Hit izjava Aleksandre Krunić po prolasku u finale Rolan Garosa: "Mučenica, jadna, pustite je..."

Jedna od najboljih srpskih teniserki, Aleksandra Krunić, uspela je da se plasira u finale Rolan Garosa, a na konferenciji za medije priznala je kako se osećala povodom toga. Ali prvo je morala da odmori.

- Može, može, da se držimo za ruke - rekla je, a potom nastavila:

Preporučujemo

- Odigrale smo, mislim da nam je ovo bio najteži meč i najteže protivnice na samom turniru. Igrale smo protiv jako sličnih rivalki kao što smo nas dve, znala sam da ćemo morati dosta da trčimo, jer igraju dosta lobova i da tako neutrališu osobu na mreži. Dobro su to radile, mislim da nijedan lob nisu pogrešile. Meni je bilo teško, jer smo bile pasivne u prvom setu, nismo uazile na te lobove. I njen trener je govorio da moramo da preuzmemo odgovornost i inicijativu jer im sporiji ritam odgovara. Mogli smo samo tim kvalitetima naših udaraca da ih dobijemo. Ta igra mačke i miša bila bi nam dosta teška, bilo je dosta vetra. Da je bilo pod krovom, bilo bi nam jednostavnije. Mislim da smo isceđene i psihički i fizički, prvi set nam je oduzeo dosta emocija i snage. Imale smo šanse i brejk i mini brejk u taj-brejku. Bile smo pasivne. U drugom smo se smirile, govorila sam Ani da ne gubi energiju na nervozu i traženje perfekcionizma. Treći set je bio baš onako... Izgubila sam servis za 0:2, jurile smo ih, stigle smo ih. Ana je odservirala na 30:30 jedan od najboljih servisa na turniru. Bila sam u fazonu samo da dobijemo neki lakši servis i gledam drugi servis, meč lopta, govorila sam samo da ubaci, ja ću da ginem na mreži, samo da ubaci, možda joj bude gore nego tebi. Gledam i razmišljam da li da stavim reket, pa sam stavila. Dule Vemić mi je pokazivao volej, kaže vidim da si ternirala, ali ne znam koji ti je to udarac. Ono nije ni volej. Molila sam se da nekako uđe unutra da ne stojim na terenu.

Priznala je kako se oseća zbog prolaska u finale...

- Neverovatan je osećaj. Toliko društva mi je došlo, dolaze i sutra i u nedelju. I konstantno sam u nekom gasu, oni su došli. Ne znam da li je gore da li da dođu ili da ne dođu, prija mi što su tu i podržavaju me. Došle su mi dve drugarice iz Njujorka na 72 sata, moram da ih ispoštujem, a meni nije dobro već u prvom setu. Jako jako neočekivano, ta priča sa Anom bila je potpuno neočekivana. Ove dve nedelje dale su mi veta ru leđa. Koliko god imam respekt prema igračicama koje su osvajale slemove, sad sam poverovala da imam taj tenis u sebi. Trebalo mi je da se potrefim sa nekim ko mi teniski odgovara, Anu dugo znam, zna da bude teška prema sebi i da traži previše. Odrasle smo u istom sistemu u Rusiji, znam odakle potiče, znam je, nadopunjujemo se super. Poklopile su nam se kockice. Dosta će mi ovo pomoći kako sam se upisala u grend slem finale. Da izdahnem, kažem 'okej, uspela sam sa tim. Sad da nastavim da gradim to.

Otkrila je da je to velika zasluga i njene saigračeice.

- Danas je generalno bio meč van ritma, Ana voli ritam donekle. Znala sam, da će biti vetra i da će joj to otežati sve. Pošto su one neutralisale i mene, nisam mogla ništa na voleju, trčale smo dosta, znala sam da ja mogu da istrčim tri sata, da sam takav igrač, ona je neko ko će da pomogne na voleju i da 'seče' neke lopte koje ja ne bih. Meni prija da budem ravnija linija na terenu, ona ima drugačiju energiju, ja sam ta koja mora da preuzme odgovornost i da spusti energiju kao u drugom setu, da je okej da se iznerviraš, ali da ne trošiš mnogo vremena na to. U dublu pobeđuješ i gubiš zajedno. Možda sam mogla više odgovornosti da preuzmem kad je ona bila stegnuta i umorna. Njoj treba dosta treninga, meni treba duplo manje treninga kako ide nedelja, da ostanem svežija u glavi. Dobro je osećam, tako mislim. Meni bude teško kada je neko negativan na terenu. Teško mi je kada uđe u njenu negativu u smislu da jako sebe osuđuje i ulazi u taj neki momenat. Meni ne smeta greška, samo da se ne vučemo energetski, jer se onda ja nerviram. Nekad je tako energetski, kada partner krene da se nervira, dešavalo se to i meni da šizim, da bacam reket, pričali su mi da ne stavljam takvu odgovornost na partnerku. Razumem je, mislim da ponekad hoće previše da mi pomogne na voleju. Ona mi se izvini. Ja odserviram loše, ona nas napuca u sredinu, ona mi se izvinjava zbog te sredine, reko prijateljice ja serviram 85 na sat, možeš ti da odeš... Mora da skapira i gde je moja greška. Svesna je, jedna je od devojaka koja je svesna te negative. Zna na terenu da mi kaže da ne radim nešto, pa ja zastanem, onda mi kad sednemo kaže 'dobro si uradila, ja sam nervozna'. Nekad me istrpi, nekad rešimo problem, ja ne bi smela da pisnem, nemam dovoljno kredita da pričam.

Na kraju je prokomentarisala i naredne rivalke.

- To su devojke koje će igrati dubl, da su bile Ruskinje, bile bi singlašice. Moraćemo da trčimo za lobovima Erani je pametna, namazana, oseća teren. Paolini zna da pripali iz forhenda i bekhenda, igrala sam protiv nji h na tvrdoj podlozi. Prvo moramo da se fokusiramo na odmor, da sa što više snage izađemo, istrošile smo se više nego one. Moraćemo da igramo pametno, da koristimo ceo teren, gornji, donji deo. Ako već igramo finale, dobile smo prve favorite, ako se igra, igra se protiv jednih od najboljih, to mi je izazov, volim da igram više protiv nekoga od koga se očekuje. Meni je prepreka bila, okej ne igraš protiv nosilaca. Znam da je Ana razmišljala da mora nešto danas da uradi. Da zaboravlja da sam i ja na terenu, da sam tu ako ona ne može na terenu. Ne zato što ne veruje meni, nego ima velika očekivanja od sebe, perfekcionizam nikada nikoga nigde nije doveo, prva ću da popujem protiv toga. Igramo protiv jednih od najboljih, kad je bal nek je maskenbal. Da igramo agresivno od prvog poena, da ja budem singl igrač ,da koristim brzinu svojih udaraca, da ne budemo u njihovom ritmu. I ovi ljudi što su došli da navijaju iz raznih država, maltretirala sam ih dva i po sata. Nije bilo za džabe.

I za kraj je dodala...

- Mučenica, jadna, pustite je. Videle smo se ovde, pred prijateljima sam je isprozivala u svom stilu. Igrala sam sa Sabrinom puno mečeva. Ona je takva devojka da nisam osetila pritisak sa njom, uživala sam, niko me nije osuđivao ni za moje glupe odluke. Imala sam slobodu. Prijateljice smo. Super mi je bilo na terenu sa njom. Dešavalo se meni da u zadnji čas i deset minuta pre. Imala sam dogovor, pa ako vidiš da ne ulaziš... Mislila sam da će naći nekog više rangirano, nije nam velika razlika u rangu kad sam videla. Kupila je kartu ocu, muž joj je dolazio, nije htela da rizikuje da ostanemo van glavnog žreba. Uvek sam bila u fazonu da se sve dešava sa razlogom, ne sad kao ti si izgubila drugo kolo, ja sam u finalu. Poželela mi je sreću, navija. Ne verujem ni da ona sad sedi i priča da je super što je to uradila, ne znam ni da li je igrala uopšte sa tom devojkom. Rekala mi je da uživa da igra sa mnom, da smo super. Nije donela odluku koja joj je prijala sigurno, nije ni meni prijalo. Ne znam da li je dogovorila sa nekim tad, čisto da mi savest bude mirna, moram da je pitam. Pre sam ja bila ta koja će da ispoštuje druge. Često mi se dešavalo da ostali gledaju sebe dok ja poštujem druge. Svako gleda sebe, nije nam karijera još 50 godina, moraš da radiš ono što je najbitnije za tebe. Moraš da ostaneš fer i korektan.

(Telegraf.rs)