Tihi heroj Denvera, najveći ratnik uz Nikolu Jokića

Novi šampionski prsten ostaće samo pusti san za Denvera. Iako su se lavovski suprotstavili Oklahoma siti Tanderima, povrede, osakaćena rotacija, ali i mnogo čega drugog uticali su na to da Nikola Jokić ove godine nešto ranije ode na zasluženi odmor.

Nema se Jokiću apsolutno ništa zameriti u ovoj plej-of seriji. Najbolji srpski košarkaš je dao sve od sebe da uprkos svim objektivnim i neobjektivnim problemima "provuče" Denver čak i do finala Zapadne konferencije, ali ovoga puta nije imao pomoć svih svojih saigrača. Mnogi će reći da su ga pojedinci čak ostavili na cedilu.

Preporučujemo

Upirali su navijači prstom ponajviše nakon ove serije u Majkla Portera Džuniora, doduše i sasvim opravdano, jer je pokazao ubedljivo najmanje od svih, s obzirom na to da zarađuje preko 35 miliona dolara godišnje. Tačno je da je prethodno muku mučio sa ramenom i povredom, ali tačno je i da je morao da pokaže više.

Ni Džamal Marej se nije "proslavio" sem u nekoliko izdvojenih sekvenci u serijama protiv Los Anđeles Klipersa i Oklahoma sitija, ali postoji tu i ona druga, svetlija strana medalje. O Aronu Gordonu ne treba trošiti reči, jer je samim nastupom u sedmoj utakmici protiv Tandera pokazao lavovsko srce i da je tu uvek i zauvek za svoj tim, ali o jednom "tihom" heroju kao da niko ne govori.

Kristijan Braun. Da nije bilo tog momka, možda ne bi ni bilo uopšte ove serije sa Oklahomom. Da nije bilo njega, možda ne bi bilo ni majstorice sa Tanderima.

Možda povremeno nije mogao ništa da pogodi u ovih 14 utakmica plej-of serije, ali je svaki put energijom u odbrani terao protivnike na greške i izgubljene lopte. Bio je pravi ratnik Denvera, radio je one male stvari koje retko ko na prvu loptu primeti kada meč gleda putem malih ekrana.

I svaki put kada bi odigrao loše preuzimao bi krivicu na sebe. Stajao je mirno, posvetio se ekipi. Iako mnogi vole da kažu da igrači u NBA ligi nekada igraju samo zabave radi, Braun nije bio takav. Umeo je da se baci za loptu kao da mu je to poslednje.

Zapamtićemo njegovu partiju baš iz tog sedmog meča protiv Klipersa u prvom kolu kada je svojim trojkama uspeo da napravi presudnu razliku, nakon koje je Denver doveo tim iz Los Anđelesa do klasičnog "blowouta". Postigao je 21 poen, a veliki uticaj imao je i na drugu i treću pobedu Denvera u toj seriji kada je ubacio 17 poena, odnosno 11 uz 12 skokova.

Nije bio nevidljiv ni protiv Oklahome u statističkim rubrikama. Najbolji je bio u šestom meču u Denveru kada je ubacio najveća 23 poena uz 11 skokova. Odličan je bio i sinoć gde je stigao do 19, ali jednostavno se videlo da Nagetsima fali - klupa. Fali neko ko će uskočiti kada njemu, Jokiću, Mareju ili bilo kome drugom od startera ne ide.

To je bila prevaga koja je odvela Tandere dalje i ostavila Denver bez šanse za novi prsten. Njega će ipak na kraju poneti neko iz Njujorka, Indijane, Minesote ili Oklahome. A Nagetsi imaju leto da razmisle i da skockaju tim za nove podvige...

(Telegraf.rs)