Kako su Srbi i Hrvati zabetonirali kult reprezentacije: Najskuplje suze Radmanovića iz 2002. sada će roniti Nikola Kalinić (VIDEO)

Kult naše košarkaške i hrvatske fudbalske reprezentacije učvršćeni su u jednom identičnom potezu, samo što je vremenska razlika između njih skoro punih 16 godina

Kada reprezentacija ima čvrst kult, onda nijedan ispad pojedinca to ne može da poljulja, ma ko taj pojedinac bio. Mi smo imali slučaj 2002. na Mundobasketu u Indijanapolisu da je Vladimir Radmanović pokušao da naruši atmosferu u reprezentaciji Jugoslavije, što je rezultiralo izbacivanjem iz tima koji je potom osvojio svetski tron. Hrvati su to na Mundijalu uradili sa Nikolom Kalinićem, čije se nepotrebno nezadovoljstvo nije dodatno širilo. Kako li se tek sada oseća kad gleda drugove dok slave ulazak u finale Svetskog prvenstva...

Te 2002. godine, imali smo strašnu ekipu na Svetskom prvenstvu u SAD, takvu da je Svetislav Pešić sebi mogao da dozvoli luksuz da otera Radmanovića iz ekipe.

>>>Gde je i šta radi najveći hrvatski tragičar sa Mundijala?

On je tada bio adut Sijetl Supersoniksa, a prethodno je 2001. godine odbio pred Eurobasket selektora Pešića kako bi se spremio za NBA ligu. To je Pešiću bilo dovoljno da Radmanović i naredne godine bude pod lupom i da jači aduti budu igrači koji su se preznojili na putu do evropskog zlata u Istanbulu godinu dana ranije.

Naime, krilni košarkaš je tokom govora Pešića na poluvremenu meča sa Novim Zelandom u polufinalu Svetskog prvenstva, na koji je naša reprezentacija pomalo neočekivano otišla sa devet poena zaostatka, uzeo da jede bananu, dok su ostali pomno pratili selektora, pa je zbog toga ostao u svlačionici.

Nakon toga, nije mu Pešić oprostio, pa je mesto u finalu zauzeo Aleksandar Smiljanić. Zlato je osvojeno, a kada se zlato osvoji, malo ko može da ospori bilo šta treneru.

Zbog banalnosti i nepromišljenosti, ostao je Radmanović bez krune karijere i zlata oko vrata, pošto je ono pripalo Smiljaniću.

- Došlo je do konflikta između trenera i igrača, mnogo takvih situacija se dešava. Atmosfera je bila jako napeta, gubili smo na poluvremenu od Novog Zelanda sa deset razlike, svi su bili nervozni, a bezazlena situacija pretvorila se u veliki incident. Pokušalo se da se nađe zajednički jezik, međutim, u tome se nije uspelo. Mislim da su tu obe strane izgubile, žao mi je što se to desilo, i to u celokupnoj situaciji osvajanja zlatne medalje u Indijanapolisu - prisetio se jednom prilikom ove scene Miloš Vujanić.

Aleksandar Đorđević je jednom prilikom izjavio da je Radmanović plakao jer je ostao bez zlatne medalje, a posle toga bilo mu je pakleno teško da vrati simpatije javnosti, iako je imao nekoliko vrhunskih partija i mnogo humanitarnih akcija iza sebe, o kojima nije želeo da priča javno.

- Za to je u neku ruku i on kriv jer se nikada nije trudio da se promeni negativna i pogrešna slika javnog mnjenja u Srbiji. Stvari koje su se dešavale u mladosti jesu deo njegovog odrastanja i ne može se vezivati samo za pojedine događaje. Ljudi su kreirali mišljenje samo na osnovu nekoliko takvih situacija, ali svi koji ga poznaju znaju da je on zaista dobar momak. Ne bih voleo da se njegova karijera gleda samo kroz takve situacije koje smo svi mi imali u životu, čime god se bavili - stao je u njegovu odbranu Igor Kokoškov, sada trener Finiksa.

- Vladimir Radmanović, igrač koga izuzetno cenim i volim, plakao je na terasi Skupštine Beograda kada je više od 100.000 ljudi dočekalo reprezentaciju posle Svetskog prvenstva u Indijanapolisu, jer je posle incidenta sa selektorom Svetislavom Pešićem ostao bez zlatne medalje. On će sa tim završiti karijeru i to će mu biti najveći žal. To treba pričati mlađima pa da shvate šta mogu da izgube - bio je direktan Sale Nacionale, a Nikola Kalinić iz Hrvatske je očigledno propustio priliku da sve ovo sazna i nauči iz tuđe greške.

Šta se zapravo desilo u taboru Hrvatske na Mundijalu?

Još pred kraj priprema za Mundijal, Kalinić je odbio da uđe u igru protiv Brazila kao rezerva, pravdao se rečima da ga bole leđa, a onda je posle meča pitao selektora Zlatka Dalića: Kako to da Kramarić može da igra, a ne ja?

Dalić mu je to obrazložio, ali i dobro zapamtio bezvoljnu reakciju. Kada ga je pozvao da uđe u igru protiv Nigerije na pet minuta, Kalinić nije prošao psihološki test, odbio je to kao fudbaler Milana kom je ispod časti za istrči pet minuta za nacionalni tim.

- Na utakmici s Nigerijom Nikola se zagrevao, trebalo je da uđe u drugom poluvremenu, ali je rekao je da nije spreman jer je osetio problem s leđima. To se isto ponovilo protiv Brazila u Engleskoj, da nije bio spreman. Ja sam mirno prihvatio njegovo ponašanje. Jednostavno, tri puta mi kažeš da nisi spreman, a meni trebaju fudbaleri koji mogu da igraju. Hvala lepo i doviđenja - nije okolišao Dalić.

Selektor je zvezdu Milana izbacio iz ekipe i Vatreni su krenuli u pohod na svetsku titulu, sada su na korak do nje. Kalinić je pred put kući poslao saigračima poruku: Želim vam sreću.

Hrvati su sreću zaslužili hrabrošću, upornošću i spremnošću da iznesu treće produžetke u nizu, pitanje je da li će se Kalinićevog poteza iko sećati u svakom slučaju, šta god da se desi u finalu sa Francuzima. Propustio je priliku da uđe u istoriju, od Kramarića je usput naučio lekciju zbog gola koji je ovaj karakterno skromniji napadač dao Rusima za izjednačenje, Dancima u penal seriji.

Nekim novim klincima, talentima i asovima, koji budu oblačili dres reprezentacije na ovim prostorima, ostaje da uče na ovim greškama. Sigurno nije lako suzama natopiti tuđu medalju. Već dobro  natopljenu znojem, stvorenih nekad i u samo pet minuta na travi ili parketu.

VIDEO - Hrvati napravili ludilo u hotelu

(B. Vinulović)