Priča se, priča... Partizan navodno gleda ka Špancu Dijegu Martinezu, ali vatra još tinja

Nije sigurno, niti je definitivno potvrđeno, ali, kako to u Beogradu vole da kažu, priča se da je Partizan, odnosno potpredsednik za sportska pitanja Predrag Mijatović, “nanišanio” zamenu za Srđana Blagojevića, da je u pitanju stranac i to Španac – Dijego Martinez (44), nekadašnji trener Osasune, Granade, Espanjola, Olimpijakosa i Las Palmasa do minulog leta. Pomenuti trener je slobodan na tržištu, rad na Balkanu mu nije stran, jer je bio deo kluba iz Pireja, gde su mentalitet, atmosfera i očekivanja jednako vatreni, pod uslovom da je, rekosmo već, abar koji kruži Humskom tačan i da je opredeljenje za internacionalca pre domaćeg stručnjaka validno. Pošto, znamo već da je Partizan i zimus i letos “izvrteo” 20 imena trenera, bivših igrača, prijatelja kluba i koga sve ne i da niko nije želeo da se prihvati posla, sem Blagojevića.

Pride, sve što se dešavalo u Partizanu u minulih nekoliko dana je došlo nekako iznenada, viđena pobeda protiv Mačve u Kupu je okončana fijaskom i eliminacijom u prvom kolu, potom je Čukarički upalio požar posle koga je glavom platio Srđan Blagojević. Crno-beli su očito odluku doneli u naletu emocija, ali i kritika javnosti, koje su daleko više bile uperene ka čelnicima i njihovoj odgovornosti, te uopšte nisu imali spremno rešenje, nego su “vatrogasci” ponovo treneri bez validnih licenci Đorđije Ćetković i Marko Jovanović.

Preporučujemo

Otuda je najava da će pomenuti dvojac predvoditi ekipu u natredna dva meča, jasno je kao dan, kupovina vremena za prestrojavanje, pokušaj da se posle potresa nađe validan “kišobran” kao zaštita od javnosti i navijača. Jer, vreme protiče, ništa se značajno i suštinski ne manja u Partizanu kada su u pitanju rezultati, trofeji, status kluba u fudbalskim institucijama, pa i poslovna politika, koja se u ovom trenutku u potpunosti oslanja na državne donacije. Alibija je sve manje, čelnici su sve izloženiji, pa bi angažovanje nekog iole zvučnijeg imena “premostilo”, bar za kratko, nevolju u koju su dospeli pokušavajući da sa omladinskim razvojnim timom prodaju maglu u dužem vremenskom periodu.

Otuda i imenovanje trenera stranca, bio to pomenuti Dijego Martinez, koji ne spada u krem struke, ali je po difoltu, shodno španskom poimanju fudbala i vladajućem trendu, sigurno edukovaniji od onih koji se trenutno nude i cirkulišu na tržištu.

“Recikliranje” imena koja su već prodefilovala Humskom, u eri u kojoj su mogli, kao uostalom i ceo klub, da budu nemi posmatrači sopstvene nemoći, odnosno apsolutne moći Crvene zvezde na svim poljima i svim institucijama krnjeg fudbalskog sistema u Srbiji, bio bi novi pucanj u koleno.

Prvo meta bio Sedorf, pa Španac iz Rijeke

I , ne bi bio prvi put da Mijatović poseže za internacionalnim stručnjikom, s tim da je u minula dva navrata imao potpuno različita rešenja. Kada je u vakumu od odlaska Sava Miloševića do imenovanja Srđana Blagojevića, početkom decembra 2024. godine, Predrag Mijatović posegao, između ostalih, za imenovanjem stranca na mesto trenera Partizana I to legendarnog fudbalera – Klarensa Sedorfa, ostatak čelnika Partizana ipak je podržao predlog Danka Lazovića, na preporuku Marka Nikolića, i priliku pružio pomenutom Blagojeviću. Šest meseci kasnije, između dva meča sa AEK-om iz Larnake, u kvalifikacijama za Ligu Evrope, Mijatović je pritezao “svilen gajtan” dojučerašnjem treneru crno-belih, te krišom pregovarao sa Viktorom Sančezom, što je Španac u septembru otkrio na zvaničnom predstavljanju u Rijeci, ali je došlo do preokreta posle revanša sa Kipranima, jer su navijači stali iza Blagojevića i mladog tima.

Sve to navodi da će čovek koji se, uslovno, pita za sportska pitanja (iako se na dnevnom nivou Lazović više bavi time, pošto je sveprisutan), posegnuti za internacionalnim rešenjem. Jer, iako nije bio u potpunosti saglasan sa imenovanjem Blagojevića od prvog dana, povinovao se odluci druge strane, da ne kažemo struje u klubu, i pristao da sav teret u tom trenutku preuzme na sebe. No, kasnije se osetilo na drugi način.

Taj blagi anomozitet Mijatovića prema Blagojeviću, pa i obrnuto, mogao se pročitati između redova prilikom javnih istupa obe strane. Prvi čovek sportskog sektora je u intervjuima (sem u jednom slučaju u kome ga je nazvao “Srđiolo”), najčešće posle drugog prolećnog derbija i poraza, na pitanja o podršci treneru, odgovarao diplomatski kurtoazno, ali i veoma hladno, dok je u klubu saradnicima često napominjao da šefu struke nedostaje potrebna energija. To se menjalo shodno trenutku, no, nikada nije utihnulo do kraja, čak ni u vreme najveće letnje euforije.

Blagojević je, pak, sa druge strane jednom prilikom na konferenciji za medije napomenuo da najčešće kominicira i za sve konsultuje generalnog direktora – Lazovića. Što se, složićete se, po vertikali raspodele odgovornosti nikako ne uklapa, a verovatno je time našao način da uzvrati Mijatoviću na nepoverenje.

Ipak, Mijatović je sačekao pogodan momenat da se zahvali treneru i tu više nije bilo “odmeravanja mišića” ni sa Blagojevićem, niti sa saradnicima u klubu. Što se moglo videti i u šturom klupskom saopštenju kada je šef stručnog štaba otpušten, uz napomenu da se to desilo na predlog potpredsednika za sportska pitanja.

Zato, očito, više nije bilo važno ni da li je u pitanju otkaz, sporazumni razlaz, da li trener u opštoj besparici mora da se isplati do kraja, jer je oteran. Bilo je važno samo da ode i da se što pre ugasi požar koji je ogolio sve slabosti strategije čelnika, rešenih da, u cilju smirivanja javnosti i navijača, odustanu i od postulata koje su sami proklamovali u godini iza nas (mlad tim, trener na duge staze bez pritiska), od momenta kada je čovek, koga ovdašnja javnost nije ni poznavala, imenovan kao zamenik Sava Miloševića.

Dakle, klub iz Humske se, ne želeći naravno, na volšeban način “restartovao”, vratio godinu unazad, na početak koji je bio turoban i težak, a ni aktuelni momenat, jasno je kao dan, nije ništa bolji - bio trener Španac, Srbin, Mongolac, Kinez...

(Telegraf.rs)