FRESKA KRAJ PIROTA ZAPREPAŠĆUJE VERNIKE: Svetac je prikazan sa psećom glavom, ali postoji objašnjenje (FOTO)

Prema jednoj legendi, sveti Hristifor je bio toliko lep da nije mogao da se odbrani od žena, pa se molio Bogu da mu u ovome pomogne, a on mu je darovao pseću glavu, i muke sa ženama su prestale

Freska svetog Hristifora u manastiru Sukova kraj Pirota je jedinstvena ikona u Srbiji, koja i danas čudi i zaprepašćuje mnoge u Srbiji, jer je ovaj svetac prikazan sa psećom glavom, dok je na drugim pravoslavnim ikonama njegova predstava više konjska nego magareća.

APOKALIPSA STIŽE PRED NOVU GODINU: Ova žena je najavila da će se Isus vratiti na Zemlju i očistiti je od GREHOVA

Ono što je najinteresantnije u vezi sa ovim svecem je to što je jedino u pravoslavnoj crkvi prikazan na animalan način, dok ga katolici prikazuju ljudskim likom.

Sveti mučenik Hristifor se slavi 9. maja po crkvenom, a 22. maja po gregorijanskom kalendaru. Prema legendi, Hristifor se rodio u kananu u Palestini u 3. veku, a svetovno ime bilo mu je Reborb. Bio je divovskog rasta i snage, zbog čega je tražio "najmoćnijeg čoveka na Zemlji da mu služi".

U svojim lutanjima nabasao je na pustinjaka, koji ga je podučio hrišćanstvu i tako preobratio. Njegovo dalje zanimanje bilo je da pomaže ljudima, tako što ih je prenosio preko reke, umesto da je prelaze u čamcu. Jedne noći, probudilo ga je dete i zamolilo da ga prenese preko reke. Tada je podigao dete na ramena i zagazio u reku. Svakim korakom koji je činio, dete je postojalo sve teže i teže, a voda sve nemirnije, zbog čega je Hristifor na pola puta pomislio da će se on i dete udaviti. Međutim, to dete je bio mali Isus Hrist, koji ga je tada krstio, nakon čega je Hristifor odlučio da napusti službu prenošenja ljudi i posveti se širenju hrišćanstva.

Prema legendi, ovaj svetitelj je bio toliko lep da prosto nije mogao da se odbrani od žena, pa se molio Bogu da mu u ovome pomogne. Da bi to učinio, Bog je Hristiforu darovao pseću glavu, nakon čega su žene prestale da mu smetaju.

Druga legenda kaže: "Hristifor je pripadao rasi Psećoglavih, koji su imali ljudsko telo a pseću glavu. Mnogo je razmišljao o Bogu, ali je govorio jezikom Psećogalvih". Ovu tvrdnju je vrlo teško lucidno analizirati, a vera u "Psećoglave potvrđena je u jednom kijevskom psaltiru.

undefined

Naime, Grci su verovali u postojanje ljudi sa psećom glavom i nazivali su ih kinokefali. Postojala su kinokefalska plemena, čiji su pripadnici imali lica kao "velike doge". Takva pseća sa uskim obrazima, isturenim zubima i ušima, jezivog izgleda, imala su za cilj da zastraše osvajače i protivnike iz drugih naroda i plemena. Ako i danas odete u neka od plemena koja žive u blizini saharske pustinje, duž Nila u Ruandu, uz Amazon ili Novu Gvineju, primetićete da devojke često izgledaju strašnije od muškaraca.

Ovde je na delu jeziva estetika, ali ne urođena i to je karakteristika primitivnih ljudi, a sve u svrhu samoodbrane.

Ipak, kod katolika Hristifor se nikada ne prikazuje na ovaj način, zbog greške u prevodu. Priča o ovom svecu je stigla od latina gde je Hristifor opisan kao silan čovek i ratnik koga se plašila cela vojska. Zbog porekla je nazvan Cananeus, što znači hananejac. Neko je u prevodu na grčki mislio da je u pitanju latinska reč canineus (od latinskog canis - pas) i verovatno je mislio da je to deo opisa njegovog zastrašujućeg izgleda na bojnom polju, zbog čega je ovaj svetitelj, ni kriv ni dužan, postao nalik staroegipatskom bogu Anubisu.

O njemu se malo znalo, ali izvesno je da je umro kao mučenik oko 251. na grčkom ostrvu Samosu. Odrubljena mu je glava jer nije hteo da prinese žrtvu paganskim bogovima.

U srednjem veku prikaz Hristifora se mogao naći na ulazima u mnoge crkve i na gradskim vratima jer se verovalo da onaj ko pogleda lik sveca taj dan neće umreti i da može putovati bilo gde jer će ga svetac zaštititi.

(Telegraf.rs)