Legenda Srbije oštro o svom narodu: "Ne vole Novaka Đokovića, mene pitaju ko sam ja da dođem ovde..."

Jedna od najvećih legendi srpske odbojke, ali i srpskog sporta, Nikola Grbić trenutno sa uspehom vodi selekciju Poljske. On je trenutno na Evropskom prvenstvu, kao i Srbija, a govorio je za tamošnje medije o mnogim stvarima.

Nikola Grbić je tokom karijere kao igrač uradio mnoge stvari za selekciju Srbije, a isto je ponovio i kao selektor. Sada ga je put odveo u Poljsku, gde je takođe stekao kultni status. Pričao je za poljske medije, a ispričao je i šta je naučio od oca.

Preporučujemo

- Otac nas je naučio disciplini i sposobnosti da čekamo nagradu, a ako stvari ne idu po tvom, strpljenju i čekanju pravog trenutka. To mi je pomoglo kao igraču i treneru, a sada mi pomaže i kao ocu dva sina. Nastojim da im prenesem sve vrednosti i principe koje su meni preneli moji roditelji, jer zaista verujem da su važni i da su mi dali stabilnost i samopouzdanje o tome kako da se ponašam u svakoj situaciji. Jedna od stvari koje sam naučio jeste da moraš davati primer sopstvenim ponašanjem i biti dosledan, posebno s decom. U reprezentaciji imam petnaestoro dece, pa je pristup veoma sličan - rekao je Grbić.

Potom, on je pričao o tome, šta oseća kad dođe u Srbiju.

- Da, zato što smo jednostavno takvi. Čudno je, ali istinito. Mnogi ljudi ne vole Novaka Đokovića... Nažalost, imamo takav mentalitet da kada se vratim u Srbiju i želim da prenesem svoje iskustvo, znanje i sve što sam naučio tokom godina, oni to ne vide kao pomoć ili nešto iz čega mogu da nauče. Oni na to gledaju u stilu: "Ko si ti da dođeš ovde i govoriš mi šta da radim?" To je taj stav. Zato možda deluje kao da nemam poštovanje. Naravno, uživam poštovanje mnogih ljudi, ali generalno je isto i u Italiji. Za sada sam kao trener najviše poštovanja uživao ovde u Poljskoj.

U 2019. godini, Grbić je ostao bez dva posla u svega tri meseca. Prvo u Italiji, a onda i u selekciji Srbie.

- U životu ponekad možeš da primiš veoma težak udarac i da se nađeš na dnu. Međutim, sve zavisi od toga kako ćeš reagovati. Da li ćeš odustati, prihvatiti situaciju i jednostavno pasti u depresiju ili ćeš pustiti da te struja nosi. A možeš i da pokušaš da reaguješ, ustaneš, boriš se i vratiš na pravi put. Kao trener sam dva puta dobio otkaz za tri meseca. Prvo me je otpustio klub u Italiji, a potom i reprezentacija Srbije. Sve se dogodilo zaista brzo. Posle toga sam postao trener ZAKSE, sa kojom smo osvojili Ligu šampiona. A sada sam selektor reprezentacije Poljske.

Koliko duguje selekciji Poljske?

- Svi trofeji i rezultati koje smo postigli su takođe zasluga Saveza, koji je obezbedio odlične uslove za rad, i igrača, koji su predivni, prihvatili su moju viziju i prihvatili me kao trenera i lidera. Uvojili su moju metodologiju i mentalitet, pružili mi podršku, a to nije lako ni samo po sebi razumljivo. Ne funkcioniše to po principu: 'Ti si trener, pa dobijaš sve.' Moraš to da zaslužiš. Mislim da smo došli do tačke gde imamo uzajamno poštovanje: oni znaju šta ja želim, a ja znam za šta su oni sposobni. Tako radimo i srećan sam što sam ovde gde jesam, jer je ovo najbolja trenerska avantura koju sam ikada imao. Videćemo šta nosi budućnost, naravno, ali da, definitivno mnogo dugujem poljskoj odbojci 

(Telegraf.rs)