ISPOVEST SRBINA OBOLELOG OD HEPATITISA: Bio sam izložen diskriminaciji i poniženju!

Dragiša Zekić, izvršni direktor organizacije Hepatitis Hilfe u Beogradu, preneo nam je svoja iskustva s ovom bolešću, kroz šta je sve prošao i koliko je trpeo diskriminaciju poslednjih 30 godina od kada se prvi put suočio s hepatitisom

Oboleli od virusa HIV-a i virusnih infekcija hepatitisa u Srbiji nailaze na poniženje, diskriminaciju i brojne predrasude. Suočavanje obolelih s okolinom i način na koji se ljudi ophode prema njima govori o tome da su ljudi s ovom bolešću "stavljeni na strub srama".

Preporučujemo

Dragiša Zekić, izvršni direktor organizacije Hepatitis Hilfe u Beogradu, preneo nam je svoja iskustva s ovom bolešću, kroz šta je sve prošao i koliko je trpeo diskriminaciju poslednjih 30 godina od kada se prvi put suočio sa hepatitisom.

On kaže da mu je prvi put nakon bezlazlenog rutinskog pregleda ustanovljeno da ima nešto, što će se tek kasnije dijagnostikovati kao hepatititis C.

- Inficiran sam dugo, preko 30 godina. Dijagnoza mi je uspostavljena 1984. i tad su mi rekli da imam non A i non B virus, a tek 1989. je izolovan virus, da bi devedesetih godina prva testiranja u Srbiji pokazala da se radi o hepatitisu C - kaže on.

Naš sagovornik kaže da je u Americi sedamdesedih godina uspostavljena dijagnoza non A non B za virus za koji se jedino znalo da ima slične posledice kao hepatitis B.

Zekić objašnjava da su njemu prilikom rutinske posete Infektivnoj klinici zbog mučnine i povraćanja urađene analize i enzimi jetre i tada je otkriveno da su mu parametri visoko iznad granica uobičejenog.

- Nakon dva meseca ponovio sam analize i rezultati su bili nepromenjeni. Uradili su mi test na hepatitis b, koji je bio negativan, i tek nakon odrećenog vremena uspostavljena mi je analiza non A non B - kaže Zekić.

On dodaje  da nije bio siguran da boluje od hepatitisa C sve do 1994, kad se nekoliko puta testirao i sve je ukazivalo na tu dijagnozu.

- Terapija koja se primenjuje u lečenju hepatitisa C je veoma teška i prati je mnoštvo nus pojava. Prva generacija lekova Ribavirin može da se uzima 24 časa ili 18 nedelja - ističe Zekić.

Infekcija ovim virusom prolazi neopaženo i da nema karakterističnih simptoma. Napada jetru, dovodi do fibroze, kasnije do ciroze jetre, a krajnji stupanj bolesti je karcinom.

- Srbija nema akcioni plan za borbu protiv virusnih hepatitisa i takođe nema radnu grupu koja bi sprovodila akcioni plan. Takođe, ne postoji baza podataka sa evidencijom broja inficiranih osoba, a to otežava situaciju i za nabavku terapije, ali za prevenciju. Prema nezvaničnim podacima, u Sbiji ima oko 500.000 ljudi zaraženih virusom hepatitisa - kaže Zekić.

- U poslednje dve godine se stabilizovalo snabdevanje terapijom, ali država i dalje ne uvodi lekove novije generacije, a postojeća terapija je nedelotvorna kod velikog broja ljudi. Ljudi se suočavaju sa nedostatkom PCR testova u dijagnostici i lečenju hepatitisa c - objašnjava on.

Dragiša Zekić ističe da je terapija za hepatitis uvedena u Srbiju tek 2004. i dodaje da su prvo oboleli sami kupovali, a sada troškove kupovine lekova pokriva RFZO.

Naš sagovornik govori o tome kako se suočio sa saznanjem da boluje od hepatitisa i kroz šta je sve prolazio zbog tuđih predrasuda.

- Dugo sam ćutao o bolesti. Znao sam da je to bolest od koje se umire. Veći strah sam imao od toga kako će okolina reagovati, nego od toga što ću umreti - priča o svom iskustvu Zekić.

On objašnjava da se virus hepatitisa prenosi inficiranom krvlju, a nikako poljupcem ili na drugi način.

- Oboleli od hepatitisa su diskriminisani od strane društva. Mene porodica podržava, iako se i ona često nalazila na meti diskriminacije. Imao sam probleme na poslu. Primoravali su me da donosim svoju šolju za kafu, izbegavali su me, a bilo je i onih koji su se obraćali socijalnom radniku u želji da me izmeste - objašnjava Zekić.

- Moja tortura je nastavljena tako što su mi dali usisivač da po ceo dan usisavam po magacinu i da skupljam nepostojeću prašinu, ne bi li me pokolebali i naterali me da dam otkaz. Nakon toga su izmislili radno mesto - skladišni radnik, koje je dodeljeno meni. Na kraju mi je socijalni radnik otvoreno rekao da ili idem u penziju ili da dam otkaz. Poslali su me u penziju s 40 godina - nastavlja svoju ispovest naš sagovornik.

On objašnjava da je i kod stomatologa doživeo diskriminaciju kada mu je saopštio da ima hepatitis.

Zekić dodaje da je organizacija "Hepatitis hilfe" je protekle godine podnela 53 pritužbe povereniku za ravnopravnost Vlade Republike Srbije, Neveni Petrušić zbog diskriminacije.

On kaže da pod hitno treba podići svest ljudi o hepatitisu, testiranju i prevenciji. Diskriminacija je takođe problem koji treba rešiti.

Poruka Dragiše Zekić svima je da se testiraju jer je to jedini način da saznaju za infekciju. On dodaje da uz pravilnu ishranu i terapiju može dugo i kvalitetno da se živi.

Za kraj naš sagovornik apeluje nadležnim organima da kupe aparat Fibroscan koji se koristi u dijagnostii i lečenju bolesti jetre neinvazivnom metodom.

(Jovanka Tetiković)