Rukometaš Partizana otvorio dušu o porodici: "Niko ne zna kroz šta prolazi moja supruga..."

Rukometni klub Partizan ima dobre rezultate iza sebe, nalaze se na drugom mestu u prvenstvu Srbije, ali su završili na trećem mestu grupnog takmičenja u Evropi. Jedan od zaslužnih za ove rezultate je i desno krilo ekipe, Strahinja Stanković.

Strahinja Stanković je stigao ovog leta u Partizan, nakon što je igrao u Crvenki, iz koje je stigao u Vojvodinu i sa crveno-belima je osvojio osam titula prvaka države, pet nacionalnih kupova i šest Superkupova naše zemlje.

Preporučujemo

Pre dolaska u Partizan, on je igrao za rumunsku Konstancu-

Sezona Partizana je završena, kada podvučete crtu, koliko ste zadovoljni igrom i rezultatima ekipe?

- Smatram da je polusezona bila uspešna, sa nekim oscilacijama u igri, što je normalno u ovakvom ritmu. Pored određenih povreda, zbog kojih nam je roster bio smanjen, sve u svemu mislim da je prvi deo sezone bio zadovoljavajući.

Koliko je sezona bila zahtevna, šta je bio najveći izazov?

- Sezona je bila zahtevna, za mene više mentalno. Imao sam problema sa povredama, srećom lakše prirode i ništa ozbiljno, ali dovoljno da te izbace iz ritma utakmica i treninga. Morao sam kroz utakmice da podižem formu i samopouzdanje, što nije uvek lako. Najveći izazov bila je utakmica protiv Karvine, jer je mnogo značila i za nas i za klub, da se posle mnogo godina nađemo u takvom takmičenju.

Šta je Partizanu nedostajalo za još bolji plasman?

- Sve staje u tih poslednjih 60 minuta u Švajcarskoj. Žao mi je što nam je to možda bila i najlošija partija u sezoni. Ipak, kada se uzmu u obzir nedostatak iskustva u ovakvim utakmicama, problemi sa povredama i smanjen roster, mislim da je ovo bila jako dobra polusezona. U drugom delu sezone, kada se svi igrači vrate u trenažni proces i ekipa se dodatno uigra, možemo biti samo jači i bolji.

Kada je reč o praznicima, on kaže da će ih provesti sa porodicom, u isčekivanju prinove.

Upravo je porodica i njegov najveći oslonac.

- Naravno, supruga je uvek tu za mene, da pruži podršku i kada je dobro i kada je loše. Mislim da ljudi ne znaju koliko je izazovno biti supruga profesionalnog sportiste i kroz šta sve one prolaze. Zahvalan sam joj na svemu što radi za mene, na ljubavi, podršci i razumevanju.

Uskoro će postati i otac po drugi put.

- Jako sam uzbuđen i srećan, jedva čekam da se desi. Sada sam opušteniji, već smo prošli kroz to, tada smo bili u inostranstvu. Sada sam s porodicom i našim ljudima. Mlađe dete jedva čeka da mu dođe bata.

Kakvi ste kao roditelji?

- Što se tiče vaspitanja, uglavnom se slažemo i usputno se dogovaramo, a tata je taj koji je popustljiviji. 

(Telegraf.rs)