Partizanu su hitno potrebna pojačanja: CSKA 1948 kao upozorenje i putokaz

Nije na potpunu osudu i ekstremnu kritiku, jer bio je to tek prvi kontrolni meč na pripremama u Sloveniji, posle nekoliko dana žestokih treninga, ali ne može ni da se zažmuri na oba oka i ignoriše činjenica da su aktuelnom timu Partizana pojačanja neophodna kao hleb nasušni. Ne samo zbog činjenice da aktuelni sastav nema objektivni kvalitet za takmičarski fudbal i ambicije na kojima klub i trener Saša Ilić insistiraju, već i zbog jasne smernice, naučene lekcijom na teži način protiv bugarskog CSKA 1948, da crno-beli u sastavu naprosto nemaju lidere-nosioce, igrače koji prave razliku i mogu da garantuju mir makar u prvim kolima kvalifikacija za Evropu.

Reče i sam Saša Ilić posle meča da nije zadovoljan onim što je video protiv Bugara, pogotovo u drugom delu utakmice, u kome je na momente izgledalo da CSKA igra protiv kadetskog sastava nekog tima, a ne kluba koji kani da se plasira u grupnu fazu Lige konferencije. Opravdanje je zatražio isključivo u vremenskim prilikama (igralo se na 40 stepeni), no, ogradio se da je i rival pod istim uslovima bio na terenu i pokazao daleko više.

Preporučujemo

Nekoliko dana ranije, pred srpskim medijima, poučen onim što je video na treninzima crno-belih, Ilić je zapravo dao mnogo direktniju izjavu, svestan činjenice da je gro sastava koji je preuzeo zapravo "prelio" iz prošle sezone. A, da pomenuta ekipa nije sastavila više od tri meseca dobrog fudbala na početku takmičenja, posle čega je "dosegla gornji limit i u potpunosti se raspala usled nedostatka kvaliteta i rešenja.

Zato je i napomenuo da su timu potrebna bar još četvorica nosilaca, koji prve razliku i koji će zapravo biti "kičma" oko koje će stasavati i sticati iskustvo mlađi momci, ali samo oni pažljivo probrani i selektirani, ne igrači za popunjavanje broja.

Ako je Brazilac Že, čiji transfer iz Goctepea se privodi kraju, taj prvi korak ka realizaciji plana, jasnom ojačanju, proširenju i konkurentnosti kadra – Partizan je na dobrom putu. Ako je samo maska, šarena laža, koja bi trebalo ponovo da odvede crno-bele u stanje od pre 365 dana, kada se klub u nedostatku plana i rešenja oslonio na mladost i kockarsku sreću u kvalifikacijam za Ligu Evrope i Ligu konferencije, onda je to ideja po principu "piši propalo". Jer, Partizan u tom slučaju ne samo da neće moći do Evrope, nego će dobrano opet kaskati i u prvenstvu za Crvenom zvezdom i Vojvodinom, koji rizikuju i ozbiljno ulažu u timove za narednu sezonu.

Prodaja je takođe neophodna

Jednako bitna sekvenca, pored angažovanja pojačanja, svakako je i prodaja nekolicine igrača koji su, jasno je kao dan, "udarili u plafon" i nemaju više šta da ponude Partizanu, sem eventualno nekakve zarade od transfera. To više nije pitanje imaginarnih otkupnih klauzula, koje nekolicina od njih ima u ugovorima, već pitanje zdrave timske estetike i utiska koji ostavljaju na terenu, ali i na skaute, pa i puke posmatrače sa strane.

Tim novcem, rizikom, pa i ulaganjem, što reče davno jedan čelnik kada mu je gorelo pod nogama – davanjem i noga što se nema kako bi se sklopio roster, crno-beli moraju da grade tim i planiraju budućnost. Jer, navijače više ne zanima da li je Teleoptik okrečen, da li su promenjene sijalice u hodnicima, fotografije, kupljena neka sprava ili smanjen dug (sve je to sjajno, naravno, ali bledi).

Zanimaju ih tim - kvalitetan, moćan, prepoznatljiv na terenu. Zanimaju ih pojačanja koja će da ga učine takvim i - suvi rezultat, jer izostaje godinama unazad. Sve ostalo su izgovori, opravdanja i put u nepoznato, koji je Partizan već iskusio na svojoj koži u protekloj sezoni i - nije dobro završilo. Vremena još ima, ali polako curi...

(Telegraf.rs)