. Ne možeš se probiti ni na koji način, ja sam uz svoju zemlju kad je najteže. Dođe neki čudan moral sa tribina kad ljudi moraju to da razumeju. Ponosan sam na leskovačku publiku. Do 83. minuta se nije čulo "Piksi odlazi", već Srbija, Srbija i Kosovo - Srbija. Gledaju nemoguću utakmicu, ne znate koliko je teško navijati gde gubiš od takvog protivnika gde ne očekuješ da gubiš.

Rekao je potom i da skida kapu Leskovcu.

- Leskovac, skidam kapu, svaka čast ljudi. Mi ovde da se naučimo, izudarao bih sebe što nisam stigao na utakmicu. Sad ste čuli nije mi žao, ja bih sebe izudarao što nisam stigao da podržim momke i svoju zemlju kad je teško u prilično nevažnim stvarima. Zato ja pozivam Srbe sa Kosova da danas pobedimo u važnim stvarima. 

(Telegraf.rs)