Krenuo peške iz Prijepolja za Beograd jer hoće da mu unište klub zbog 36.000 dinara

Prvi čovek Pobednika iz Prijepolja odlučio se na nesvakidašnji protest

Foto: Privatna arhiva

Prvi čovek Rukometnog kluba Pobednik iz Prijepolja, Aleksandar Babić, odlučio se na nesvakidašnji protest i krenuo je pešice iz Prijepolja do Beograda. Njegov cilj je da dođe do kancelarija predsednice Rukometnog saveza Srbije Milene Delić na Tošinom bunaru.

Njegovom timu je zabranjeno da se takmiči u Prvoj ligi Zapad, pošto zbog duga od 36.000 dinara ne mogu da registruju igrače, pa je odlučio da krene put Beograda tokom kojeg će prepešačiti 296 kilometara.

- Nisam imao drugog izbora nego da, u znak protesta, za Beograd krenem peške i stignem pravo do kancelarije Milene Delić. Želim da razgovaram sa njom i ako mi kaže da jedan klub ne može da se takmiči zbog 36.000 dinara, onda je to u redu i više neće postojati - rekao je Aleksandar Babić.

- U RS Centralne Srbije nisam naišao na razumevanje, Upravni odbor na čelu sa Dušanom Stojkovićem i Nenadom Vidanovićem je doneo sramnu odluku da se Pobedniku zbog samo 36.000 dinara ne izda dozvola za sezonu. Ne tražimo da nam se oprosti dug, već molimo da nam se omogući da platimo na rate. Odluka je donesena 29. septembra, rešenje o neizmirenim obavezama dobio sam 5. oktobra što mi je veoma čudno budući da je Liga počela 1. oktobra.

On ističe da Prva liga Zapad ne može ništa da uradi i da je sve na Rukometnom savezu centralne Srbije.

- Rekao mi je direktor Simović da nije do njih, da je nemoćan, da dozvolu mora da izda RS Centralne Srbije, on tu ne može ništa.

Opisao je i svoj neobičan put iz revolta.

- U petak sam krenuo iz Prijepolja, spavao sam u Novoj Varoši, zatim Sevojnu, a sinoć u Čačku. Malo su me hladno vreme i kiša koja je padala omeli da budem brži, ali dobro, kako god bude, u Beograd stižem. Idem Ibarskom magistralom, malo su otežani uslovi, ali ne predajem se - rekao je Babić, koji ističe da je kontaktirao generalnog sekretara Rukometnog saveza Svetozara Stankovića, ali da nije dobio odgovor ni na jednu poruku.

Aleksandar Babić sa sinom; Foto: Facebook.com/babic.aleksandar.16

- Zvao sam generalnog sekretara Svetozara Stankovića, slao poruke, ali ni na jednu nije odgovorio. Nije mi preostalo ništa drugo nego da krenem u Savez i sastanem se sa Milenom Delić. Da li je moguće da zbog duga od 36.000 dinara ne žele da nam daju dozvolu, odluke se kriju u fioci i mene zanima kome smeta Pobednik. Za pet godina nismo nikada dugovali, nismo jedan dinar kasnili, sad samo tražimo nam dozvole da platimo na rate, a ne da oproste. Našao sam čoveka iz Niša koji je želeo da plati, ali kad je trebalo, rekao je da ne može da nam pomogne, jer ne sme da preskače neke ljude. Ne znam šta to znači, ali je tako bilo.

Babić ističe da godinama izdvaja novac iz svog džepa, a da njegov klub smeta drugim klubovima u gradu i da ne dobija ništa od opštine.

- U rukometu sam 25 godina, osnovao sam ovaj klub, privukao decu da igraju rukomet i onda je krenulo sve nizbrdo. Smetam drugim klubovima u gradu, od opštine ne dobijamo ništa, prepušteni smo sami sebi, pa dajemo novac iz svog džepa. I posle svega što radimo oni nam uskraćuju mogućnost da igramo. Nismo dobili ništa od opštine, sponzora nemamo, finansiramo se iz sopstvenih džepova i sad su oni ostali prazni. Jednostavno nemamo odakle da nabavimo taj novac. Bavim se prevozom, nisam registrovao kola, kamion, prikolicu, jer sam sve davao u rukomet... Više nemam - zaključio je Aleksandar Babić.

Video: Sara Garović: Veoma teško se živi od profesionalnog rukometa u Srbiji

(Telegraf.rs)