PRIČA O NASTANKU ISLAMSKE DRŽAVE: Da nas Amerikanci nisu hapsili, nikada ne bi uspeli da se organizujemo!

Pročitajte na kakve neverovatne načine su se dovijale sadašnje vođe Islamske države, i kako su uspele ispred noseva Amerikanaca da formiraju Islamsku državu

Teroristička organizacija Islamska država rođena je u jednom zatvoru u Iraku, i to ispred nosa američkih bezbednosnih službi, priča jedan visoki komandant te grupe za britanski "Gardijan".

Preporučujemo

Ovaj nekad mladi džihadista, sa ratnim nadimkom Abu Ahmed, dospeo je pre deset godina u Kamp Buka, zatvor na jugu Iraka, a danas je visoki zvaničnik Islamske države.  Priseća se da je, kao i drugi zatvorenici, u kamp došao sa velikim strahom, ali da su ubrzo svi shvatili da američki zatvor zapravo pruža izuzetnu priliku.

- Nikad ne bismo mogli ovako da se okupimo svi u Bagdadu ili negde drugde. To bi bilo opasno. Ovde, ne samo da je bilo bezbedno, već smo bili samo par stotina metara udaljeni od rukovodstva Al Kaide - priča on. Upravo je u Kamp Buki upoznao Abu Bakr al Bagdadija, sadašnjeg vođu Islamske države, za koga se tvrdi da je najopasniji teroristički lider na svetu.

- Niko od nas nije znao da će on završiti kao lider - priča Abu Ahmed koji je u najranijoj fazi postao član grupe. Američka okupacija koja je, kako su on i njemu slični verovali, pokšavala da nametne promenu vlasti u Iraku u korist većinske šiitske populacije, a na štetu vladajućih sunita, zapravo je podstakla militantno delovanje Abu Ahmeda i njemu sličnih.

Njegova rana uloga u onome što će kasnije postati Islamska država obezbedila mu je sada visoku poziciju u "probuđenoj pobuni" koja se prelila van granica i stigla do Sirije.  Pristao je da priča za "Gardijan" tek posle dve godine ubeđivanja i pošto je i sam počeo da sumnja u ispravnost ideologije IS. Brutalnost IS počela je da se kosi sa njegovim stavovima koji su vremenom omekšali.

Al-Bagdadi, kako priča sagovornik "Gardijana", u početku je bio na distanci od drugih zatvorenika koji su ga smatrali tajanstvenim, dok su čuvari imali utisak da je on imao umirujući uticaj na okruženje i obraćali mu se sa molbom da pomogne u rešavanju sukoba među zatvorenicima.

- To je bio deo njegove taktike. Imao sam utisak da krije nešto od spoljnog sveta. Bio nam je dalek - priča Abu Ahmed. Bagdadija su američke snage uhapsile u Faludži u februaru 2004. godine kada je već vodio jednu militantnu grupu. Većina zatvorenika - njih 24.000 podeljenih u 24 kampa - uopšte nisu znali ko je Bagdadi. Zatvorom se upravljalo po strogim hijerarhijskim linijama.

- Boja naše zatvorske uniforme odražavala je naš status - kaže on navodeći da su zelenu odeću nosili osuđeni na duge kazne, crvenu oni koji su počinili zločine u zatvoru, dok su žuta i narandžasta bila za obične zatvorenike. Mala militantna grupa koju je Bagdadi predvodio pre dolaska u zatvor, bila je jedna od mnogih nastalih na talasima pobune sunita od kojih su mnogi potom stali pod zastavi Al Kaide u Iraku, a zatim i Islamske države u toj zemlji.

- Bagdadi je bio tih i harizmatičan. Imali ste utisak da je neka važna osoba. Ali bilo je drugih mnogo važnijih, iskreno, nisam mislio da će dogurati tako daleko - priča Abu Ahmed.

Kako je vreme prolazilo, Bagdadi se sve češće nalazio u središtu svakog problema u zatvoru. "Želeo je da bude vođa - i koristio je taktiku zavadi pa vladaj da ostvari ono što želi - a to je status. I uspeo je", kaže sagovornik britanskog lista. Do decembra 2004, Bagdadi je pušten iz zatvora. Američke snage su ga veoma poštovale, nastavlja on i dodaje da je, za razliku od drugih zatvorenika, Bagdadi mogao da odlazi u druge kampove, da posećuje razne ljude.

- A za sve to vreme, nova strategija izgradnje Islamske države koju je vodio, izrastala je pred nosem Amerikanaca. Da nije bilo američkog zatvora u Iraku, ne bi bilo ni Islamske države danas. Kamp Buka je bio fabrika koja nas je sve stvorila, izgradila našu ideologiju - priča Abu Ahmed.

Ti zatvori su tako postali leglo radikalizacije, svi lideri sastajali su se tu redovno. Najvažnije figure u Buki bili su oni bliski nekadašnjem lideru Al Kaide Abu Musab al-Zarkaviju koji je 2004. priznat kao vođa džihada.

- Imali smo puno vremena da sedimo i planiramo. Bilo je savršeno okruženje. Dogovorili smo se da se okupimo kad izađemo. Lako smo se povezali - priča Abu Ahmed.

Prema rečima Hišama al-Hašimija, analitičara iz Bagdada, iračka vlada procenjuje da je 17 od 25 najvažnijih lidera Islamske drzazve boravilo u američkim zatvorima između 2004. i 2011. godine. Uprkos rezervama, do 2006. Abu Ahmed je, kako kaže, već postao deo "ubilačke mašine" koja je u naredne dve godine radila punom parom.

Iračani su, priča on, najvažniji ljudi u sastavu sadašnje Islamske države zbog toga što su se godinama pripremali za to.

- Potcenio sam Bagdadija. I Amerika je potcenila ulogu koju je imala u tome što je od njega stvorila ono što je danas - kaže on.

Abu Ahmed je i dalje član IS, aktivan je u operacijama grupe u Iraku i Siriji. I mada je u razgovoru za "Gardijan" priznao da nevoljno ostaje u njoj ipak ne želi da rizikuje da je napusti. Život u okviru Islamske države znači moć, novac, žene i status - sve privlačne draži za ove mladiće opsednute time - ali znači i ubijanje i dominaciju jednog pogleda na svet u koji više Abu Ahmed ne veruje tako vatreno.

- Najveću grešku sam napravio kada sam im se priključio - kaže on i dodaje da bi napuštanje grupe dovelo do ubistva njega i njegove porodice.

Njegov životni put sličan je mnogim drugim pripadnicima IS: u početku borba protiv okupacione vojske, zatim sukob sa starim sektaškim neprijateljem, a sada rat.

- Ima i drugih koji nisu ideolozi. Ljudi koji su počeli u Buki kao ja. Posle je sve postalo mnogo veće od nas. To ne može da se zaustavi. To je van kontrole bilo kog pojedinca, i Bagdadija, i bilo koga u njegovom okruženju - zaključuje Abu Ahmed, prenosi "Gardijan".

(Telegraf.rs / Tanjug)