OD DESET KRIVIČNIH DELA NA INTERNETU, kriminalci odgovaraju za SAMO JEDNO

U 2015. podnete su 44 krivične prijave iz te oblasti, što predstavlja svojevrstan rekord u odnosu na prethodne godine

Povodom Svetskog dana bezbednog interneta, obavešteni smo da od deset krivičnih dela koja se počine na internetu, čak devet izvršilaca ne bude otkriveno. Prekršioci zakona u sajber prostoru, nažalost, nisu jedini koji u Srbiji prolaze nekažnjeno.

Preporučujemo

Hakeri ukrali identitete STOTINA HILJADA LJUDI, pa ih prodavali na INTERNETU za 28 evra!

Šef odseka u Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije Vladimir Urošević upozorio je internet korisnike da moraju da povedu računa kakve podatke dobrovoljno ostavljaju budući da sutra sve može postati predmet izvršenja krivičnog dela.

Iako statistika MUP-a pokazuje da su najčešći slučajevi zloupotrebe na internetu seksualna zloupotreba maloletnih lica u pornografske svrhe, tu su i računarske prevare, pravljenje i širenje računarskih virusa, DDOS napadi, neovlašćeni pristup zaštićenoj mreži i računarima, zloupotreba platnih kartica u elektronskom obliku i ugrožavanje sigurnosti na internetu.

Do problema u otkrivanju, a samim tim i procesuiranju počinilaca, dolazi zbog skrivanja njihovog identiteta i same infrastrukture interneta, gde se servisi nalaze po čitavom svetu.

U 2015. podnete su 44 krivične prijave iz te oblasti, što predstavlja svojevrstan rekord u odnosu na prethodne godine, ali i mnogo bolji "skor" od onog koji policija i pravosuđe beleže kada su pitanju neka druga krivična dela.

Krađa identiteta, koja se sve ćešće pominje, jedno je od njih.

U slučaju interneta, ona nastaje krađom fotografija i ličnih podataka sa raznih profila, (zbog čega oštećeni građani kasnije moraju sami da dokazuju da je došlo do izvršenja krivičnog dela i načina na koji je ono izvršeno), ali i falsifikovanjem isprava.

Kako ona sama po sebi nije sankcionisana, u takvim situacijama primenjuju se odredbe koje se odnose na neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka, falsifikovanje isprava i prevare.

Zaprećena kazna za neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka je novčana ili zatvorska kazna do tri godine, a trogodišnja robija predviđena je i za onoga ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava (ili obrnuto).

Ista kazna predviđena je i za prevaru, osim ako je njom pribavljena korist i napravljena šteta veća od 1,5 miliona, kada može biti izrečena i zatvorska kazna do 10 godina zatvora.

Za falsifikovanje platnih kartica, počiniocu sleduje do tri godine, odnosno, ako je pribavljena korist veća od 1,5 miliona -  do 10 godina zatvora.

Kazne za zloupotrebu ličnih podataka za firme su od 50.000 do milion dinara, a za građane od 5.000 do 50.000.

I pored zakona koji precizno predviđa ova krivična dela, broj podnetih krivičnih prijava za njih ne prelazi pet-šest godišnje, a sudovi skoro nisu izrekli nijednu kaznu.

Onima koji misle da se ovo dešava samo na filmovima, jasniji primer toga kako (sudska) praksa može da obesmisli zakone je ono što se dešava sa ljudima koji po gradskim parkovima truju životinje - tačnije, pse i mačke, jer se trovačima neće dogoditi ništa.

Uprkos tome što Krivični zakonik članom 269 ubijanje i zlostavljanje životinja predviđa kao krivično delo, zaprećeno novčanim, ali i zatvorskim kaznama do tri godine, shvatićete i sami koliko se on (ne) primenjuje, ako se zapitate da li ste ikada čuli ili pročitali u novinama da je neko osuđen zbog toga što je ubio, povredio, mučio ili na drugi način zlostavljao životinju, odnosno više njih.

Autentično tumačenje Zakona o autorskom pravu, koje je pre desetak dana podiglo medijsku prašinu, indirektno je ukazalo na još jednu nedoslednost srpskih sudova: za razliku od postupaka u kojima se autorima fotografija, koje je neko neovlašćeno koristio, dosuđuju iznosi od nekoliko hiljada, pa i desetina hiljada evra, krađa novinskih tekstova, koji takođe predstavljaju autorsko delo, zaštićeno ovim zakonom, neometano se događa doslovno svakog dana u godini.

Još jedan od primera bliskih prosečnom građaninu je i nesavesno pružanje lekarske pomoći.

Prema slovu člana 251 Krivičnog zakona, lekar koji pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja, ili ne primeni odgovarajuće higijenske mere, uopšte očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica, trebalo bi da bude kažnjen zatvorom od tri meseca do tri godine.

Istoj sankciji podleže i drugi zdravstveni radnik koji pri pružanju medicinske pomoći ili nege, ili pri vršenju druge zdravstvene delatnosti očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja neke osobe.

Čak i kad se ova dela učine iz nehata, njihovom izvršiocu sleduje novčana kazna ili zatvor do jedne godine.

Kada se nešto od toga dogodi u realnosti, tome poslovično sleduju sudski procesi koji u proseku traju po 10 godina i sudska veštačenja koja se svode na oprez da se veštak ne zameri kolegi lekaru.

U retkim slučajevima kada se donese osuđujuća prvostepena presuda, ona takođe iz raznih razloga najčešće biva oborena.

Jedan od najvećih propusta našeg pravnog sistema, koji se takođe može podvesti i pod ne rupu, već krater u zakonu, jeste i sudbina onih koje su oštetili vlasnici raznih firmi: nakon što upadnu u dugove brojnim zaposlenima i/ili poveriocima, takvi biznismeni svoja preduzeća prodaju, a zatim otvaraju druga, i nastavljaju po starom.

Samo jedno od krivičnih dela koje bi njih moglo da smesti iza rešetaka, a oštećenima vratim njihov novac je prouzrokovanje lažnog stečaja, zaprećeno zatvorskim kaznama i do 10 godina zatvora.

Problem da mrtvo slovo na papiru, i ovom scenariju, oživi na sudu je, kažu pravnici, to što je krivicu u ovakvim slučajevima, gotovo nemoguće dokazati.

Ipak, ono što bi počinioci ovih krivičnih dela trebalo da imaju na umu jeste da ne prolaze nekažnjeno svi koji prekrše pomenute zakonske odredbe, kao i da bi svaki malo bolji advokat ove nepravilnosti mogao da okrene u korist oštećene strane.

(Jovana Babić)