PRONAŠLI SU DŽINOVSKU GLJIVU OD 3 KILOGRAMA: Hrvati nikad ovoliko velike nisu videli
Danas, apsolutni svetski rekord u težini drži takođe crnogorični vrganj s neverovatnom težinom od 4,85 kilograma
Početkom jeseni Ivan Štimac iz Delnica ubrao je vrganj (Boletus edulis Bull. ex Fries), gljivu, podno Risnjaka u blizini jezera Lokve u Gorskom kotaru, u Hrvatskoj, težak ni više ni manje nego 3.018 grama.
Preporučujemo
KAD SI BOGAT, SVAKU ŽENU SMEŠ ZGRABITI ZA PI*KU: Vedrana Rudan odbrusila ženama koje za sve krive Trampa
ORUŽANI OBRAČUN U PODZEMLJU: Juranjava po skopskim ulicama, upucan jedan od ozloglašenih blizanaca (FOTO) (VIDEO)
DŽINOVSKE PEČURKE ZBUNILE MAKEDONCE: Pronađena gljiva težine 15 kilograma!
Danas, apsolutni svetski rekord u težini drži takođe crnogorični vrganj (Boletus edulis Bull. ex Fries) s neverovatnom težinom od 4,85 kilograma, koji je pronašao Sergio Martini iz Novigrada u Istri. Divovski vrganj izrastao je na nadmorskoj visini od 1.200 metara u Karnskim Alpama, koje su na granici Austrije i Italije.
- Velika je šteta što ovi kapitalci nisu završili u mojim rukama jer tako velike primerke u mojem 50-godišnjem studiju gljiva nisam nikada vidio, a ni čuo za tako nešto. Da su vrganji završili u mojim rukama, bili bi zauvek sačuvani i posetioci iz celog sveta u Muzeju gljiva u Zagrebu mogli bi trajno da uživaju gledajući dva mikološka svetska rekorda na istom mestu - rekao je za "Jutranji" profrsor dr Romano Božac, osnivač Muzeja gljiva i autor gljivarske enciklopedije.
- Ovako mogu gledati samo rekord "gotovo živih" liofiliziranih gljiva od gotovo 1.500 vrsta koji sada likuju samo u Zagrebu i nigde drugde na svetu - kaže Božac koji je prije 40-ak godina na Kalniku pronašao borov vrganj (Boletus pinophilus Pilat et Dermek) težak 2,2 kilograma.
Božac još jednom upozorava na Pravilnik o zaštiti gljiva, koji kaže "osim ostalih gluposti, u članku 22., drugi stav strogo zabranjuje pojedincu da dnevno skupi više od 2 kilograma vrganja ili nekih drugih manje atraktivnih vrsta gljiva".
- Za inat zaštitarima prirode i Pravilniku o zaštiti gljiva, diplomirani šumari nemilosrdno, onako seku svako i najmanje drvo, što intelektualno i stručno zovu gospodarenje hrvatskim šumama. Gospodari hrvatskih šuma uopšte ne mare za strogo zaštićene vrste gljiva niti za hiljade vrsta drugih mikoriznih i manje zaštićenih gljiva, koje nakon nemilosrdne seče šuma više ne rastu - kaže Božac.
(Telegraf.rs / Izvor: Jutarnji.hr)