SAMOM SEBI NAPRAVIO LETELICU: Mojim žirokopterom ću preleteti Balkan (FOTO)

U garaži porodične kuće, on je od delova prikupljenih sa otpada, bez nacrta, šema i preciznih matematičkih proračuna napravio žirokopter

Izgleda kao obična skalamerija, a leti. Doduše, još niko nema tri čiste i petlju da se njome vine nebu pod oblake, ali je bilo hrabrih ljudi koji su sa ovom napravom, nekoliko metara iznad zemlje, “protrčali” aerodromskom pistom.

MAKEDONCI U PANICI, NE SPAVAJU NOĆIMA: Treću noć zaredom ih pogodio zemljotres

Njenom ponosnom vlasniku, penzionisanom električaru iz skopskog sela Sopište, Vanetu  Šindevu ( 71 ) to ni malo ne smeta. Važno mu je da mu se posle više od pet decenija konačno ostvario dečački san, da ima svoju letilicu.

U garaži porodične kuće, on je od delova prikupljenih sa otpada, bez nacrta, šema i preciznih matematičkih proračuna napravio žirokopter.

- Još kao dete sam fantazirao da ću jednog dana napraviti avion. Deca su me radi toga ismejavala, ali eto, ipak sam uspeo da napravim jedanu vrstu vazdhoplova, moj žirokopter, i to bez crteža, projekata, šema i proračuna. Žirokopteri se na Zapadu prave još od 50-tih godina prošlog veka. Ja nisam izmislio toplu vodu, ali sam sam, sa starim delovima uspeo da napravim letelicu. Žirokopter sam konstruisao od oka. Video sam na slici kako izgleda, i po slici sam ga radio. Motor sam uzeo od “citroena-spačeka” od 18 konjskih snaga i frizirao ga na 35 “konja”. Rotornu glavu sam pravio sam, alku sam uzeo od helikoptera „Bel 206“, visinomer je od aviona još iz Kraljevine Jugoslavije „Ikar 2“, elisu sam napravio sam, a rotorna elisa je sa američkog „Balcera“. Težina žirokoptera je 220 kilograma, a sa rezervoarom od 5 litara goriva može da leti 40 minuta na visini preko 400 metara. Letilicu sam pravio potpuno sam - pune dve godine. To zvuči mnogo, ali nije, jer sam računajući u satima, na njemu radio svega 60 sati - kaže Šindev.

Ljubav prema vazduhoplovstvu rodila mu se u najranijem detenjstvu. Voleo je visinu i brzinu i sanjao da će jednoga dana poleteti. Želja mu je bila da postane vojni pilot. Čitao je puno knjiga o vazduhoplovstvu, a kada je 1960. godine saznao da postoji Aero – klub u Skoplju odmah se upisao. Tada je imao 15 godina, ali mu zbog mladosti nisu dozvoljavali da posećuje kurs za pilota, jedriličara ili padobranca. Zato je počeo da se bavi modelarstvom i tako je sticao znanje o vazduhoplovstvu i avionima.

- Prvi put sam na vojnoj školi u Beogradu konkurisao 1962. godine, ali sam odbijen jer sam bio šest meseci stariji od predviđenog. Iako sam bio razočaran, nisam odustajao. Nakon završene srednje elektromašinske škole, struka električar, ponovo sam konkurisao, ali su me opet odbili zbog previše kandidata. Treći put i poslednja šansa mi je bila Škola rezervnih oficira, ali su me tada na lekarskom pregledu u Zemunu proglasili za nesposobnog - zbog velikog broja kandidata „tatinih sinova“. To me je dotuklo. Toliko sam bio razočaran da sam odmah hteo da napustim Jugoslaviju, ali nisam mogao jer nisam odslužio vojsku. Zato sam se 1966. godine dobrovoljno prijavio u JNA, a kada sam na regrutnoj komisiji rekao da imam 19 skokova sa padobranom poslali su me u čuvenu padobransku pešadijsku jedinicu u Niš, u grupu diverzanata. Eto, nisam bio sposoban za letenje, a u vojsci sam bio sam sposoban i za letenje i za skakanje - priča Šindev.

Nakon odsluženog vojnog roka, 1967. godine odlazi u Nemačku gde je živeo 16 godina, ali ljubav prema vazduhoplovstvu je u njemu i dalje buktala istim žarom. Nakon povratka iz Nemačke zaposlio se u Upravi za opšte i zajedničke poslove u makedonskoj Vladi kao električar. Tu je dočekao penziju i na miru počeo da ostvaruje svoj san.

- Kada je pre četiri godine komadant makedonskog vazduhoplovstva Kire Stojkovski video moju letelicu zatražio je da žirokopter tog leta bude izložen na vojnom aerodromu povodom Dana makedonskog vojnog vazduhoplovstva. Tada sam dobio čestitke i pohvale od vrhunskih pilota i avioinžinjera. Svi su bili u čudu kako je takvu letilicu mogao da napravi običan električar. Desetak dana kasnije, dok je žirkopter još bio na vojnom aerodromu, odlučio sam da ga testiram. Upoznao sam se sa pilotom, pukovnikom Stojmirom Pejovskim koji me je zamolio da ga on prvi proba. Iako sam želeo da ja to uradim, ipak sam to zadovoljstvo prepustio njemu. To nije bio pravi let, nego „protrčavanje“ pistom. Testiranje je proteklo uspešno. Uočio sam neke sitne probleme koje sam otklonio, tako da je žirokopter sada spreman za pravi probni let. Mada nikada u životu nisam leteo, nameravam da i sam poletim sa svojom letilicom, a kad to uradim, sam ću sebe proglasiti pilotom - u šali kaže Šindov.

Iako su mu se ispunili dečački snovi, Vane ne prestaje da mašta. Sada želi da napravi specijalni padobran koji bi u slučaju havarije prizemljio žirkopter zajedno sa pilotom. U svojoj kući u selu Sopište, na čijem se ulazu nalazi deo aviona, on ima i svoj privatni muzej pilotske opreme sa preko 1.000 eksponata, etnološki muzej, muzej oldtajmer motora i starina. (D.J.)

(D.J.)