Šta smo saznali o stanju u Partizanu od Mijatovića: Očajne finansije, napeti odnosi čelnika, pojačanja u magli

Pre nego što sumiramo minulu kalendarsku godinu u Partizanu, osvrnemo se detaljnije na period od 1. januara godine na izmaku do početka nove u oči je upao i zaparao sluh poslednji intervju potpredsednika za sportska pitanja Predraga Mijatovića, koji je, čini se, za nijansu bio drugačiji od prethodnih. Za razliku od prošlog javnog izlaganja na istom mestu, kada je delovao euforičnije, pozitivnije, kada je želeo i vrapce u ruci (Kup) i golubove na grani (titula) i poslao niz poruka koje je kasnije vreme u velikoj meri demantovalo, Mijatović je ovoga puta delovao, kako je i sam priznao u jednom momentu – potrošenije. Retorički donekle suzdržanije, bar u jednom delu emisije, pa i negativnije, a poslao je i niz poruka, što direktno, što uvijeno u “oblande” javnosti, navijačima, pa i kolegama iz Uprave, često u svom stilu menjajući teze po potrebi, optužujući medije, u situacijama koje su ili očigledne ili javna tajna koja se više ne može sakriti.

Činjenica je da mu je među navijačima drastično opao rejting, te da mu više niko ne veruje upravo zbog nesmotrenih izjava (a, saznali smo na neposredan način, “simpatičnih SMS poruka”) slugerajskog sadržaja, koje pristalicama “bodu oči”. Odnosno, poteza minulih nekoliko meseci, pogotovo posle smene Srđana Blagojevića, usled kojih je i sam postao meta povika na istočnoj i zapadnoj tribini, gde je posle derbija jesenas pokušao i da se obračuna sa pojedincima, Mijatović je ovoga puta – svesno ili ne – otišao korak dalje. Delovao je na momente kao kivan čovek, koji se za sve pita i donosi sve važne odluke u Partizanu, bar u poslednjih mesec i po dana.

Preporučujemo

Katastrofalno finansijsko stanje

Prevashodno, saznali smo direktno i bez uvijanja da je Partizan i posle godinu i po dana mandata nove Uprave, bajki o meteorskom prosperitetu, napretku i dalje u katastrofalnom finansijskom stanju, bez jasnog plana kako da se spasi. Jedni pravi “sponzor” crno-belih je – država, koja je na posredan i neposredan način praktično donirala 19.400.000 evra, o čemu je Telegraf nekoliko puta pisao, uz niz dodatnih ustupaka poput reprograma poreza, dugova za struju, grejanje koga pod svodovima Humske nema gotovo cele jeseni, pa su se igrači u svlačionicama grejali na klima uređaje.

U minula dva meseca u tom pogledu je stanje bilo ispod svakog nivoa časti, jer u Humskoj praktično nije bilo novca za plate igračima i Radnoj zajednici, te je klub gotovo u tajnosti i bez zvanične objave obnovio ugovor sa kompanijom “Soker”, u visini od 700.000 evra, do 2029. godine.

Od pomenog ugovora odmah je uzeto 100.000 da se ugasi jedan od požara, dok je sa jednom od banaka postignut dogovor da ugovor sa sponzorom bude garancija isplate kompletnog novca unapred, zbog čega je, kao obavezna kontrausluga isplaćena “masna” komisija. Uz novac koji je pristigao od prodaje i rate Jung-Džun Goha, Partizan je nekako skrpio platu za zaposlene (kasne se tri plate) i igrače (jedna plata kasni), uz veliku nervozu i zakašnjenje od 15 dana, ali i obavezom da zbog specifičnog monitoringa UEFA, bilansa godine, te činjenice da klub nije nikoga prodao sem još letos Stefana Kovača, niti igrao Evropu, obezbedi još 4.000.000 evra do 15 januara. Deo tog novca – 1.600.000 evra sa sudskim troškovima otići će na izgubljen proces sa Patrikom Andradeom na sudu u Lozani, koji je nasleđen od prethodne Uprave.

Ono što crno-belima predstavlja dodatni problem je činjenica da klubu od aprila stiže i višegodišnja naplata poreza na mesečnom nivou, posle reprograma iz aprila ove godine i grejs perioda od godinu dana, i da će čelnici na svedeni budžet za plate od 800.000 mesečno, ubuduće svakog meseca morati da stvore i dodatnih 400.000 evra, što cifru vraća na 1.200.000 mesečno u periodu do 2030. godine. To ih praktično vraća na iznos koji su nasledili od Milorada Vučelića i Miloša Vazure i sa kojim su se borili raznoraznim uštedama i restrikcijama, ispostaviće se, samo nekoliko meseci.

Pomenuto finansijsko stanje Mijatović je deklamovao bez ustezanja, što nije prvi put niti njemu, niti preostalim članovima Uprave, a ta transparentnost, neko će reći višemesečna javna kuknjava, sigurno u velikoj meri utiče i na položaj, status Partizana u pregovorima sa trenerima, igračima, klubovima prilikom eventualnih prodaja.

Svedoci smo tome u minulih godinu i po dana, u kojima Partizan nije uspeo da animira niti svoje bivše igrače, niti trenera da se vrate i pomognu, a kamoli nekoga ko nije vezan za crno-bele boje. Poslednji primeri imenovanja šefova stručnog štaba potvrđuju tezu, jer se na “oglas” crno-belih javljaju samo ljudi koji bi iz anonimnosti u afirmaciju, sa velikim rizikom da će usput, poput Blagojevića, biti okrivljeni za sve i bačeni pod autobus kao primarna žrtva, da se slučajno u pitanje ne bi dovela odgovornost čelnika.

Otrovne strelice ka kolegama iz Uprave

Novina u Mijatovićevoj retorici u poslednjem iscrpnom izlaganju je svakako odnos sa ostalim čelnicima, bolje rečeno – međuljudski odnosi u Humskoj. Doduše, potpredsednik za sportska pitanja nije bio tako direktan kao u govoranciji o novcu, ali ko je želeo da tumači po gestikulacijima, uzdasima, da čita između redova, mogao je jasno da uoči gnev i nezadovoljstvo prvog čoveka sportskog sektora.

Jedna od javnih tajni u Humskoj je da odnosi među pojedinim čelnicima nisu više dobri, tu se pre svega misli na relaciju Mijatovića i Danka Lazovića, koja je narušena smenom Srđan Blagojevića, a produbljena samovoljnim prebacivanjem mladog Dušana Jovanovića, sina nekadašnjeg igrača Milana Laneta Jovanovića, iz omladinske selekcije u prvi tim.

U prvom slučaju Lazović je izričito bio protiv smene Blagojevića, koga je 1. januara 2025. godine i delegirao na mesto trenera, nasuprot Mijatoviću koji je želeo Klarensa Sedorfa, o čemu smo takođe pisali nekoliko puta.

U drugom je, pak, prilikom prekomande Jovanovića na mala vrata, bez minutaže i čak treninga u dužem periodu, preskočen i Lazović, ali i čelnici omladinske škole Miralem Sulejmani i Nenad Marinković, koji zbog toga, iz revolta, nisu putovali na meč protiv Radničkog iz Kragujevca. Lazovića nije bilo ni u Loznici, svedoci kažu da je pre meča otišao na odmor što opet svedoči o narednoj temi koju ćemo analizirati, a koju je Mijatović dokačio.

Korak dalje u već poljuljanim odnosima Mijatović je načinio u emisiji, kada je, uz duboki uzdah, napomenuo da je potrošen radeći poslove koji mu nisu u opisu radnog mesta. Istakao je kontakt sa predsednikom države i nabavkom novca za monitoringe i ostale potrepštine, odlaske i moljakanja za reprograme u Vodovod, EPS... Mada, njegovo okruženje kaže da se za ovo prvo sam “gurao” pre godinu dana da bi danas zamerio saborcima na nedovoljnom angažovanju.

U jednom trenutku je čak lupio fasciklom o sto i napomenuo da ubuduće više neće time da se bavi, jer je potrošen, da su mnogi zaboravili ko je on zapravo, već samo svojim poslom u vezi sa sportskim delom, a da drugi treba da preuzmu svoje obaveze i obezbede mu budžet za prelazni rok, baš kao što je Real Madrid svojevremeno obezbedio za Kristijana Ronalda. Usput je vrlo precizno, po Statutu (koji još nije promenjen), taksativno nabrojao šta su zaduženja Milke Forcan - finansije, marketing, Danka Lazovića - dnevno funkcionisanje kluba bez upliva u sport, što se debelo kosi sa onim što je rečeno i činjeno do smene Blagojevića, te Rasima Ljajića, koji reklo bi se iskusno, politički, još uvek balansira sa svim stranama i, čini se, čeka pobednika tihog sukoba.

Za aferu krivi - novinari

Za “Aferu Dušan Jovanović”, koja je u javnost dospela pred meč sa Radničkim iz Kragujevca i izazvala velike potrese unutar kluba. Predrag Mijatović, je optužio – medije. Logično, ne i normalno kod nas u zemlji, niko nije ni očekivao da će preuzeti odgovornost na sebe što nije konsultovao niti najbliže saradnike poput Danka Lazovića (ako pročitate redove iznad, biće jasno i zašto), niti čelnike škole, koji su u lancu ishrane ipak daleko ispod njega i što je na kraju, posle opšte pobune, sve dospelo u javnost.

Dušan Jovanović je u Partizan stigao iz Crvene zvezde u avgustu, a klub je njegov dolazak predstavio kao senzaciju - “krađu godine”. To javno busanje u prsa je četiri dana kasnije skupo plaćeno činjenicom da je najveći rival uzvratio uzimanjem najtalentovanijeg momka iz generacije 2011. godišta – Mateje Popadića (navodno je roditeljima isplaćeno 80.000 evra za “prelet”), te da je istu selekciju desetak dana kasnije dodatno “osakatio” i Čukarički angažujući kapitena Relju Mijailovića. Mijatović je u emisiji takođe vešto izbegao pitanje o gotovo rasformiranoj generaciji rođenoj 2013. godine, iz koje je bivši trener u omladinskim selekcijama crno-belih sa sobom u IMT povukao nekoliko igrača, dok je deo takođe prešao u Crvenu zvezdu.

No, da se vratimo Jovanoviću čiji slučaj su, reče Mijatović, mediji “naduvali”, iako je zbog istog imao žučnu raspravu sa Lazovićem, a morao je i vanredno da sastanči sa omladinskom selekcijom, trenerima, kao i čelnicima škole, o čemu smo takođe pisali. Nekolicina igrača je želela da raskine ugovore, kapiten tima Mihailo Radić razgovarao je i preneo frustraciju ekipe direktoru škole - Miralemu Sulejmaniju još pre toga, ali je potpredsednik za sportska pitanja pokušao da amotrizuje problem i svali sve na novinare, iako je potezom na mala vrata ogolio veće probleme.

Nije, naravno, uspeo, jer je u jednom momentu izrekao da afera ne postoji, da su krivi mediji, dok je već u drugom zaboravio šta je rekao i jasno naglasio da mu je u opisu posla sportski sektor, da je držao “predavanja” igračima omladinske ekipe na stastanku, “koji nemaju pravo da se bune i vode politiku kluba, pošto su od Vojvodine i TSC primili šest komada”. Pride je izrekao neistinu o minutaži i učinku Jovanovića, koji je u Humskoj bez ikakvog ugovora, došao sa probleima sa leđima, demantujući da postoji protekcija, iako je momak u 17 kola sakupio jedva nešto više od sto minuta, mahom kao rezerva, a u dužem periodu se bez obrazloženja nije ni pojavljivao na treninzima kod trenera Ivana Radovanovića.

Dvostruki aršni sa trenerima

Govoreći o prošlom i sadašnjem treneru Partizana, Mijatović je takođe nemušto pokušao da zameni teze, iako je bilo jasno da se radi o dvostrukim aršinima. Za početak je donekle izbegao da prokomentariše pogrešne izmene Nenada Stojakovića na meču sa IMT, koristeći izlizane floskule da bi menjao ceo tim, iako se i sam u poluvremenu utakmice spustio u svlačionicu gde je “gorelo” ne bi li trgnuo ekipu.

Govoreći o Srđanu Blagojeviću, ponovio je da je “dobar momak”, uz veliki zarez i čuveno “ali”, posle koga je sve svalio na bivšeg trenera. Neuspesi u Kupu, ispadanje iz Evrope, porazi u derbijima, dva poraza u nizu od Mačve i Čukaričkog... Zaboravio je samo da kaže da klub, pa i on kao prvi čovek sportskog sektora, u tri prelazna roka nisu učinili ništa da pojačaju tim, da rizikuju i ulože., čineći razliku u kvalitetu između Partizana i Crvene zvezde istorijskom. Zaboravio je da napomene Partizan je posle fijaska sa pokušajem vraćanja iskusnih igrača gotovo na silu morao u projekat podmađivanja, da je presezonu počeo prodajom kapitena Aleksandra Jovanovića. sa omladincima koji su prošle godine umalo ispali iz lige, bez iskusnog štopera, rezervnog levog beka, sa timom čiji prosek godina jedva premašuje 22, da je usput oteran i Aldo Kalulu zbog visoke plate, na način koji ne priliči ni palanačkim klubovima, iako je proletos gotovo sam držao ekipu, da bi igrao pozajmljani Demba Sek od koga značajnije statističke učinke ima i kineski semafor Dragana Đurića u Humkoj.

Taj i takav tim je Blagojević, uz mane koje ima kao i svaki trener, čovek, složio najbolje što je mogao u datom trenutku, izvukao iz njega više od maksimuma i nekim čudom naveo publiku da ga zavoli i stane iza njega, pogotovo posle evropskih iskušenja. Ipak, Blagojević nije bio Mijatovićev izbor, za trenera ga je pre godinu dana predložio Danko Lazović i potpredsednik za sportska pitanja je u tom odnosu, iako se složio sa kolegom, bio nekako skrajnut, levitirajući od hvalospeva (Srđiola) do pokušaja smene u dva navrata još letos, pre priprema i između dva meča sa Kipranima.

Znao je i Blagojević vrlo dobro ko mu radi o glavi, nije se otuda previše upinjao da ide Mijatoviću “niz dlaku”, zato je, posle dva letošnja pokušaja, i platio glavom na “prvoj krivini”, da bi na njegovo mesto došao Nenad Stojaković, iako je iz usta prvog čoveka sportskog sektora najavljen trener “koji zna kako se osvajaju trofeji na Balkanu”. Na uzorku od pet mečeva, Partizan je pod Stojakovićem tri puta slavio, dva puta je poražen, za dlaku se provukao protiv Napretka, i. čini se, nije se pomerio ni za jotu unapred, niti iskoristio turobnu završnicu jeseni najslabije Crvene zvezde u poslednjih nekoliko godina.

Dolaskom Stojakovića, iza koga Mijatović jasno stoji jer je njegov izbor, u iščekivanju opipljivog scenarija u kome bi već na leto mogao da ogrezne i u nepotizam, jer sve navodi da se čisti put rođaku na PRO licenci, odnos među čelnicima se drastično promenio. Ali i odnos, recimo, Lazovića prema novom šefu struke i starim navikama, koje je usput iznenada, ali jasno zbog čega - promenio. Tako generalni direktor nije ni bio na promociji novog trenera, niti prvom treningu sa timom, ne pojavljuje se više ni na treninzima, a znao je posle utakmica da siđe i u svlačionicu, retko je, kažu svedoci, i u sportskom centru u Zemunu. Činjenica da uopšte nije bio prisutan na utakmici sa IMT u Loznici, jer je otišao na odmor u Dubai (?!), anomalija je koja nikako nije svojstvena Danku Lazoviću, čoveku koji je u mandatu Igora Duljaja, na derbiju na stadionu “Rajko Mitić” (2:2) bio sa Petrom Škuletićem među navijačima na južnoj tribini, a koji se intenzivno bavio sportskim pitanjima do odlaska bivšeg trenera.

Pojačanja opet u magli

Za kraj, ono što navijače verovatno više zanima od poljuljanih, zahladnelih međuljudskih odnosa u Humskoj je – prelazni rok. Kako trenutno stvari stoje, predstojeći neće doneti ništa novo u odnosu na prethodna tri, sem eventualnog “šminkanja” iliti popunjavanja rupa, a ni to nije sigurno, reče Mijatović.

Novca nema ni za tekuće potrebe, monitoring UEFA u visini od 4.000.000 evra visi kao mač nad glavom, valja ga izmoliti novom “kukavicom” države, odnosno od poreskih obveznika Srbije, jer čelnici nisu u stanju da prošire ni Upravni odbor, a kamoli privole sponzore ili privrednike da dođu i ulože u Partizan. Urgentno je “zakrpiti rupu” na levom beku, gde se minule jeseni još samo golman Marko Milošević nije okušao, napomenuo je Mijatović, možda i na desnom, ali ništa od toga nije sigurno, jer finansije diktiraju sve, a budžet za nove igrače u Partizanu – ne postoji.

Stojakovića, baš kao i Blagojevića letos, izgleda čeka ista poruka u vezi sa pojačanjima: para nema, pojačanja nema, to ti je – što ti je, pa ko preživi pričaće...

(Telegraf.rs)