Jak među nejakima: Evo zbog čega se Aleksandru Zverevu osporavaju ovogodišnje Grend slem titule i uspesi

Aleksandar Zverev je najveći pobednik ovosezonske anargije u svetu tenisa. Postao je, ne samo Grend slem šampion, nego vlasnik dve Grend slem titule. Došao je do drugog mesta na svetskoj rang listi sa tendencijom da napadne i vrh. Ali, postoje glasovi koji mu ne daju mira. Ti glasovi mu govore da je u haosu iznašao lakši put kroz svaki žreb i da nije naspram sebe, u najbitnijim momentima, imao one najveće u belom sportu.

To i jeste i nije istina.

Preporučujemo

Istina je da je Zverev ove godine podigao trofeje Rolan Garosa i US Opena, te igrao finale Vimbldona. Kada se pogleda ta statistika, on je najuspešniji teniser u ovoj sezoni bez premca.

No, u Parizu nije imao ni Janika Sinera ni Karlosa Alkaraza na svom putu, a u finalu je pobedio Flavija Kobolija. U Njujorku takođe nije imao ni Španca ni Italijana na svom putu, a u borbi za pehar je pobedio Bena Šeltona.

Ti navodi su usmerili pedantne statističare da pogledaju njegov skor sa onim najboljima sa reketom i otkriju jednu prilično gorku skrivalicu - Zverev ima duboko negativan skor sa Top 10 igračima u ovoj godini!

Verovali ili ne, Saša je u poslednjih 10 mečeva sa Top 10 igračima ove sezone čak osam puta poražen.

Izgubio je pet puta od Sinera, jednom od Tejlora Frica, Karlosa Alkaraza i Aleksa De Minora. Bio je uspešan samo protiv pomenutog Šeltona na US Openu i od Frica na Vimbldonu.

Situacija se, jednostavno, dobro odigrala po njega. Bio je bolji od onih koji su mu se našli na putu kada su ostali favoriti padali.

Kada je na Rolan Garosu najednom posle trećeg kola postao daleko najveći favorit (posle ispadanja Sinera i Đokovića), on je svoje zadatke sve obavio.

Kada je na US Openu postao ubedljivo glavni pretendent (posle ispadanja Alkaraza u četvrtfinalu), on je svoje zadatke sve obavio.

Doduše, u Njujorku mu se namestilo da bukvalno do samog finala nema niti jednog tenisera koji je bio među 20 prvih nosilaca turnira.

U Parizu mu se namestilo da do finala nije imao niti jednog igrača koji je među 25 prvih nosilaca na takmičenju. I u samoj borbi za trofej mu je na megdan izašao 10. kosturaš u tom momentu.

Da li je on kriv za to? Naravno da ne.

On je, kao što smo rekli, samo koristio prostor koji mu se dao. On je svoje zadatke rešavao. On je opravdao svaki put ulogu favorita kada je to bilo bitno, makar na Rolan Garosu i US Openu.

Verovatno bi sada bio i šampion Vimbldona da mu se Siner nije našao na putu kao poslednja prepreka.

Ipak, moramo priznati da je kontrast 2-8 u pobedama protiv najboljih zaista čudan podatak za nekog ko je uzeo dve Grend slem titule i umalo treću u jednoj sezoni.

Od velikih turnira do kraja godine ostali su još Šangaj, Pariz i završni Masters, ali tek u januaru možemo ponovo videti onu najveću scenu kada krene nadmetanje na Australijan Openu.

Kod velikih šampiona se gledaju "sitna crevca", uvek se nađe zamerka, ali statistika je još jednom pokazala da je krhka i da ne pokazuje one glavne stvari.

(Telegraf.rs)