DA LI SVETU PRETI SIROMAŠTVO? Evo koliko ljudi u Srbiji gladuje!

U Srbiji se po nezvaničnim podacima godišnje baci ili uništi 250 hiljada tona hrane, što je previše u odnosu na broj siromašnih

U 2014. godini je 122 miliona ljudi ili 24,4 odsto populacije Evropske unije bilo u opasnosti od siromaštva ili socijalne isključenosti, saopštio je Evrostat.

Preporučujemo

To znači da su ispunjavali makar jedan od tri uslova, kao što su opasnost od siromaštva nakon socijalnih transfera (siromaštvo prihoda), ozbiljna materijalna ugroženost ili život u domaćinstvima sa veoma niskim intenzitetom rada.

Posle blagog smanjenja siromaštva u 2013. godini, nakon tri uzastopne godine rasta, udeo pojedinaca u opasnosti od siromaštva ili socijalne isključenosti u EU ostao je u 2014. godini na istom nivou, ali iznad nivoa iz 2008. godine (23,8 odsto).

AMERICI USKORO PRETI KRAH: Jaz između bogatih i siromašnih izazvaće REVOLUCIJU!

U prošloj godini, stopa rizika od siromaštva je bila najveća u Rumuniji, a najniža u Češkoj.

U 2014. godini više od trećine populacije u tri zemlje članice EU je bilo u opasnosti od siromaštva ili socijalne isključenosti, a to su Rumunija (40,2 odsto), Bugarska (40,1 odsto) i Grčka (36,0 odsto).

Najniža stopa rizika od siromaštva je registrovana u Češkoj (14,8 odsto), Švedskoj (16,9 odsto), Holandiji (17,1 odsto), Finskoj (17,3 odsto) i Danskoj (17,8 odsto).

Najveće smanjenje te stope zabeleženo je u Poljskoj, a najveći rast u Grčkoj.

Smanjenje broja osoba u opasnosti od siromaštva ili socijalne isključenosti u EU je jedan od ključnih ciljeva strategije "Evropa 2020", navodi se u saopštenju Evrostata.

Prema istraživanju Evropske mreže protiv siromaštva, u Srbiji 628.000 ljudi živi u apsolutnom siromaštvu.

Evo koliko novca ima jedan procenat najbogatijih ljudi na planeti!

To znači da skoro 10 odsto ljudi u Srbiji u protekloj godini nije moglo da se hrani kako propisuju standardi.

Povodom Međunarodnog dana siromaštva koji se danas obeležava, B92 je istraživao kada će Srbija dobiti svoj Zakon o viškovima hrane.

Kragujevac je prvi u Srbiji u kom već godinu dana funkcioniše projekat o viškovima hrane. Studentski centar dva puta nedeljno, posle kontrole Zavoda za zaštitu zdravlja, sve što se ne pojede deli.

- Bitno je reći da to nisu korisnici koji koriste usluge narodne kuhinje, već su to korisnici koje centar za socijalni rad svojom metodologijom delegira i bitno je da se onoga dana kada je podela obroka poziva određeni broj ljudi. Takođe je važno da eventulani viškovi koji se jave pri ovoj distribuciji ovih prvobitnih viškova bivaju putem volontera Crvenog krsta podeljeni slabo pokretnim i nepokretnim osobama u našem gradu -  kaže Mlađan Dimitrijević, direktor Studentskog centra.

Već devet godina "Banka hrane" animira kompanije, proizvođače i donatore. Pomogla je 85.000 ljudi.

"Banka hrane" upravo je dobila 4 tone osnovnih životnih namirnica od zaposlenih u jednoj banci. Skladište je puno, ali nije tako svaki dan.

- Mi pomažemo i deci i mladima sa smetnjama u razvoju, Romima, starima, nezaposlenima, socijalno ugroženim porodicama, izbeglim i raseljenim licima, tako da se trudimo da pokrijemo sve ugrožene kategorije stanovništva zato što ne postoji određeni organ u našoj zemlji koji će direktno pomoći svim tim kategorijama odjednom - rekla je Milana Blažić iz Banke hrane.

EVO GDE TROŠIMO PARE: Prosečnom Srbinu skoro pola plate ode samo na hranu!

U Evropi se godišnje baca 22 miliona tona hrane.

U Srbiji se po nezvaničnim podacima godišnje baci ili uništi 250 hiljada tona, što je previše u odnosu na broj siromašnih. Zato se priprema Zakon o viškovima hrane.

- Želimo da, kada je u pitanju nacionalni nivo, da to uvedemo u zakonsku regulativu, da to institucionalizujemo, da definišemo koje su to ugrožene grupe, kome je hrana potrebna na kom nivou i koje su to količine, jer nam se dešava i danas da Centri za socijalni rad i oni koji se bave narodnim kuhinjama i danas bacaju tu hranu - ispričao je Vladimir Marinković, član radne grupe za izradu Zakona o viškovima hrane.

Radna grupa uveliko radi na analizama.

- Važno je da napravimo model sa Minsitarstvom i Poreskom upravom da se ti koji doniraju hranu oslobode od PDV-a, da se dogovorimo sa Ministarstvom zdravlja i poljoprivrede kada je u pitanju stroga kontrola bezbednosti te hrane i Ministartsva za socijalni rad da definišenmo jasno kategorije kojima će ta hrana biti distribuirana - rekli su iz radne grupe.

Zakon o viškovima hrane trebalo bi da uđe u skupštinsku proceduru do jeseni naredne godine.

Od sada Telegraf pratite i na Vajberu!

(Telegraf.rs/ Tanjug/B92)