NARODNI OBIČAJI NA BLAGOVESTI: Evo šta su radile srpske devojke u cik zore na ovaj praznik!

Na Blagovesti je održavan vedri i živopisni narodni običaj koji se zove ranilo

Prema Svetom pismu, na današnji dan je Bogorodica saznala da je, promišlju Božjom, u blagoslovenom stanju i da će roditi sina. Vest joj je dojavio arhanđel Gavrilo, a ovaj praznik se naziva Blagovesti.

Preporučujemo

Blagovesti znače radosno saznanje. Na Blagovesti je održavan vedri i živopisni narodni običaj koji se zove ranilo.

Protivno ubeđenju da do Vaskrsa nije uputno veseliti se, ranilo se vrlo veselo praznovalo. Ranilo bi počinjalo obično u ponoć, ili praskozorje, i to pesmom devojačkom, a završavalo u opštem veselju i razdraganosti.

Ponekad u cik zore devojke bi uoči ovoga dana nakupile suvadi i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na nekom brdu ili seoskom raskršću.

Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a ponegde, uz mlade, i stariji. Bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. To je činjeno radi zdravlja, ali i da ljude, kako se verovalo, ne bi te godine ujedale zmije.

U narodu Blagovesti važe i kao dan koji se svetkuje zbog zmija, pa je ovoga dana bilo zabranjeno pominjanje njihovog imena, jer se verovalo da se ovoga dana bude iz zimskog sna svi gmizavci.

U raznovrsnim verovanjima se zanimljivošću izdvaja ovo, uglavnom svuda poznato, koje kazuje da se noću uoči Blagovesti može videti da gori vatra na onim mestima gde se nalazi zakopano neko blago.

(Telegraf.rs)