"Živeo sam u podrumu i lovio pacove, zovu me Luka Modrić": Teška priča legendarnog Hrvata

Jedan od najvećih hrvatskih sportista svih vremena gimnastičar Filip Ude ne planira da završi karijeru, pa će sa 40 godina učestvovati na Evropskom prvenstvu ovog avgusta. Njegova priča iput do olimpijskog srebra u Pekingu 2008. bila je sve samo ne laka, a ovih dana ponovo je postala aktuelna.

Međimurac je kao šestogodišnjak ostao bez oca, odrastao uz majku Miljenku, a gimnastiku je počeo da trenira gotovo slučajno. Umesto bezbrižnog detinjstva, vrlo rano je izabrao težak put, sate i sate treninga, odlaske u Rusiju i Slovačku i život daleko od kuće. Sve to na kraju ga je dovelo do olimpijskog postolja.

Preporučujemo

Ude je u karijeri osvojio, pored srebra na na Olimpijskim igrama, ista odličja i na Svetskom prvenstvu i Evropskom prvenstvu, čime je ostvario dečački san da se popne na postolje na tri najveća takmičenja.

Sve je počelo zbog salta sa ormara

Filip Ude je gimnastiku počeo da trenira u septembru 1993. godine, kada je imao samo sedam godina. Njegov budući trener Mario Vukoja tada je u školi delio letke za upis novih članova. Filip je letak doneo majci, a ona je vest dočekala sa olakšanjem. Razlog je bio vrlo jednostavan, pošto je kod kuće je već pravio haos.

Skakao je salto sa ormara, uništavao krevete i nameštaj, pa je njegova majka bila srećna što će konačno imati gde da troši višak energije.

- Bila je srećna što me može poslati nekamo gde ću drugima uništavati imovinu - prisetio se Ude kroz šalu u jednom od intervjua za "Indeks".

U početku je sve bila samo igra. Međutim, već posle dva meseca napredovao je više od dece koja su trenirala dve godine. Vukoja je odmah prepoznao talenat i rekao njegovoj majci da bi od Filipa moglo da bude nešto ozbiljno ako nastavi da trenira.

Sa deset godina otišao u Rusiju

Ude je veoma rano počeo da radi pod mnogo težim uslovima nego što je to danas uobičajeno za vrhunske sportiste. Godine 1996. otišao je u Vladimir, gde je upoznao ruskog trenera Igora Križimskog. U tamošnjoj gimnastičkoj školi trenirao je i legendarni Nikolaj Andrianov, osvajač čak 15 olimpijskih medalja.

Za dečaka iz Čakovca uslovi su bili potpuno drugačiji od onoga na šta je navikao. U Hrvatskoj tada nije bilo dovoljno kvalitetnih uslova za razvoj vrhunskog gimnastičara, dok je kompleks u Vladimiru imao čak 14 dvorana, praktično po jednu za svaku disciplinu.

Ude je kao desetogodišnjak bio daleko od kuće i porodice. U Rusiju se ponovo vratio 1998. godine, a Križimski je godinu dana kasnije stigao u Hrvatsku i postao jedan od njegovih trenera.

Od lova na pacova do Olimpijske medalje

Jedan od najneverovatnijih detalja iz Udeovog odrastanja vezan je za pripreme u Bratislavi, gde je od 1998. do 2008. godine provodio između 100 i 120 dana godišnje. Uslovi su bili daleko od luksuznih.

Ude i ostali gimnastičari spavali su u podrumu ispod dvorane. Iznad njih bile su rešetke, pa je sve podsećalo na zatvor. Tu su bili i pacovi...

- Znalo je da se desi da lovim pacove i izbacujem ih napolje - prisetio se Filip Ude.

Sportisti su sami kuvali i čistili, a najčešće su jeli piletinu i pirinač. Dok su njihovi vršnjaci provodili leta igrajući se, Ude je trenirao i po tri puta dnevno. Ipak, danas na taj period gleda sa posebnom emocijom.

Ude nije skrivao da je od najranijih dana imao veliki cilj.

- Hteo sam sve medalje. Želeo sam osvojiti sve gimnastičke medalje, svetsku, evropsku i olimpijsku - pričao je Ude, a počelo je onom najvećom.

Na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine, sa samo 22 godine, Ude je napravio senzaciju i osvojio srebro na konju sa hvataljkama. Pre Igara je verovao da može do medalje, iako to nije želeo javno da kaže. Sećao se kako su mu se ljudi podsmevali kada je pričao o olimpijskom snu.

Tri nedelje kasnije vratio se u Hrvatsku sa medaljom oko vrata.

Srebro na tri najveća takmičenja

Olimpijsko srebro nije bilo slučajnost. Ude je narednih godina ostao u samom svetskom vrhu. Na Svetskom prvenstvu u Nanđingu 2014. osvojio je srebro, čime je kompletirao kolekciju medalja sa najvećih takmičenja. Srebro je osvojio i na Evropskom prvenstvu u Mersinu 2020. godine.

Time je postao jedan od retkih hrvatskih gimnastičara koji je osvajao medalje na Olimpijskim igrama, Svetskom i Evropskom prvenstvu. Na Olimpijske igre se plasirao i u Londonu 2012. i Rio de Žaneiru 2016, ali u oba slučaja nije uspeo da izbori finale.

Tokom karijere imao je i ozbiljne probleme sa povredama. Za Igre u Tokiju 2020. nije uspeo da se kvalifikuje nakon teške povrede kolena 2019. godine.

Ne želi da završi karijeru

Ude je čak razmišljao o kraju karijere posle neuspeha u Londonu, ali nikada nije zaista odustao. konj sa hvartaljkama se kaže kod nas?Njegova najveća snaga bila je upravo na konju sa hvataljkama, disciplini koja zahteva ogromnu preciznost i koncentraciju.

- Ponavljanje, ponavljanje i ponavljanje. U gimnastici nema druge - govorio je Ude, kojeg zovu i Luka Modrić, zbog njegovih godina.

Za razliku od sportova u kojima postoji štoperica ili merač udaljenosti, gimnastika zavisi i od procene sudija. Ude je zato morao da izgradi gotovo savršenu tehniku kako bi nadoknadio nešto manju težinu svoje vežbe.

Olimpijsko srebro iz Pekinga promenilo je njegov život. Hiljade ljudi dočekale su ga u Čakovcu, a nakon njegove medalje otvoreni su brojni gimnastički klubovi širom Hrvatske

(Telegraf.rs)