Dao golčinu Partizanu, pa počeo da rešeta u SL: Evo zašto je Filip jedan od najvećih talenata srpskog fudbala

"One nisu zbog gola Partizanu, one su zbog tereta koji nosi zbog oca", rekao je nedavno Vladimir Matijašević, sportski direktor Čukaričkog, posle suza njegovog sina Filipa prvog dana novembra i sjajnog pogotka koji je dao crno-belima!

Bio je to prvenac Filipa Matijaševića u seniorskom srpskom fudbalu, nije mogao da poželi bolji trenutak, da bi baš od tog duela sa Partizanom za omladinskog reprezentativca Srbije sve krenulo ka gore kada je u pitanju efikasnost.

Preporučujemo

Dva meča zaredom Matijašević je bio strelac za Brđane. Najpre je protiv Radničkog u Kragujevcu ušao sa klupe i pogodio za konačnih 3:2, da bi u nedelju popodne bio strelac u pobedi Brđana u Subotici protiv Spartaka (3:1).

Ono što je obeležilo ta dva pogotka jeste fudbalska inteligencija momka koji tek u martu puni 18 godina, pošto je u oba slučaja iskusno reagovao i iz prve "tukao" ka golu rivala. Bez preteranog "petljanja", prosto nije protivnicima dao priliku da ga zaustave.

Takođe, i protiv Partizana je viđeno nešto slično. Gol Miloševića gađao je iz drugog dodira, nakon što je najpre uštopovao jednu visoku loptu i stvorio sebi šansu da gađa u mrežu.

U pobedi protiv TSC-a (4:2) upisao je i asistenciju, te sa ocenom 7,5 bio jedna od najboljih na terenu, dok je sredinom novembra dao i dva gola za U18 reprezentaciju Srbije. Tokom jesenjeg dela sezone 2025/26 postao standardan član prvog tima FK Čukarički, nametnuo se kao jedan od najperspektivnijih mladih igrača u Super ligi Srbije, ali je činjenica da je posle tog gola na Brdu protiv aktuelnog jesenjeg šampiona Srbije njegova fudbalska linija krenula uzlaznom putanjom.

Sjajan je bio i protiv Crvene zvezde na Marakani, malo je falilo da postigne gol, a nedugo nakon tog meča na adresu sportskog sektora kluba stigle su i konkretne ponude.

Osim uzlazne putanje na terenu, rasla je i ona linija koja označava vrednost samog igrača. Naime, zahvaljujući konstantnim igrama, njegova procenjena tržišna vrednost na portalu Transfermarkt dostigla je cifru od milion evra u decembru 2025. godine. Međutim, nemojte da se čudite ukoliko Brđani uzmi više love za ovog momka...

Podsetimo, prvom timu je priključen tokom zimskih priprema prošle sezone, a to prilikom je dao i intervju za Telegraf u kom je govorio o svojim fudbalskim počecima, ali i o mogućem pritisku jer mu ej potac direktor.

- Jeste da su mi prijatelji nekada govorili da me neko možda drugačije gleda, ali uvek sam više voleo da ljudi pričaju lošije o meni nego da me hvale. To mi samo daje podstrek da radim jače. Nikad nisam imao pritisak od njega, uvek mi je bio maksimalna podrška. I on i porodica, zajedno majka i braća. Gledam da ne pričamo mnogo o fudbalu, ali kako sam sve bliže bio prvom timu sve mi je više davao savete. Da brže igram, da se bolje pozicioniram. Pomaže mi dosta. Naravno da je uvek i pozitivna kritika tu, ali je sve kako bi trebalo da bude. Nije me zanimalo to što sam sin direktora kluba. Uvek sam gledao da se ne ponašam tako. Da se razumemo, ja njega ovde u klubu zovem "direktor." Kod kuće možemo da se šalimo i pričamo, da ga zovem tata, ali ovde u klubu je ozbiljno. On je za mene ovde direktor. 

S druge strane, Vladimir je o tom "protisku" nedavmno rekao:

- Znate, kad vidite te suze, one nisu zbog gola Partizanu ili ne znam čemu. One su zbog tereta koji nosi od oca. To što je pokazao, pokazuje da ima teret oca. Svi ljudi pričaju da igra zbog neke kombinacije. One suze su mene dotakle. Nisu verovatno druge. Drugi će reći: plače, dao gol. Ne. Skinuo je teret, koliko-toliko. Nije njemu lako sa 30 igrača, a tata mu je glavni u klubu. A on je dete koje treba čekati. Kad smo čekali drugu decu, nismo govorili "ne zna ništa", nego – doći će. A kad se čeka moje dete, onda je: "ne zna ništa". A kad se pokaže – "evo ga, super" - istakao je Matijašević tada i dodao:

- Normalan nivo talenta. Ali rad, red, disciplina, ponašanje – to nije samo top nivo, nego iznad top nivoa. Sreća pa nije na mene. Glupo je pričati da hvalim svoje dete. Meni je drago kad me pozovu iz Saveza i kažu: svaka čast na ponašanju. To je iz kuće. Majka je pomogla, babe, nebitno. Što se fudbala tiče, to mora sam da pokaže na terenu. Ljudi, niko ne može da izgura nekog. Ne mogu da mu pomognem ako on sam ne pokaže na terenu. Moj klub živi od prodaje igrača. Ako on igra dobro, neko će ga kupiti. Neće ga kupiti zbog mene. Ako preko toga – bolje da izađe kao čovek. Ovde ima život i ako ne bude igrao fudbal. Ali ako već ima talenat, pa bolje da izađe kao sportista. Ako napravi nešto, dobro – a ako ne, živeće normalno.

(Telegraf.rs)