Test, test... Jedan, dva, jedan, dva...

Odgledao sam svaki meč Novaka od početka do kraja i jedini zaključak mi je da je ovo sve izgledao i više nego lako. Nekako, podrazumevano. Pobede do četvrtfinala Rolan Garosa su bile kao čekanje veš mašine da završi sa centrifugom, kao čekanje na pumpi da vam natoče gorivo... Suvoparno i mandatno završavanje obaveza i zadataka do ovog čina koji će uskoro postati nešto mnogo teže.

Jedino kada sam pomislio da će da ispusti set bilo je protiv Mutea u drugom kolu. Tu su krenuli da kuvaju ovi sa tribina, da podižu temperaturu nestabilnom Francuzu koji maksimalno poveže dva dobra poteza, a onda sve to upropasti sa nekom nepotrebnom egzibicijom.

Preporučujemo

I da se taj taj-brejk završio drugačijim ishodom, ne verujem da bi Korenten išao u bilo kakvu junačkog preokreta. Novak je naprosto izgurao sa terena sve od Mekenzija Mekdonalda, preko Mutea i Mišolića, pa sve do aktuelnog Kamerona Norija.

Neka mi oproste ovi pobrojani, ali sada sledi ime koje izgleda veliko kao sva četvorica zajedno.

Aleksander Zverev je čovek od pravog renomea i kapaciteta da se suprotstavi najvećem svih vremena. U ovom trenutnom teniskom svetu, biće izazov dostojan završnice. Divi se Novaku, da. Voleo bi da mu bude trener kada bude završio karijeru, poštuje ga bezuslovno i svaku reč umiva istorijom kada priča o njemu.

Biće im ovo drugi duel u ovoj godini, ali je situacija u odnosu na Australiju po svim parametrima drugačija. Sa tih tribina Melburna makar tri puta sam pomenuo da mogu da se kladim da bi ga i povređen dobio da je uzeo prvi set.

O zdravoj verziji Novaka u tom momentu nije smelo ni da se razmišlja, jer je Saša tada u polufinalu poslao najsporiju verziju sebe. Njegovi "zaveslaji" su toliko bili prolongirani da je Đoković imao vremena za poštene razmene sa osnovne linije.

Sada ovde imamo zdravog i do četvrtfinala neistrošenog Novaka, dok se za Zvereva ne zna proceniti tačno na kojem je polju.

Posle te Australije je Saša izgledao kao da mu je neko uzeo talenat. Turizam po Južnoj Americi mu je doneo samo frustraciju, u Severnoj Americi je bio četvrtrina sebe, a ni u Evropi se nije baš proslavio, ali je eto uhvatio zalet.

Nije mu ni bilo teško da u Rimu i Madridu napravi bolje rezultate nego u minulom vremenu, jer je u minulom vremenu to izgledalo skandalozno ili u najmanju ruku rekreativno.

Ali, najveći teniseri današnjice tempiraju formu baš za Grend slemove, a Zverev može da kaže "prisutan" na prozivci. Onaj jedan nenadano izgubljeni set protiv polupoznatog De Jonga je nadoknađen tako što mu je Grikspor predao posle sat vremena igre.

Odmoran je i fokusiran. Shvata i on da mu sledi sada bitka pet puta teža nego svaka do ovog momenta.

I jedan i drugi gledaju unapred, i jedan i drugi su svesni da nema težeg puta nego njihovog. Ko god bude izašao živ sa Šatrijea, projektuju mu se Siner i Alkaraz do trofeja.

Što se tiče samog Novaka, sve je redovno. Ima iste rutine, kasni na treninge i konferencije redovno, ali i bez pogovora obavlja zadatke.

Ako bi jedan ekstra zadatak mogao da se ukaže, onda je to mogućnost da sa što manje provedenog vremena na terenu ode do polufinala.

Znam, već je uspeh da samo dođe do polufinala, ali što manje znoja protiv Saše će mu eventualno dati više vazduha protiv Janika ili Karlosa (da mi ne zamere ostali prisutni).

Idemo dalje i čekamo sredu.

Može se reći da su tri koraka do 25. Grend slem titule... A, može se reći i preko 10 sati krvavog posla... A, može se reći i pobede protiv trećeg, drugog i prvog na svetu...

Ko može ako Novak ne može?

(Telegraf.rs)