SVI BI DA BUDU MENADŽERI U DRŽAVNOJ FIRMI, I TO U BEOGRADU: Da li Srbi nemaju gde ili NEĆE da rade?

Svaki treći radno sposoban građanin Srbije je nezaposlen, ali se u toj zastrašujućoj statistici, osim loše ekonomske situacije, redovno zanemaruje jedan jako važan faktor - srpska lenjost ili bolje reći razmaženost

Od kraja marta ove godine, Nacionalna služba za zapošljavanje na svoje spiskove dodala je još 14.309 imena. Jedino strašnije od toga je to što se na toj listi već nalazilo 792.888 nezaposlenih. Čemu dugujemo ove brojke?

Preporučujemo

Ne računajući slučajeve u kojima za određeni posao, u evidenciji NSZ ne postoji traženi profil prema obrazovanju, radnom iskustvu ili nekim posebnim zanimanjima koje poslodavac postavlja kao uslov, otežano odgovaranje na potražnju onih koji nude posao, beleži se i kad je reč o komercijalistima na terenu, agentima osiguranja, menadžerima prodaje, građevinskim radnicima (od pomoćnih do kvalifikovanih – zidar, tesar, armirač, peskirer, rukovaoci građevinskim mašinama i sl.) ili radnicima mašinske struke (zavarivači, CNC operateri, bravari).

Problem kod zapošljavanja radnika ovih obrazovnih profila, međutim, nije to što nisu kadri da odgovore na zahteve poslodavaca, već to što u najvećem broju slučajeva odbijaju ponude i to najčešće iz razloga kao što su udaljenost mesta rada ili ponuđeni uslovi rada od strane poslodavca, koji onima koji traže posao - ne odgovaraju.

Gore navedene poslove ljudi izbegavaju u manjim gradovima/mestima, što jasno pokazuju podaci NSZ, koja njihovu deficitarnost beleži podjedanko u svim filijalama van Beograda ili većih centara.

- Ovi profili su na području Beograda deficitarni samo u izuzetnim slučajevima. U manjim gradovima traženih profila uopšte nema na evidenciji ili se radi o izuzetno malom broju lica, kao što je npr. slučaj sa diplomiranim farmaceutima, a naročito lekarima specijalistima. Suočavamo se s tim da zdravstvene institucije u manjim gradovima u dužem vremenskom periodu ne mogu da obezbede lekare određenih specijalizacija - napominju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Iako u Srbiji postoji  13,09 odsto onih koji posao čekaju od tri do pet godina, najviše nezaposlenih ima od 25 do 29 godina (13,82 odsto, dok je onih u najproduktivnijim godinama - od 30 do 34 - 12,42 odsto), a obrazovna struktura je tradicionalno loša, pa na spisku ima najviše onih sa četvrtim stepenom - 224.452, dok čak 222.619 nema baš nikakvih kvalifikacija, svi ovi ljudi sebi dozvoljavaju izbegavanje poslova koji su u vezi sa terenskom komercijalom (akviziteri, menadžeri prodaje).

Kategorija "oni koji traže posao", osim sa "a mole boga da ga ne nađu", podjednako opravdano može se dopuniti sa "ali neki lak", budući da se ne odazivaju ni poslodavcima koji nude teže fizičke poslove iz oblasti građevinarstva, poljoprivrede i rudarstva.

NEMATE POSAO? Ova zanimanja će se najviše tražiti u 2015. godini!

Teško se popunjavaju i radna mesta na kojima poslodavac očekuje da zaposleni obavlja više različitih poslova, kao i poslovi bez precizno definisanog radnog vremena.

U ovim slučajevima konkretni profili postoje na evidenciji NSZ, ali nezaposleni na takve ponude odgovaraju sa "ne, hvala". (Verovatno i uz koju psovku.)

Poslovi na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja ili poslovi koji mogu da utiču na život i zdravlje ljudi, poput rada pod zemljom (rudari), pod vodom ili na velikoj visini (građevinski radnici u izgradnji mostova), poslovi koji uključuju izlaganje štetnom zračenju (radiolozi) ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena (rad u štamparijama, hemiijskoj industriji, proizvodnji hemikalija) ili poslovi u neadekvatnim uslovima, npr. velike hladnoće, toplote ili buke su tradicionalno nepoželjni.

Istina da neki poslovi jesu opasni ili naporni i dalje ne znači da posla nema, što dokazuju i preferencije nezaposlenih, koje bi možda trebalo da unapred navode u svojim radnim biografijama, da ne bi zauzimali mesto na birou onima koji bi zaista da rade.

Kako su nam rekli u NSZ, u iindividualnom radu sa tražiocima zaposlenja, primećeno je da oni najveće interesovanje pokazuju za poslove vezane za rad u kancelariji (administrativni poslovi, finansije, osiguranje).

Isto tako, bez obzira na zanimanje, najveći broj nezaposlenih bi se opredelio za rad u banci (domaćoj ili stranoj), kao i za rukovodeće i menadžerske pozicije.

Naravno, zarada je glavni kriterijum za izbor posla kada je u pitanju privatni sektor, ali su i dalje najpoželjniji poslovi u državnim institucijama. Zarada tada prestaje da bude presudni faktor prilikom odlučivanja, jer nju zamenjuje reputacija državnog posla - sigurnost i "ladovina".

JAVNA PREDUZEĆA RADNIKE PLAĆAJU 4 PUTA VIŠE NEGO PRIVATNICI: Ne verujete? Pročitajte onda ovo!

- Nije lako vršiti generalizacije, imajući u vidu da se radi o ličnostima sa različitim sistemima vrednosti, stavovima, interesovanjima i očekivanjima od tržišta rada. Pomoć i podršku u zapošljavanju tražiocima zaposlenja, NSZ pruža na osnovu analize usklađenosti karakteristika osoba koje su relevantne za zapošljavanje, njihovih ciljeva i interesovanja i ponude poslova. Rezultat navedene aktivnosti je dogovaranje individualnog plana zapošljavanja sa nezaposlenim licima, koji sadrži zanimanja u kojima će se licu posredovati, kao i ostale mere (stručno osposobljavanje, aktivaciono-motivacioni treninzi, subvencionisani programi zapošljavanja i dr.) i aktivnosti koje je potrebno preduzeti u cilju zapošljavanja, ukoliko se proceni da su neophodne kao podrška - navode u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

(Jovana Babić)