ĐINĐIĆA JE STVORILA DB, A JUL SLOBA MILOŠEVIĆ! Ispovest čoveka koji zna sve DRŽAVNE TAJNE!

Čovek koji je najbolji svedok devedesetih godina govori o tome ko je stvorio Zorana Đinđića, kako je postao prijatelj Mire Marković i Slobodana Miloševića i kako je napravljen JUL

Imam nameru još dvadeset godina da im pravim probleme. Još sam mlad! Ta Sterijina nagrada je veoma dobro smišljena. To je fin način da se stavi tačka na moj "slučaj" i da mi se kaže: "Hvala. Ti si svoje završio." Ali nisam završio. Nikakve nagrade za životna dela koje oni meni daju neće okončati moju aktivnu ulogu u društvenom životu, niti moje bavljenje kulturom, ispričao je u velikoj ispovesti Nedeljniku Ljubiša Ristić, dobitnik svih najvećih svetskih nagrada za pozorište, čovek kojeg neki smatraju jednim od najvećih evropskih reditelja 20. veka, ali i čovek koji je postao simbol svega lošeg iz devedesetih kada je na političku scenu postavio komad Mirjane Marković i Slobodana Miloševića - Jugoslovenska levica.

Preporučujemo

BEOGRAD JE OKUPIRALA AMERIKA, SRBIJA JE NESTALA! Evo šta bi bilo sa Srbima da nije bilo Slobe Miloševića!

Ristić je za Nedeljnik govorio o JUL-u i devedesetim, o "Bubi u uhu" i Bojanu Stupici, današnjoj kulturi i ministru Ivanu Tasovcu, o privatizaciji pozorišta i Oliveru Frljiću, Biljani Srbljanović, o rehabilitaciji Draže Mihailovića i Jugoslaviji, o Zoranu Đinđiću, o levici i desnici u Srbiji i Grčkoj...

Ristić je ispričao kako je došlo do toga da stane na čelo JUL-a.

ISPOVEST MIRE MARKOVIĆ: Jedina želja mi je da se vratim u Srbiju i odem na SLOBIN GROB!

- Mira me je pozvala i zamolila da dođem da razgovaramo. Pozvan sam da pomognem u formiranju jednog levičarskog i jugoslovenski orijentisanog protivnacionalističkog i protivdesničarskog pokreta, kom je bio potreban moj program. Taj program je podrazumevao ono što sam zastupao čitavog svog života, i u umetnosti i u politici. Nema tu neke misterije. Odbio sam da se uključim u politiku onda kada su se svi uključivali, za vreme rata. Kad je trebalo sklopiti mir 1995. godine, kad je bio Dejton i kada je trebalo da se uđe u period obnove zemlje i obnove društvenog života bez sankcija, meni je vrlo jasno predočeno da je to što zastupam godinama neophodno zemlji i ljudima koji vode zemlju. Na inicijativu prvog čoveka države koji se zvao Slobodan Milošević, do mene je stigla reč o toj potrebi. Milošević je bio predsednik države, ali istovremeno i predsednik partije koja je bila na vlasti. Međutim, Socijalistička partija se držala nacionalističkim emocijama rata. Za Jugoslaviju koja se posle rata uključuje u međunarodnu zajednicu i uključuje se u svet, Miloševiću ta takva partija nije odgovarala. Bilo je potrebno rekonstruisati stvari koje su bile izgubljene. Dakle, Milošević je pravi inicijator pokreta koji se zvao Jugoslovenska levica. Mira Marković je žena koja je sa strašću sprovodila to - kazao je Ristić.

On i danas govori da je JUL bio partija "sa fantastičnim članstvom i sa očajnim rukovodstvom".

- To sam na glavnom odboru Jugoslovenske levice rekao čitavom rukovodstvu. I dalje iza toga stojim. Jedino što je u JUL-u vredelo bilo je njegovo članstvo. Navala raznoraznih zainteresovanih za učestvovanje u rukovođenju i dobijanje informacija iz izvora najbližeg vrhu vlasti, jeste ono što je od početka bilo loše u JUL-u. Mira Marković za takav razvoj događaja snosi deo krivice. Bila je vrlo neoprezna. Verovala je ljudima koji su je okruživali, a kojima nikako nije trebalo da veruje. Vremenom, napravili su od JUL-a fenomen. Jugoslovenska levica je postala opšte mesto za sve što je loše, a Mira Marković je postala zlo koje je krivo za sve. To je jedna vrlo uspešna propaganda svih desničarskih, levičarskih, centrističkih, socijaldemokratskih, ovakvih i onakvih političkih snaga. Aleksandra Vulina ne bih komentarisao. Ne zamerite mi - rekao je on.

Ristić je za Nedeljnik ispričao kako je upoznao Zorana Đinđića.

- Đinđića sam upoznao kao studenta kog mi je Milorad Vučelić doveo, tobož da pričamo, a zapravo da me pokaže tom Đinđiću. Još kao mlad bio je jedna u perspektivi značajna pozicija, koju je državna bezbednost kod nas pripremala za velike stvari do kojih je i došlo. Tako se to i završilo. Nažalost. On je bio inteligentan. Nije se on mnogo brinuo oko pitanja kao što su ideali i tako to. Čak je i otvoreno govorio: 'Ko hoće da govori o moralu, neka ide u crkvu.' Ipak, mislim da bilo koja ljudska delatnost bez vođenja računa o moralnim načelima, i bez vođenja računa o doslednosti i čvrstini ideja ne može imati neki naročiti ishod. Ma koliko to izgledalo profitabilno, unosno, oportuno u pojedinim trenucima, na kraju se uvek ispostavi kao veoma jednostavno - kaže Ristić.

(Telegraf.rs / Izvor: Nedeljnik)