VAPAJ PARAĆINACA: Živimo u hororu, životinje imaju veća prava od nas! (FOTO)

Pojedini radnici nekadašnje Fabrike štofova danas su socijalni slučajevi koji svakog dana kad ustanu razmišljaju gde će da zarade za hleb. Samo jedan ima posao, ostali su nezaposleni, sezonski radnici, nadničari, starci i "sitna deca". Da sami nađu novac i obnove krov nad glavom mogu samo da sanjaju

Ubedljivo najstrašnije mesto za život u Paraćinu, takozvana "Štofarska kolonija", nakon poplave sad je u fazi raspadanja, a stanari se boje da se zgrada ne sruši!

Preporučujemo

Deo do reke se raspukao, kiša se preko ruiniranog krova probija do kreveta, vetar nosi ono što je od crepova ostalo, hodnici memljivi i mračni bez svetla... Oni koji žive u prizemlju ostali su i bez te sirotinje od stanova jer ih je voda potopila.

Stanari za sebe kažu da su "umetnici u preživljavanju", ali i umetnike je sad napustila inspiracija. Oni su nekadašnji radnici zakatančene Fabrike štofova. Nekada radnici - sada su socijalni slučajevi, koji svakoga dana, kad ustanu, razmišljaju gde će da zarade za hleb.

Samo jedna osoba među njima je u radnom odnosu. Ima i nekoliko penzionera s minimalnim primanjima. Ostali su nezaposleni, sezonski radnici, nadničari, starci i "sitna deca". Da sami nađu novac i obnove krov nad glavom mogu samo da sanjaju.

- Pre poplave imali smo neku nadu, obraćali smo se mnogim nadležnim institucijama u gradu. Dobili smo savet da formiramo Skupštinu stanara i da otvorimo račun, pa da se onda nađe neki model da se obezbede pare za popravku krova. Sve je ostalo na razgovoru. Sad, nakon poplave, toliko je ljudi u Paraćinu kojima treba pomoć da nas više niko ne vidi – očajna je Zlata Jovanović.

Ova nekadašnja štofarska radnica živi na mansardi zgrade koja još ima prizemlje i sprat. Mansarda je u očajnom stanju. Stanari uglavnom nemaju kupatila pa koriste zajedničke toalete i imaju zajedničku prostoriju za uzimanje vode i hrane. To je i potencijalni izvor zaraze, a kako je pod od dasaka, postoji stalna opasnost da neko od njih propadne, i to pravo u sobe onih koji su ispod!

Jovanovićeva rezignirano kaže, a i ostali isto misle, da svi u Srbiji imaju veća prava od njih. I izbegli i raseljeni, i nacionalne manjine...

- Čak su i životinje više zaštićene. Evo, zima je na pragu, a mi ne znamo šta ćemo. Nemamo čak ni nadu. Naše obraćanje medijima je naš poslednji pokušaj da još nešto uradimo, makar zbog dece. U protivnom, preostaje nam samo da čekamo da se zgrada "sklopi" nad nama – priča Zlata.

Stanari su poslali dirljivo pismo paraćinskom udruženju građana "Pokret dostojanstvenih", koje im je svojevremeno pomoglo da uspostave kontakt s opštinom i da formiraju Skupštinu. Nažalost, dalje se nije odmaklo, pa je predsednica ovog udruženja Vesna Živanović najavila da će se potruditi da zakuca na sva vrata kako bi cela Srbija i svet saznali za ove nesrećnike.

- Radnici štofare nekada su mogli da žive, a sad nemaju ni da prežive! Eto šta su reforme u Srbiji donele običnom čoveku. Država je zato ta koja treba prva da pomogne jer ovo su prave žrtve tranzicije – kaže ona.

Svi koji su mogli otišli su iz ruinirane zgrade u Ulici majora Gravrilovića 12. Ostali su oni koji nemaju kud.

(Z. R. P.)