Nadal plakao kao nikad: Rolan Garos mu priredio oproštaj za sva vremena, Rafa održao govor koji će se pamtiti

Neverovatnu ceremoniju priredio je danas Rolan Garos, prvog dana turnira ove godine, najuspešnijem takmičaru na ovom turniru svih vremena - Rafaelu Nadalu. Pošto prošle godine nije uspeo da se od Španca oprosti na adekvatan način nakon njegovog poslednjeg meča na "Filip Šatrijeu", drugi po redu Grend slem turnir je upriličio veliku svečanost ove.

Odmah po izlasku na teren je Rafael Nadal zaplakao kada je video koliko ga navijača čeka, a emocije su bujale kako su se ređali snimci njegovih najuspešnijih trenutaka iz Pariza.

Preporučujemo

Jedva je uspeo da se pribere Nadal i da potom održi govor, na engleskom, francuskom i španskom jeziku. Zahvalio se Francuskoj, Parizu, Novaku Đokoviću, Rodžeru Federeru, Endiju Mariju... Ali bilo je teško doći do reči.

- Teško je, teško je... Dobro veče, dobro veče svima. Ne znam kako da počnem, poslednjih 20 godina sam pobeđivao, gubio, ali svaki put sam bio srećan što sam ovde.

Potom je Nadal nastavio...

- Moja beskonačna zahvalnost Rolan Garosu što mi je dao šansu da imam oproštaj ovde, na najvažnijem terenu moje karijere. Ovo je bila neverovatna priča koja je počela 2004. godine, kada sam došao na Rolan Garos, jedva sam hodao od povrede koju sam imao. Ali popeo sam se na ovaj teren, sanjao sam da se vratim i da se takmičim 2005. godine i tada sam bio prvi put u prilici da igram ovde. Moje prvo iskustvo je bilo da igram protiv svog rivala, ali i inspiracije, Rišara Gaskea. Od tog dana sam u potpuno razumeo šta Rolan Garos znači.

Dodao je da nije bilo lako, ali da ga je rivalstvo sa Novakom i Rodžerom teralo da ide dalje.

- Iskusio sam sve kroz ovih 20 godina, imao sam neverovatne rivale, Novaka i naravno Rodžera. I naravno, mnoge druge. Iskreno, ništa ne bi bilo tako da nije bilo ovakvih dugovečnih rivalstava, koja su nas gurala napred svakog dana. Rolan Garos je jedinstven, ne samo zato što je fundamentalni deo teniske istorije, već zbog svih ovde ljudi koji rade sa osmehom, da bi napravili da ovaj turnir bude jedinstven.

Posebna zahvalnost je išla organizatorima turnira, porodici, prijateljima, svima koji su ga svih ovih godina "trpeli" kroz dobre i kroz loše trenutke.

- Ne mogu da imenujem sve, ali posebno hvala bivšim predsednicima Francuske teniske federacije, takođe Gi Foržeu, koji su me podržavali na svaki način iza kulisa, mnogi drugi, svi su mi pokazali brigu i nežnost i posvećenost. Ne postoje takve reči kako bih mogao da se zahvalim na svemu što ste uradili za mene.  Ovde bih se posebno zahvalio porodici, prijateljima, prijateljima koji su ceo život uz mene i bili su moj stub podrške. Hvala im na svemu. I porodici posebno hvala, uvek su bili tu uz mene i kroz najteže moguće momente i davali ste mi podršku. Svim trenerima, svim fizioterapeutima u mojoj karijeri, takođe puno hvala. Mojoj ekipi koja je tu bila uz mene, koja je bila druga moja porodica. Izvinite ako sam nekada bio naporan, hvala vam što ste me trpeli kroz sve ove godine. Mojoj porodici, mojoj deci, mojoj mami, tati, znam da nije uvek išlo sve kako treba, ali ste mi uvek pomagali i zbog toga vam hvala. 

A najviše je tu svega podneo stric Toni, koji mu je bio i trener.

- Toni, hvala ti što si bio veliki deo mog života i što si bio uz mene, što si me gledao kako pobeđujem, kako patim, kako idem do svojih limita. Nikada nije bilo lako, ali si bio tu uz mene. Hoću da vam se zahvalim što si bio tu uz mene i bio najbolji trener kojeg sam mogao da imam.

Supruga takođe najbolje zna šta je sve značilo Nadalu da bude u Parizu i na Rolan Garosu, baš kao i roditelji.

- Meri, bila si moja najbolja pratnja tokom života. Nisam mogao ni da zamislim da ćemo biti ovde u ovom momentu, nadam se da si uživala zajedno sa mnom. Hvala ti na razumevanju, na pomoći, energiji, što si bila tu uz nas i našeg mališana. Tata, mama, hvala vam što ste mi pružili šansu da se razvijam, da se obrazujem, što ste bili tu uz mene. Bez vas ovo ne bi bilo moguće. Vi ste bili moja najveća podrška. 

Nadal se na kraju obratio i Francuskoj, jedan, poslednji put.

- Za kraj, hvala Francuskoj, hvala Parizu. Vi ste mi dali emocije i trenutke koje nisam mogao ni da zamislim, ne možete ni da znate koliko mi ovo znači, koliko cenim ovo mesto, koje je za mene najvažnije na svetu. Vi ste mi dali šansu da nosim olimpijsku baklju prošle godine i da je predam Zizu. Hvala na statui koju sam dobio ovde dok sam još igrao. Vi ste mi omogućili da se osećam kao Francuz. Ne mogu više da igram pred vama, ali moje srce i moje memorije ostaće zauvek na ovom mestu i među svim ovim ljudima. Hiljade hvala na sve što ste uradili za mene i sve što sam doživeo ovde.

(Telegraf.rs)