AMERIKANCI POMOGLI DA SE OČUVA BLAGO SRBIJE STARO 16 VEKOVA: Divni prizori u CARSKOJ PALATI u Sirmijumu (FOTO) (VIDEO)
Radovi na konzervaciji, restauraciji i prezentaciji mozaika obezbeđeni su sredstvima Američke ambasade u Beogradu i Ministarstva kulture i informisanja, ali i zahvaljujući kontinuiranoj saradnji Republičkog i lokalnog - sremskomitrovačkog zavoda za zaštitu spomenika kulture
Na lokalitetu Carska palata u Sirmijumu - današnja Sremska Mitrovica, glavnom gradu rimske provincije Donja Panonija i jednom od četiri prestonice Rimskog carstva, otkriveno je više od 350 kvadratnih metara mozaika koji datiraju iz vremena od pre 1.600 godina.
Preporučujemo
IZ KREMLJA PORUČUJU SRBIJI: Ne morate da birate između Rusije i Evropske unije
SRBA SVE MANJE U BIH: Od rata dosad duplo više ih fali nego Bošnjaka! REZULTATI POPISA
Zahvaljujući sredstvima Američke ambasade u Beogradu, Ministarstva kulture i informisanja, ali i kontinuiranoj saradnji Republičkog i lokalnog - sremsko mitrovačkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, u toku 2014. i 2015. godine završeni su radovi na konzervaciji, restauraciji i prezentaciji mozaika, veoma vrednih rimskih artefakata.
(VIDEO) Vremeplov, vratili smo se 2.000 godina unazad i to u rimsku Srbiju!
Vladimir Bulajić, magistar konzervacije i restauracije kaže za Telegraf da je u pitanju jedan od najlepših mozaika na ovom lokalitetu do sada, sa jedinim pikturalnim (slikovitim) prikazom na kome se vidi bog Merkur.
- Mozaik je nastao krajem III i početkom IV veka, a pronađen je ispod najcelovitije očuvanog, nešto mlađeg mozaika. Oni su negde postavljeni i u tri sloja, što je svojevrsno svedočanstvo o obnavljanju carske palate do koje je dolazilo smenom vladara. A da su carevi nesumnjivo živeli u palati, najbolje pokazuju materijali koji su korišćeni za izradu mozaika i sam kvalitet izrade. U pitanju su staklena pasta i pozlaćene tesere, veoma luksuzni i skupoceni materijali - rekao je on i naglasio da je prostorija u kojoj su mozaici pronađeni služila kao rezidencijalna soba, u kojoj su se carevi nalazili, razgovarali, dogovarali, vodili ratove i osvajali.
Posmatrajući mozaike možemo da zamislimo kako je ova raskošna prostorija izgledala: zidovi prekriveni freskama, crvena boja koja preovladava, stubovi rađeni od porfira - crvenog kamena koji se nalazio isključivo u luksuznim carskim palatama i koji se nabavljao iz Egipta.
- Mozaici pronađeni na ovom lokalitetu, iako su izuzetno kvalitetne izrade, tokom vremena su pretrpeli velika oštećena, tako da su 1972. godine preduzeti prvi konzervatorsko restauratorski radovi. Potom su prezentovani na otvorenom, a ovakav vid prezentacije nažalost nije obezbedio dugotrajnost, pa je odlučeno da se čitav lokalitet natkrije jednom izuzetno arhitektonski rešenom građevinom. Poslednje konzervatorske radove na mozaicima karakteriše upotreba najmodernijih materijala i metoda rada kakvi se primenjuju u najnaprednijim svetskim centrima za konzervaciju i restauraciju mozaika. Tehnike rada su modifikovane i prilagođene specifičnim uslovima u Carskoj palati, a do rešenja se došlo iz bogatog iskustva u radu na mozaicima stručnjaka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd i konsultacijama sa eminentnim stručnjakom za konzervaciju mozaika iz Italije Markom Santijem - rekao je Bulajić i dodao da je nesebičnu podršku, arheološko iskustvo i veliku pomoć u radu dao i profesor Majkl Verner sa univerziteta Albani u državi New York.
Zahvaljujući njegovom zalaganju obezbeđena su sredstva za početak radova i potpisan je ugovor između Republičkog zavoda i univerziteta Albani o saradnji, pa se već treću godinu za redom na lokalitetu Carska palata održavaju predavanja i praktični radovi sa studentima iz Amerike.
Najbolja preporuka da posetite ovaj grad u Sremu je to što je u njemu rođeno sedam vladara rimskog carstva i u kome je car Konstantin proveo više od 500 dana života.
Takođe, moći ćete da čujete kako je slučajno otkrivena Carska palata, kada su vršena iskopavanja temelja za zgradu. Tokom tih radova desio se zanimljiv događaj, kada je radnik ašovom probio zazidani kožni zamotuljak iz koga su ispala 33 zlatna novčića. Među njima su pronađena četiri novčića sa likom Konstancija II koji se u svetu smatraju najreprezentativnijim primercima kasnog rimskog doba. Radnik koji je slučajno pronašao zlatnike nikada nije nagrađen, a da ironija bude veća, zvao se Zlatenko.
Do tada, pogledajte video priloge ovde:
(Telegraf.rs)