Partizan četiri godine traži kartu za Evropu: Utisak sad nije važan, prioriteti su rezultat i prolaz dalje

Biće sigurno onih koji će vrteti glavom i tražiti više, kojima će čaša uvek biti poluprazna, nikada polupuna. Jedan od njih je svakako i trener Saša Ilić, koji je u igračkom mandatu navikao da Partizan objedinjuje utisak na terenu i suvi rezultat, ali aktuelan momenat Partizana na početku kvalifikacija za Ligu konferencije zahteva samo jedno – prolaz dalje. Sve ostalo je u ovom trenutku manje važno, čak i nebitno ukoliko crno-beli večeras protiv Une Štrasen (početak u 21.00, Arena sport Premium 1) zabeleže pobedu, po mogućstvu dovoljno ubedljivu da ne moraju da strepe u luksemburškom revanšu za sedam dana.

Pre tačno godinu dana, pod palicom Srđana Blagojevića, mladi tim Partizana je ostavio odličan utisak u kvalifikacijama za Ligu Evrope, potom i Ligu konferencije.

Preporučujemo

Crno-beli su igrali srcem, nekada i hazarderski, "kupili" su takvim odnosom simpatije i naklonost publike, ali su eliminisani i od AEK-a iz Larnake i kasnije od Hibernijana, u pokušaju da se domognu trećeg po važnosti takmičenja pod okriljem UEFA. Danas, sem onih najzagriženijih kojima je sve to teško palo, više se niko ne seća samog utiska sa terena, nedostatka sportske sreće ili sitnih propusta koji su doveli do kraha, jer se piše i pamti samo – suvi rezultat. A on je tada govorio da crno-beli ni treću godinu zaredom neće biti deo Evrope.

Četvrti pokušaj, pod vođstvom Saše Ilića, različit je utoliko što je Partizan, za razliku od ranijih godina, prvi put pomilovala fortuna u samom žrebu. Prvo sa Unom Štrasen, potom i sa Kazahstancima ili Litvancima (Tobol ili Panevežis). I to je talija koju sam Ilić vuče još od igračkih dana...

Dakle, preduslovi za korak više su dobri, iako, činjenica je da sam klub kasni sa realizacijom ulaznih transfera, verujući da je aktuelni kadar, pojačan sa četvoricom mladih fudbalera i jednom planiranim nosiocem (Brazilac Že), dovoljan za drugo i eventualno treće kolo.

Još se čekaju nosioci igre

Taj kockarski rizik se umalo isplatio prošloga leta. Ali, na kraju je klub ipak zabeležio neuspeh srljajući u nepoznato sa neafirmisanim igračima, pa bi bilo dobro da su u Humskoj naučili lekciju na teškom primeru i da u tom pogledu zasuču rukave sa nekoliko kvalitetnih rešenja makar do plej-ofa.

U protivnom, Partizan će trpeti oscilacije i srljati u nepoznato čak i protiv timova kao što je Una Štrasen. Uostalom, kao što je to bio slučaj u prvenstvenom meču sa Zemunom, pa i tokom protekle cele sezone, koja je, od početne euforije, okončana eliminacijom iz Evrope, iz Kupa Srbije i trećim mestom u ligi.

Tada su donekle i pile vodu priče o infrastrukturi, smanjenim dugovima, stezanju kaiša, što je legitimno. Međutim, ukoliko i četvrtu godinu zaredom klub i tim ne isporuče rezultat – sve drugo će biti izgovori koji prosečnog, pa i vatrenog navijača Partizana više ne zanimaju.

Dakle, Saša Ilić ima zadatak da i sa ovakvim timom eliminiše ekipu iz Luksemburga, protiv koje su crno-beli apsolutni favoriti. Da li će dati dva, tri ili pet golova, "leteti" po terenu i igrati lepo za oko – manje je važno. Pišu se samo pobeda i prolaz dalje ka grupnoj fazi, koja je apsolutni prioritet celog kluba.

Takođe, Partizan naprosto mora da mu omogući treneru, koji je svojevrsni "kišobran" celog kluba kao živa legenda koja se prihvatila posla u teškom trenutku, iskusniji, kvalitetniji i širi roster za dalje izazove u kvalifikacijama za Evropu. Kao i u domaćem prvenstvu, u kome se, pored Zvezde, naprasno pojavila i Vojvodina sa ogromnim ulaganjima, zatim Železničar, a odavno je tu i Čukarički koji tradicionalno mrsi konce crno-belima...

Dakle, ulog je veliki, ogroman, rizik mora da postoji, jer izgovora više nema.

(Telegraf.rs)