Željko Obradović dobio naslednika na klupi Partizana!

"Volim Žoca više nego oca" veoma je popularna krilatica među navijačima Partizana, a nema nikakve sumnje da mnogi od njih istinski to i misle. Ako neko u organizaciji Partizana ima poverenje navijača onda je to Željko Obradović. Nijedna njegova odluka se ne preispituje, ni u jednu se ne sumnja, a deluje da su navijači tokom Željkovog mandata najmanje prigovora imali upravo na njegov rad.

Ipak, uprkos tome što bi velika većina navijača volela Željka za doživotnog trenera, to je nemoguće, a kao i svaki veliki lider Obradović mora pametno razmišljati o svom nasledniku, kako bi blagostanje i vera nastavili da žive i posle njega.

Preporučujemo

Deluje da on zaista i o tome razmišlja i da njegova ideja već donosi efekat — Bogdan Karaičić je osvojio titulu koju Partizan 11 godina nije mogao.

Kako je Željko Obradović poveo Partizan?

U svom prvom mandatu Željko Obradović je napravio najveći rezultat u istoriji kluba — osvojio je tadašnju Evroligu i sve to je postigao u svojoj drugoj trenerskoj sezoni.

Kada bivši igrač postane tako veliki trener lako se zaboravi njegova igračka karijera. Međutim, Željko je kao veoma kvalitetan plejmejker gotovo spontano po strani ostavio patike i zamenio ih trenerskom tablom i odelom.

Partizan se našao u kriznom periodu devedesetih godina, a nakon iznenađujućeg prelaska Duška Vujoševića iz redova Partizana u redove večitog rivala Crvene zvezde, klub je ostao bez prvog stratega i morali su da nađu neko rešenje.

Odluka da Obradović preuzme glavnu reč nije došla slučajno, naprotiv. Tokom svoje prve sezone imao je najveću moguću pomoć, jednog od najvećih reformatora srpske košarke u istoriji, profesora Acu Nikolića, koji mu je bio preko potrebni mentor na samom startu karijere.

Sa takvim "leđima" i punom podrškom i poverenjem uprave Partizan nije mogao da prođe loše, pa smo tako 1992. godine videli srpski tim kako u ratnom stanju osvaja najveći trofej u istoriji srpske klupske košarke, sa sve neiskusnim trenerom kakav je Željko tada bio.

Međutim, njegov trenerski put je nešto potpuno unikatno i svaki pokušaj kopiranja vodio bi do neuspeha.

Bogdan Karaičić kao Žoc!

Poverenje se ne stiče lako, potrebno je vreme, ali probuditi entuzijazam ljudima može se uraditi preko noći. Upravo to se desilo Karaičiću koji je dobio poverenje Željka Obradovića da povede Partizan u Superligi Srbije.

Žoc je mudro skinuo sav teret sa Bogdana izjavama kako domaće takmičenje nije važno, povukao lidere tima i strateški ostavio one koji su dovoljni za osvajanje prvenstva u manje kvalitetnoj konkurenciji. Tako je na ozbiljan test stavio svog učenika koji je znanje sticao od 2021. godine i Željkovog povratka u klub.

Bogdan, ne samo da je pokazao izuzetno trenersko umeće, razumevanje ritma igre, odluke u izmenama, procenu kvaliteta i nužnosti određenih igrača u sastavu, već je ostavio fantastičan utisak u svom javnom izlaganju pred medijima.

U svakom trenutku je pokazao izvanredan stav, strpljenje da sasluša svakoga i argumentovano odgovori na tačno postavljeno pitanje, a da pritom pruži neretko i filozofske odgovore. Dokazao je važnu teoriju, kako trener velikog kluba mora biti usmen, a da on to i te kako može.

Njegov put nije bio kao Željkov, ali je unikatan na svoj način. Talentovani mladi trener koji je svoju karijeru počeo u mlađim kategorijama, ali ne kluba svoje zemlje, već u Danskoj. Došao je do prvog tima Hesholma, preuzeo Nestved, pa prošao kroz nekoliko klubova kao asistent.

Željko je prepoznao njegov talenat i potencijal, a kako je sam izjavio razgovor za posao Karaičića u stručnom štabu Obradovića trajao je pet minuta. Toliko je Obradoviću bilo potrebno da donese važnu odluku, a ostalo je istorija.

Iako Bogdan nije bio vrhunski košarkaš kakav je Željko bio, njegov put u jednom segmentu može biti sličan.

Ono što je profa Nikolić bio za Željka 1991. i 1992. godine — to je u KLS-u Željko bio za Karaičića.

Tek će se pričati koliko je velik podvig Partizana bio, koliko je teško bilo dođi do titule u sastavu tima koji se ne poznaje savršeno dok konkurencija tih problema nema.

Kako je to bilo dok je tim sve vremen na terenu imao makar jednog, a neretko i dvojicu juniora.

Bogdan se uzdigao tamo gde bi mnogi pali.

Kada dođe vreme da se Željko oprosti od pozicije prvog trenera Partizana, tada će biti važno doneti veliku odluku o tome ko će biti naslednik, a verujem da se odgovor sam crta.

(Telegraf.rs)