Stoja Vukmanović je vezilja koja čuva zanat od zaborava: NJENA PRIČA ĆE VAS ODUŠEVITI! (FOTO)

Iako je većina vezilja u svoje radove unosila poznate motive, nikada ni jedan rad na kraju ne ispadne isti. Svaki motiv je poseban, njena kreacija, plod njene vizije i trenutne inspiracije

O njima su ispevane mnoge narodne pesme, a motivi i kompozicije koje unose u svoje radove i do danas ostaju tajna veziljskog zanata. Jedna od poslednjih vezilja koja je stari zanat sačuvala od zaborava živi u Ruskom Selu, u blizini Kikinde, baka Stoja Vukmanović(75) uprkos svojim godinama još uvek veze, starom zanatu vraća život i kako nam kaže - dok je služi vid ona će da veze.

Baka Milka zna zanat koji bi danas doneo SIGURNU zaradu, ALI MLADI NE ŽELE DA GA NAUČE! (FOTO)

- Nekada je veziljski zanat bio cenjen, vezilje su radile u crkvama i na dvorovima, to je umetnost, jer su samo iskusne vezilje mogle na platnu da izvezu sliku kakvu zamislite - priča nam baka Stoja.

Ona je davnih 60-ih godina došla iz Bosne u ravničarske predele. Zanat je naučila sama, prenosio se sa kolena na koleno, a onda ga je polako usavršavala.

- Radila sam u polju, čuvala stoku, održavala domaćinstvo, a onda bih u večernjim satima vezla. Radim narodni vez, goblene, po platnu vez, zatim vez u slikama, ponekad heklam, a zimi najčešće štrikam priglavke, čarape. Nekada sam plela prsluke i džempere, danas nešto ređe.

Nakon smrti svoga supruga, deda Slavka, narodnim vezovima se još više posvetila.

- Sin i ćerka su otišli svojim putem, unuci takođe, svako svome poslu. Trudim se da svakoga dana radim, imam baštu, dvorište, ali najviše uživam u svojim radovima - priča nam vezilja.

- Najpre se istrukuje platno, uzme se konac, ali ne običan, onaj za veziva u raznim bojama i polako se bocka- objašnjava nam baka Stoja.

SEĆATE LI SE OVIH ZANATA: Nekad bez njih nismo mogli, danas su skoro izumrli! (FOTO) (VIDEO)

U ovom zanatu potrebno je dosta strpljenja, za samo jedan vezeni jastučić sa cvetnim motivima ona utroši i do nekoliko sati dnevno.

Na unikatnima jastucima, stolnjacima, kuhinjskim krpama, ali i starim košuljama većinom su motivi iz prošlosti, sa dodacima nekih elemenata koji su plod njene mašte. Iako je većina vezilja u svoje radove unosila poznate motive, nikada ni jedan rad na kraju ne ispadne isti. Svaki motiv je poseban, njena kreacija, plod njene vizije i trenutne inspiracije.

- Kada vezete - morate svim srcem da to radite. Vidite - pokazuje nam platno na kojem je izvezla više od 40 pupoljaka ruža u različitim bojama i nijansama. - Za jedan ovakav vez potrebno je i do nekoliko dana neprekidnog rada, da ne pričam koliko morate biti mirni kako ne biste pogrešili. Greške ne postoje u vezu, kako vratiti konac, kada krenete da vezete, već u glavi morate imati sliku kakvu želite. Lepota vezova je u njegovoj posebnosti, svaki vez je priča za sebe - priča nam vezilja Stoja.

Od materijala i alata potrebni su igla, konci, nekada se koristio đerđef - okvir preko kojeg se nategne platno za vezenje.

STARA SRPSKA TRADICIJA: Evo kako se nekada pravio jorgan (FOTO)

U svome domu ova vredna baka čuva pravo narodno blago, više stotina starog veza na platnu izložila je u svom muzeju, tu su krpare, pletene čarape, gobleni i jastuci.

Od jedne prostorije u kući ova umetnica svoga zanata napravila je izložbu svojih rukotvorina:

- Nikada ih nigde nisam izložila niti sam nekome prodavala svoj vez, najviše sam poklanjala, uglavnom svojim prijateljicama. Komšinice u okolini nose moje priglavke i najsrećnija sam kada mogu nekome da poklonim - kaže nam.

Da je majstorica ne samo u ručnim radovima, ova baka ne odriče se pravljenja starih bosanskih pita, te rado mesi štrudle, krofne, kifle.

- Uvek me vuče moja Bosna, pa volim najviše pite da pravim, evo i cveće sam donela kada sam zadnji pit išla za Bosnu.

ČAROBNJAK OSTOJA: Uzme u ruke DRVO, a onda nastane ČUDO! (FOTO)

Baka Stoja pored kuvanja i veza obožava cveće i da radi u avliji:

- Kućno ogledalo je avlija, najviše volim da sedim u svome dvorištu. Nekada smo znali da iznesemo mleko, pa sedimo do kasno u noć i pričamo, išli smo na posela, družili se. Danas se slabo narod druži. Svi trče za novcem, ali džaba je to, ako nisi u duši srećan, džaba ti sav novac na svetu. Mladi neće da uče stare zanate, ali nema većeg blaga od zanata - kaže nam na kraju razgovora jedna od poslednjih vezilja u Banatu.

(Dragana Starčević)