Dejo Savićević: "Kako sam zbog jedne rečenice hteo da napustim Zvezdu, istina o Piksiju i kobna operacija..."

Dejan Savićević, nekadašnji fudbaler Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije u intervjuu za jedan podkast otvorio je dušu o svojim počecima, usponima, padovima, ali i odnosu prema klubu sa Marakane!

Iako je postao legenda na Marakani, Savićevićev put nije bio tipičan. Dok je cela Crna Gora bila podeljena na "crveno-bele" i "crno-bele", Dejo je imao drugu ljubav.

Preporučujemo

– U Crnoj Gori su svi navijali za Zvezdu ili za Partizan. Ja sam, na primer, navijao za Velež. Kako, zašto, zbog čega, ne znam – iskren je Savićević, prisećajući se perioda kada je bio samo talentovani klinac koji je sa divljenjem gledao velike timove.

Seća se aprila 1983. godine kada je Budućnost igrala protiv Zvezde. On je tada bio samo posmatrač, ali taj trenutak mu je ostao urezan u pamćenje.

- Čim smo došli na stadion, ja sam se odmah skinuo, obukao dres, šorc i trenerku i seo sam na klupu da gledam kako se zagrevaju Gudelj, braća Vujović, Slišković i ostali koji su za mene bili pojam. Znaš, to je bila 1983. godina, april mesec. Već '86. ja sam igrao u reprezentaciji sa njima - priča Dejo o vrtoglavom usponu.

Dolazak na Marakanu i kobna operacija u vojsci

Put ka zvezdama (i Zvezdi) bio je posut trnjem. Savićević otkriva da je probleme sa povredama, koje su ga pratile kroz čitavu karijeru, "zaradio" još pre dolaska u Beograd, na surovim pripremama na Zlatiboru.

- Tamo smo obišli ona brda, sneg do kolena, trči... I tu mene krenu problemi sa preponama. Mučio sam se godinu i po dana, igrao sam utakmice, još sam '88. potpisao ugovor, otišao u Crvenu zvezdu. Ja sam mart 1989. operisao prepone, još kao vojnik - otkriva Savićević.

Ta operacija, koju je izveo čuveni doktor Nešović, ostavila je trajne posledice.

- Sa tom operacijom mene je malo hendikepirao. Kasnije se to odrazilo na povrede. Da mi on nije uradio operaciju, ja ne bih mogao da igram, ali rehabilitacija nije bila dobra. Dešavalo mi se da odigram poluvreme i dok svi odmaraju, ja moram da radim trbušnjake da ostanem zagrejan. Posle utakmice nisam mogao nogu da dignem da uđem u auto.

Sukob sa "Ambasadorom": "Ne trebaju mi ni Pančev ni Savićević!"

Jedna od najupečatljivijih anegdota iz Savićevićevog boravka u Ljutice Bogdana vezana je za trenera Branka Stankovića. Dejo je tada bio u vojsci, dolazio je na treninge samo kada bi dobio dozvolu, a pred jednu važnu utakmicu dogodio se "šum" u komunikaciji koji je mogao skupo da košta.

Novinari su pitali Stankovića da li će tim biti jači za Pančeva i Savićevića, na šta je trener odgovorio da mu oni ne trebaju.

- Ja kad sam to pročitao, zamalo sam pao u nesvest. Ja odmah na telefon, kažem sekretaru: "Kaži mu da mene ne interesuje da igram! Samo da izađem sedam dana iz kasarne." I stvarno, on me ne pozove. Pozove Pančeva, ali Darku nisu dali iz kasarne – priseća se Dejo.

Međutim, sudbina je htela drugačije. Dejo je ipak došao u Beograd, bez treninga, pravo iz kasarne.

- Ja sam otišao bez treninga. Dođem, jedan trening odradim, zagrevanje sa Brankom Stankovićem i prvim timom... Uzeo malo loptu, žonglirao, da osetim loptu, uzeo trećeg golmana, desetak lopti šutnuo i kažem: "Meni je dosta za danas."

Zvezda je tu prvu utakmicu protiv Dinama dobila 3:1 bez njega u startnoj postavi, uz sjajnu partiju Bursaća i Mrkele. Dejo je putovao kao "turista" na revanš, ali je u prvenstvu ubrzo došlo do preokreta. Stanković je morao da popusti.

- Igramo protiv Dinama, gubimo 1:0. Ja na klupi. Uđem u drugo poluvreme... Dao sam taj gol u 80. minutu i pobedili smo. Niko nije bio srećniji od mene!

Bari '91, Ljupko Petrović i "najbolja sezona"

Kruna karijere u crveno-belom dresu bila je 1991. godina. Savićević ističe ključnu ulogu Ljupka Petrovića, čiji su mu treninzi najviše prijali.

- Posle dve odrađene pripreme kod njega, imao sam najbolju sezonu '91. On je došao jun '90, a ja sam se povredio tek u decembru '91. Sa Ljupkom smo osvojili Kup šampiona. Taj tim... Pančev, Robi, Miha, Binić... To je bilo čudo.

Savićević priznaje da Zvezda te sezone nije uvek igrala "lepršavo", posebno u finalu, ali da je rezultat bio jedino merilo.

– Bilo je tu utakmica... 4-3-3, 4-4-2... Ali kad imate dobre igrače, zašto nešto menjati i dofilozofirati kad već imaš gotov proizvod?

Piksi je bio racionalniji, ja sam bio tvrdoglav

Poredeći sebe sa Draganom Stojkovićem Piksijem, s kojim je delio svlačionicu u Zvezdi i reprezentaciji, Dejo priznaje da je Piksi imao jednu osobinu koju bi on voleo da je posedovao - racionalnost.

- Piksi je bio mnogo racionalniji od nas. I dribling, ali i dupli pas, mnogo više kombinatorike. I mi smo imali taj zadnji pas, ali Piksi je bio racionalniji. Možda da nešto menjaju na mene i Robija (Prosinečkog), to bi bilo da budemo racionalniji. Piksi je znao kad da stane, kad da odigra.

Sećajući se čuvenih mečeva protiv Milana (magla), Dejo kaže:

- Zvezda je gazila, i Partizan je pobeđivao... Ta liga je bila jaka. Bili smo peta liga u Evropi, jača od engleske tada. Zvezda je imala moć.

"Nisam postao igrač iz Zvezde, već iz Budućnosti!"

Na kraju, uprkos svim uspesima sa Zvezdom i Milanom, Dejan Savićević sa posebnim ponosom ističe jednu činjenicu - reprezentativac Jugoslavije postao je iz "male" podgoričke Budućnosti.

- Vera u sebe, u svoj kvalitet. Ja sam znao kakav sam igrač. Nije neko trebao da mi kaže da sam dobar. Kad sam postao reprezentativac, postao sam iz Budućnosti '86. Nisam postao iz Zvezde ili Partizana, razumeš? Nego sam postao iz Budućnosti, jednog malog kluba u okvirima jugoslovenskim. Iz jedne republike od 600 hiljada ljudi. Znači da sam imao neki svoj kvalitet. I ja sam verovao u taj kvalitet. Možda i previše, ali sam bio u pravu – zaključio je legendarni Dejo.

(Telegraf.rs)