Svi ga pamte po Bordou, Siniša Mihajlović i on nisu pričali 4 i po godine: "Gatuzo nas je pomirio"

Vrlo opširan intervju za "Indeks" dao je nekadašnji srpski reprezentativac Nikola Maksimović, koji je nedavno potpisao ugovor sa hrvatskim trećeligašem Kustošijom, koji je ustvari razvojni klub Endija Bare, poznato fudbalskog menadžera.

Osim o trenutnom stanju u nacionalnom timu, odluci da dođe u Hrvatsku, Maksimović se dotakao i svog odnosa sa pokojnim Sinišom Mihajlovićem.

Preporučujemo

Bivši fudbaler Crvene zvezde, koga svi pamte po lošoj intervenciji koja je prethodila golu Bordoa te čuvene 2012. godine, tokom karijere je imao zanimljive puteve. Apolon mu je bio prelazna stanica do Torina, gde je Miha postoa trener 2016.

- U Torinu se baš tada promenio trener. Đanpjero Ventura, kojem sam zahvalan jer je puno uticao na moj razvoj, otišao je u reprezentaciju Italije, a došao je pokojni Siniša Mihajlović, s kojim sam imao sjajan odnos još iz srpske reprezentacije. Zvao me na prvo okupljanje i kod njega sam igrao, bio je zadovoljan. Napoli me je želeo već godinu ranije, a ja sam osećao da je vreme za iskorak. Moja generacija iz Torina već se razišla: Kamil Glik je otišao u Monako, Čiro Imobile u Borusiju Dortmund, Alesio Ćerći u Atletiko Madrid, Mateo Darmijan u Mančester junajted, Bruno Perez u Romu… Počeli su da sklapaju novi roster.

Tada su nastali problemi.

- Bio sam spreman i da ostanem, ali tražio sam da se poštuje reč kluba. Ako mi pružite ruku i nešto obećate, a posle to ne vredi, kao igrač osećam nepoštovanje. Mihajlović je pokušavao da učini sve da ostanem, uz novi ugovor, ali ja sam već dve godine zaredom propuštao priliku da odem u Napoli i igram Ligu šampiona, kako sportski tako i finansijski. U tom trenutku smo imali predsednika koji je rekao: "Za sve vredi, samo za Napoli ne vredi." To nije bilo korektno. Dogodile su se i neke stvari koje danas verojatno ne bih ponovio, ali tada sam to morao da uradim jer inače ne bih otišao u Napoli.

Na kraju je sve kulminiralo time da je Mihajlović rekao da je za njega Maksimović mrtav, i to je trajalo četiri i po godine.

- S predsednikom sam imao sjajan odnos, voleo me kao sina. Ali ako mi godinu dana ranije daš reč, a onda bez razgovora sa mnom obećaš pokojnom Siniši Mihajloviću da ću ostati, to nije korektno. Zbog toga Siniša i ja četiri i po godine nismo razgovarali, pomirio nas je na kraju Đenaro Gatuzo na jednoj utakmici Napolija. Preko njegovog kuma sam sve vreme pratio kako je i pitao za njegovo zdravlje. Bilo mi je teško što smo do toga došli – i to zbog jednog čoveka. Osjećao sam nepoštovanje: drugim igračima su dali tri dana da odu kući, meni su rekli da ostanem u Torinu i čekam sastanak s predsednikom, koji se nije javio, pa nisam ni video porodicu. Svi su tada otišli, a ja sam ostao. Nije mi to bio problem – volim Torino, navijači su me voleli, Torino u gradu ima i više navijača od Juventusa – ali tu se vidi razlika između normalnog i top kluba.

Njegov odnos sa Mihajlovićem datira od perioda kada je debitovao za nacionalni tim 2012. godine, kada je Siniša bio selektor. U drugom meču je dobio udarac od strane Zlatana Ibrahimovića, a nakon meča protiv Švedske, on je i otišao u Torino.

-  U avionu me tim menadžer pozvao do Siniše; rekao mi je da sam odlično odigrao i da ću startovati protiv Šveđana. Igrao sam kao srednji stoper u trojci, a Zlatan je stalno ulazio u moj prostor. Nekoliko puta sam mu presekao pas i uzeo loptu, a peti put me udario laktom u nos – pao sam, dobio je žuti. Nisam mu ništa loše uradio, više je to bila demonstracija autoriteta. Na korneru je kasnije skočio preko mene s obe ruke, dao gol, ali je sviran prekršaj.

- Od tog trenutka sam ga čuvao s metar, dve distance i prilagođavao se. Ispalo je da je pomoćni trener Torina došao gledati Darka Lazovića, a primetio je mene – zahvaljujući toj utakmici godinu dana kasnije otišao sam u Torino. Nisam ni znao da me gledaju. Meni je tada značilo što sam u reprezentaciji i što imam poverenje selektora. Siniša je na mene puno uticao – donosio mi je DVD sa klipovima igrača poput Pikea i Švajnšajgera, pokazivao što očekuje na štoperu ili zadnjem veznom i posle me ispitivao šta sam vidio. Imao je jasnu viziju ko šta može da postane. A meni je i pre toga Serija A bila broj jedan - istakao je za "Indeks" Nikola Maksimović.