Srbi, ovako nećete dobiti ni novog Novaka Đokovića ni ponovo postati šampioni sveta

Srbija je za vikend ostala u Svetskoj grupi I, teniskoj eliti. Doduše, tu smo već nekoliko godina negde zaglavljeni na stepenici između "baš, baš" vrha i eventualne degradacije. Ali, održavamo se. Tenis je u ovom veku postao jedan od stubova našeg sporta, pre svega zbog Novaka Đokovića, ali i zbog Ane Ivanović, Jelene Janković, Viktora Troickog, Janka Tipsarevića, Nenada Zimonjića... I još mnogo asova koji su došli nakon toga i koji bi, nadamo se, mogli da dođu u vremenu pred nama. No, zaslužuju li Srbi da opstane ta veština na tom nivou? Po onome što smo videli u Nišu... Ne.

Čair. Srbija vodi protiv Litvanije 3:0 i zasigurni je pobednik ovog dvoboja. Na teren izlazi Ognjen Milić, jedini mladić koji bi mogao da poveže generacije i da očuva ime naše zemlje u teniskom vrhu. Da premosti jaz koji je nastao izostankom sistema u zemlji koja je imala bezmalo dve decenije da ga koliko-toliko uspostavi.

Preporučujemo

Ognjen je izašao na teren i doneo novi bod Dejvis kup reprezentaciji - pred 200 ljudi. Ako je i toliko bilo.

Sada, mnogi će reći da u Čairu i nije moglo da bude više ljudi shodno tome da je priča rešena, da su Litvanci potučeni i da se sada igra egzibicija. Nije tako.

Nije bilo nikog da podrži Milića u svojoj prvoj pobedi za Srbiju. Da se oseti momenat i da se prisustvuje jednom fragmentu istorije belog sporta u Srbiji. Ogi je pre nekoliko meseci napravio teške probleme jednom Alehandru Tabilu usred Čilea pred gomilom razuzdane domaće publike koja je zaista poznata po fer i sportskom navijanju (naravno da nije). Uzeo mu je set, najavio proboj i ovaj klinac je došao da pred svojim narodom pokaže šta zna i pokazao je... Doduše, slabo je bilo njegovog naroda.

Da li je Novak Đoković jedini čovek koji će na teniskom polju napuniti sve arene i dvorane u našoj zemlji? Da li je potrebno da se igra finale Dejvis kupa da bi ljudi bili zainteresovani? Animirani?

Evo, odmah da vam kažem, neće biti ni novog Novaka Đokovića ni novog finala i titule Dejvis kupa ako je ovo naša nova realnosti.

Nije lako artikulisati krivicu toga što je šačica ljudi gledala najvećeg našeg talenta, jer ni Miomira Kecmanovića i Hamada Međedovića, već etablirane asove srpskog tenisa, nije baš posmtrala sila ljudska. Otprilike, do hiljadu ljudi. Ako budemo ambiciozni, možda malo preko hiljadu.

Tada ništa nije bilo rešeno i na terenu su bili momci sa najvećih teniskih pozornica, pa se nije našlo za shodno da se podrži. Da se Srbija pogura i ostavi u eliti. Da se sanjaju možda neke nove "salatare" pri tom prvom koraku.

Kao da se svakog dana gubi i ono malo što se ima, a da se traži najviše. Nije Nikola Jokić bio u grešci kada je rekao da Srbi vole pobednike. Nije bitno koji je sport po sredi. Pratiće se i bob i karling, samo da imamo šampiona tu.

A, da bi se stvorio neki novi Novak Đoković, da bi se stvorila neka nova Dejvis kup titula, moraće da se podrži. Moraće da se stane iza tih momaka koji jednom do dva puta dođu u Srbiju da bi obukli njihov dres.

I sada ponovo nastavljamo putem krivca, jer je i sam format Dejvis kupa uništio tu draž i želju da se prati teniska reprezentacija. Neke zemlje se poput Danske i Brazila održavaju, a neke poput Srbije i Norveške tonu bez posete.

Toliko je ovaj balon bušan sa svih aspekata da samo vizionar može da sanira štetu. I ne zna se gde je prvi, a gde poslednji problem. Jednostavno ih je mnogo na svim nivoima.

Da li je ovo ili da li je ono...

DETEKTOVANI PROBLEMI

Šta je do nas?

- Srbija već tri godine nije na finalnom turniru Dejvis kupa, ali se održava u Svetskoj grupi I... Da li bi popularizaciji pomogao novi plasman u doigravanje za titulu?

- Novak Đoković, nosilac popularnosti, retko je u ovoj fazi karijere uz nacionalni tim. Opravdano. Skoro 15 godina nije propustio nijednu obavezu, sada meri po 20 puta i pažljivo jednom seče.

- Medijske aktivnosti TSS i promocija tenisa su zaista na minimumu ili krajnje nemušto organizovani. Možda i oni rade nešto, ali to je totalno nevidljivo.

- Izostanak sistema TSS ili nepravilno postavljen sistem TSS koji ne daje rezultate. Nijedan teniser u ovom veku nije plod sistema, već individualnih izgaranja roditelja, lična ulaganja. Nijedan.

- Vaganje bitnosti nastupa reprezentacije Srbije. Kada Novak igra, onda je bitan duel i sa Tadžikistanom. Ako Novak ne igra, onda... Nema podrške za ostale. Na taj način, novog Đokovića nećete ni videti ako vam je samo do Đokovića stalo.

Šta je do ostalih?

- Dejvis kup kao da je izgubio vrednost. Otkad se jedan do dva duela godišnje igraju na tlu svoje zemlje, sve je na mnogo manjem nivou. Ovaj format takmičenja se nije proslavio i čini se da će sve manje davati rezultata.

- Problem se u ovom polju samo prelio na Srbiju. Ovaj problem muči skoro sve zemlje. Dejvis kup i tenisko prvenstvo moraju da nađu ponovnu snagu i upotrebu. Već sada mora da se traži rešenje. One najbitnije mečeve bi trebalo igrati na domaćem i gostujućem terenu, a ne u formatu finalnog turnira u "random" gradu. Ovakav format nije održiv, definitivno.

- Protivnik nije bio previše zanimljiv (da oproste Litvanci). Butvilas i Gaubas nisu momci iz Top 100, nisu baš previše poznata imena. No, kao i kod fudbala i košarke i svih ostalih sportova, možda je logičnije da dođeš da bodriš svog predstavnika nego da to zavisi od toga sa kim on igra.

Šta sada sledi?

Prošli smo Litvaniju i ostali u Svetskoj grupi I. To znači da ćemo u februaru igrati protiv protivnika koji nam žrebom bude dodeljen. Ako i u februaru slavimo, narednog septembra ćemo igrati plej-of protiv sledeće reprezentacije, pa ako i tu slavimo, idemo na finalni turnir gde se igra za titulu svetskog šampiona.

To nadmetanje je na samom kraju sledeće godine. Čini se da ima mnogo vremena, ali nema. Jedan kiks vodi ponovo na početak ili u niži stepen.

Vrlo moguće je da ni u februaru neće biti Đokovića. Međedović i Kecmanović će ponovo morati da nose teren na svojim leđima. Onda bi bila velika verovatnoća da ga vidimo u septembru.

Sve u svemu, bilo bi dobro da se držimo nekog plota kojeg sada nema. Iz više razloga.

A, na nama je da podržimo ove momke koji obuku taj dres Srbije i izađu na teren i u naše ime. Videćemo da li će nam februar biti od sreće ili od nesreće.

(Telegraf.rs)